петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50
БОЖИЋ ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ У ЈАЊЕВУ

Живимо од Бога

Аутор: Живојин Ракочевићуторак, 25.12.2018. у 14:20
Тежак живот католика Јањеваца на Косову и Метохији (Фото Ж. Ракочевић)

На крају косовске равнице, у једној ували, као у неком давно исушеном фјорду, налази се село Јањево. Славни средњовековни бродови Дубровчана пловили су по целом познатом свету, а каравани трговаца ишли су дубоко у континент, најчешће сигурним путевима, преко Котора, главне луке и културног центра државе Немањића. Држали су тргове у Новом Брду, Приштини, Липљану, а са опадањем рударства и запуштањем среброносних жица у доба Османске империје дубровачке колоније се повлаче или остају као посебне заједнице. У заветрини, окружена окомитим брдима, преживела ја велика група католика Јањеваца или Дубровчана, како воле да кажу. Данас њихово вековима стицано имање личи на место страшног бродолома. Из проваљених кућа испадају ствари које нико није желео да украде, никоме не требају.

Усред ове пометње, потпуно природно, уредан и организован, живи један човек и брине за сваку душу у Јањеву. Јуче, на Бадњи дан, његовој пастви у петнаест до шест искључена је струја. Дошла је тек иза поднева, када су завапили: „Дон Мате, зови некога да нам пусте струју!” И тако, већ две деценије дон Мате зове да му пусте струју која, неким чудом, нестаје управо на велике празнике. Тада он зове све: од локалног електричара до премијера Косова. „Догађа се то редовито уз благдане. Ја нисам живчан због тога, наше је свјетло Исус, он долази да распрши сваку тмину људске душе”, говори мирно и без гнева. Навикао је да нема воде, прича како га родбина у Загребу у чуду гледа када се, тамо код њих, уплаши да ће нестати воде или када опомиње да се затвара чесма. „Колико има гладних, колико без огрева... Људи који немају су наш дар од Бога да се опоменемо какви треба да будемо.” Рекло би се да је већина нормалних и радосних тренутака везана за овог човека, рођеног у деветочланој породици. Зато он савршено разуме малог Кристијана који седи за његовом посном трпезом и примећује негде да се у њему налази будућност Јањева и католика на Косову. Звоник и црква Светог Николе личе на јарбол насуканог брода, а дон Мате пише стихове на јањевачком говору: „Изгљеда је узрело гројзе.” У цркву у димијама долазе старице, говоре призренско-тимочким дијалектом и певају песме о мору – прослава Божића може да почне.

Српски лекар Звонко Сташевић овде је посебан гост: зна сваку кућу, самоћу стараца, заборављене болеснике чији су делови тела отпадали док их је превијао. Памти очај сиротиње којој су покрадени стока и покућство. „Сањала сам те ноћас, докторе, са железом изнад главе”, говорила му је старица Марта Јозић. „Какво сад железо, шта то прича бака?”, чудио се др Сташевић, јер није знао шта је „железо”, па су му објаснили да је то онај круг од гвожђа који се налази изнад кипова у католичкој цркви Светог Николе. Било му је коначно јасно да је сањан са ореолом изнад главе. Остаци великих и радних породица, видели су у овом насмејаном човеку свог расељеног сродника ком се надају, а који никако не долази. На питање која је најтежа болест Јањеваца, он одговара: „Самоћа! На сиротињу су навикли и не стиде се. Где је сиротиње, ту је и поштења.”

Дон Мате испред цркве Свети Никола (Фото Ж. Ракочевић)

Различити подаци говоре да је у протеклих две и по деценије број Хрвата овде од 6.000 сведен на данашњих две стотине особа.

„Идите у Хрватску, ово није ваша држава”, поручују им Албанци. „Овде сам се, што се викав, родио. Што ћу ја у Хрватску?”, каже Фрањо Караматић. Кад се живот обесмисли онда се понуди пет до шест хиљада евра за кућу и имање. У тај новац укључени су векови живота, посебности и оданости католичкој вери. Тај однос се најпре види у уређености платоа на коме се налази Црква Светог Николе, а према њему су окренути балкони са којих се могла пратити миса. Неки давни оријентални већ су потпуно пропали, а понеки камени, сличан каквом морском балкончићу, још се држи на опљачканој кући, поломљених стакала и проваљених врата.

Испред куће Гласновића има неке живости. Кристина је други разред средње школе, коју похађа у суседном српском селу Доња Гуштерица. Уноси дрва у старинску кућу да вечерас код јаслица које симболизују Божић буде топло. Цима Гласновић некуд одјаха коња. Преко пута њеног рушевног и сиротињског дома Албанац је подигао бизарну вилу на неколико спратова, ради у Немачкој, овде је дошао из суседног села Андровац. Јањевци су, наследивши идеју и традицију рударства, наставили да у својим малим кућним ливницама праве предмете од метала, касније пластике, и да их носе по вашарима, трговима целе бивше Југославије. Одмах иза цркве, одавно стоји ливница у породичној кући Ћибарић, израђивали су лепа кандила за православну цркву Светог Николе у Приштини, сагорела су заједно са храмом у погрому 17. марта 2004. године. Ђулијета Ћибарић је тог дана била у болници у Косову Пољу. Зграду су запалили албански екстремисти и док је горела Ђулијета је, са осталим пацијентима, у пиџами бежала кроз прозор да спаси живу главу. Њени најближи, брат Перо и братанци Кристијан и Јосип, већ одавно нису ту. Стара ливница чека да се врате.

У Летници, другој великој католичкој жупи, једва да је остало 35 Хрвата, углавном стараца. Поштовани и чудотворни кип Госпе Летничке био је до сукоба место окупљања и вере пет хиљада локалних Хрвата. Упорни и храбри Фрока Докић, власник ресторана „Дубровник”, мучио се да опстане, да сачува да му не сруше кафану, јер су албанске општинске власти пронашле да је 18 квадрата изграђено ван плана и дозволе. Било је очигледно да није реч о урбанизму, јер, како неко рече, урбаниста се овде није појавио још од доба Римљана. Аутор овог текста памти како Фрока Докић прескаче разливене барице крви, како пази да не угази у крв свог зета Милорада Шотића, који је тешко рањен у главу и у стомак на вратима „Дубровника”. Обилазио је око крвавих мрља свог зета Србина, а Албанац починилац злочина ослобођен је због недостатка доказа. Има у том обилажењу неке тешке и мучне симболике. За људе ових жупа правде нема, они обилазе око сопствених мука, рана, пљачки и несрећа, они трпе и надају се, јер је вера њихова истинска утеха, слобода и живот. То је ретки свет који на питање од чега живите одговара: „Живимо од Бога!”


Коментари27
c4f2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dirljivo
Od ovog teksta može knjiga da nastane. Autoru skidam kapu. Hvala vam na ovoj priči. Nadajmo se da će stići do svetskih medija. Oduvek smatram da Politika treba da ima izdanje i na engleskom jeziku.
dejan sakos
Usput, hvala autoru na ovom dirljivom tekstu, punom topline a i pera veštine.
Православац
Срећан Божић свим католицима на Косову и Метохији! Нема предаје!
Amir Camdziu
@ Bogdana Smiri se, covece! Ako si prosao uzduz i popreko Kosova, kao sto kazes, onda znaci da nismo toliko zaostali, kao sto mislis, jer bi, u suprotnome, te ubili cim bi progovorio na Srpskom. Nemoj da kazes da nisi usta otvarao. Nisi valjda od TAKVIH patrijota. Ako jesi, onda je bolje biti zaostao kao Albanci, nego naprednjak, a racista
Brad
Г-дин Ракочевић је књижевник на новинарском послу; не пропуштам његове чланке. Ипак, допустите примедбу: "... католичкој вери." Ово је често именовање у нашим медијима. Треба: католичкој цркви, вера је хришћанска.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља