уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Расписан тендер за закуп капацитета „Турског тока”

Поучене неуспехом са „Јужним током” и пасивним односом према том пројекту, бугарска и српска влада овога пута заузимају активну позицију
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићуторак, 25.12.2018. у 22:00
Чвориште „Банатски Двор” (Фото З. Анастасијевић)

Бугарска, с којом Србија треба да гради други крак гасовода „Турски ток”, расписала је крајем прошле недеље тендер за закуп капацитета преко овог будућег цевовода, којим би годишње требало да се транспортује око 15,3 милијарди кубика гаса.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, потврђује за „Политику” да се расписује тендер за дугорочни закуп капацитета за овај велики гасовод. Наша земља ће се у том смислу синхронизовати с комшијама, а циљ је да се види колико има стварно заинтересованих да користе гас из гасовода који ће ићи из Бугарске преко Србије до Мађарске и Аустрије.

Претходни необавезујући тендер који је расписао „Гастранс” потврдио је да има више него довољно интересената за 15 милијарди кубних метара гаса, колико ће бити достављано кроз ту цев.

То значи да би и српско-руско предузеће „Гастранс” ускоро требало да распише тендер за дугорочни закуп капацитета. Део бугарске трасе, како је планирано, биће искоришћен за транспорт гаса из „Турског тока”, односно за руски гас, а део из ЛНГ терминала, односно за природни течни гас. Како је планирано, Бугари граде првих 40 километара гасовода.

У европском енергетском миксу природни гас је све траженији, јер је чист и по цени повољан енергент и упркос притиску Беле куће и Брисела на европско тржиште да смањи гасну зависност од Русије, „Гаспром” бележи стални пораст испорука. Осим тога, САД је и сама потврдила да јој за исплативост испорука ЛНГ треба цена нафте од око 105 долара за барел, а црно злато се у петак на берзи продавало за 57 долара.

Анализа Међународне агенције за енергетику показује да ће Европи до 2030. године бити додатно потребна 81 милијарда кубика гаса, што „Гаспром” може да обезбеди, каже Сергеј Комљев, руководилац за уговоре о гасу и цене у „Гаспром експорту”.

Упитани да ли смо пожурили с расписивањем овог тендера, с обзиром на то да Србија још чека одговор Енергетске заједнице за реализацију овог пројекта, др Срећко Ђукић, стручњак за гасне прилике у Србији, одговара да, поучене неуспехом са „Јужним током” и пасивним односом према том пројекту, бугарска и српска влада овога пута заузимају активну позицију и не желе ништа да препусте случају.

– То охрабрује да ће се аргументовано и на основу европске праксе и правила Србија и Бугарска борити за гас из новог гасовода, толико потребан и једној и другој земљи, њеним привредама и домаћинствима – наводи он.

На опаску, шта у случају да ЕУ поново оспори цео пројекат, Ђукић наглашава, да њихова одлука у последњој инстанци никако не би смела да буде негативна, упркос америчком негативном ставу.

– Обавезујући тендер показаће колико су велике потребе наше земље за гасом, да у том сегменту далеко заостајемо за Европом. Да ће нам бити потребно још гаса и гасовода да је сустигнемо, те да гас не сме да нам буде ограничавајући фактор привредног развоја и тешке еколошке ситуације, нарочито у ове зимске дане – каже Ђукић.

Додаје да је уверен да у разговорима са нашим партнерима у ЕУ нарочито помаже језик аргумента, а он је недвосмислено на нашој страни.

Војислав Вулeтић, председник Удружења за гас Србије, наводи да би волео да све буде по плану и да избегнемо сценарио по оној старој „ми вртимо ражањ, а зец још у шуми”.

– Уопште ме не би изненадило да Енергетска заједница и Европска комисија без икаквог оправданог разлога крену с постављањем нових и нових услова како би отежали почетак радова на „Турском току”. Живи доказ тога је притисак САД и бриселске администрације да се прекине градња „Северног тока 2” – каже Вулетић.


Коментари0
f8543
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља