среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.12.2018. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОГЛЕДИ

Што броје – ако се не боје

Београд поново потресају жестоки опозициони протести, вероватно најозбиљнији током ових, ево, већ шест и по година напредњачке власти. Заправо, једини иоле масовнији су били они на почетку „Протеста против диктатуре”, након председничких избора 2017. као и две-три шетње у организацији „Не давимо Београд”, поводом нелегалног, већ скоро заборављеног ноћног рушења објеката у Савамали, за које је – тада премијер – Александар Вучић рекао да је дело неког „идиота” из градске власти. Овај пут је, чини се, ствар још озбиљнија – о чему сведоче и прилично нервозне реакције из врха власти, која је у претходним случајевима, пажљивим дозирањем уздржаности и медијске демонизације, успевала да их отупи и обесмисли.

Сада, међутим, тај сценарио није пошао најбоље. А прве реакција власти и режимских медија (закључно са већ прослављеном Барбаром са Студија Б) само су изазвале гнев и разгореле фитиљ протеста.

Може се, наравно, спекулисати о домету, мотивима и масовности ових демoнстрација, али очигледно је да власти није сасвим свеједно и да, упркос силном и понекад готово комичном инсистирању на „минорности” броја окупљених, и те како зазире од тога у шта би се ово могло изродити. Или што рече неко ових дана: „Што нас броје, ако се не боје?”

Узгред речено, у односу на репертоар употребљен током протеста „против диктатуре” овог пута је упадљиво одсуство оптужбе на рачун демонстраната да су „соросевци” – што је вероватно последица веома блиског односа који је Александар Вучић у међувремену успоставио са Соросевим сином Алексом (помиње се да је Сорос јуниор чак и нека врста посредника између српске и албанске стране у разговорима о Косову). Али се зато демонстранти увелико оптужују да су „Харадинајеви јуришници”, да је у питању „тајкунски протест” и да руше државу у тренутку док су наши сународници на Косову изложени блокади и покушају геноцида. А забележен је чак и бизаран покушај манипулације са колима хитне помоћи, којима, наводно, демонстранти не дају да прође.

Ма шта мислили о данашњој српској опозицији, парламентарној и ванпарламентарној (а већина не мисли бог зна шта добро – иначе и не би били опозиција), чињеница је да је главна одговорност за укупну политичку и друштвену климу ипак на страни власти. А да опозиција ту, евентуално, са своје стране само може донекле да допринесе у позитивном или негативном смеру. Дакле, ако је политичка ситуација на ивици пуцања, ако нема консензуса и неопходног дијалога у медијима и у парламенту – јасно је чија је одговорност ту највећа.

Ма шта, такође, мислили о Александру Вучићу, чињеница је да он, објективно, и даље ужива највећу подршку у српском бирачком телу (мада та подршка ипак није ни издалека толика колико показују поједине анкете и резултати локалних избора који се периодично организују као „показне вежбе” Вучићеве снаге и непобедивости). Па, шта је онда Вучићев проблем, уколико га уопште има?

Оставимо ли тренутно по страни спољнополитичке факторе и дилему да ли је ту, својевремено, дао нека „олака обећања” у вези са Косовом, Вучићев највећи проблем је то што је упао у неку врсту (политичке) „спирале смрти”, односно постао талац сопствене пропаганде и сопственог рејтинга, који се мора одржавати по сваку цену и билдовати без краја и конца. А кад се упадне у ту мат(р)ицу, готово да више нема повратка, нити среће за било кога. Нема те победе у Лучанима која га може смирити, нити аплауза и удвориштва које га може задовољити. И вероватно му се све више чини да му буквално сви који му не аплаудирају раде о глави – као и да таквих има подоста и међу самим аплаудерима. И што је најгоре, по принципу „самоиспуњавајућег пророчанства”, протоком времена тај субјективни утисак све више постаје реалност. Није случајно Платон у „Држави” дао опис владара у таквом поретку који је, по дефиницији, како год почео, на крају увек усамљен, уплашен и несрећан.

Протести ће се завршити овако или онако. У овом тренутку, мала је шанса да се могу претворити у пожар и лавину која ће СНС преко ноћи однети с власти. Али несумњиве су барем две ствари – и обе су потенцијално врло забрињавајуће. (1) Александар Вучић и СНС, по свој прилици, немају ни капацитет ни намеру да ишта значајније мењају у начину управљања Србијом. (А и зашто би, када им, по њиховом осећају и њиховој пропаганди, све баш одлично иде?)  С друге стране (2) протести су сваки пут све жешћи и масовнији. И по унутрашњој логици политичке акције и реакције – сваки следећи биће вероватно све неконтролисанији и насилнији.

Зато су демократија и друштвени дијалог ипак бољи. Само је питање да ли се то схвати пре или тек после неког великог белаја.

Народни посланик и уредник НСПМ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари1
96e5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јасмина
Коментаришем к'о да сам на траци сваки текст или коментар у овом листу који указује на праву природу садашње политичке врхушке у Србији, све у нади да ће бити објављен, да ће се у бујици опаски обожавалаца лика и дела председника Вучића који све више добијају простора у ПОЛИТИЦИ, наћи и чути и понеки дисонантни тон ... У том смислу, изражавам пуну подршку овом тексту и његовом аутору, господину Вукадиновићу који одмерено и у духу праве демократије са грађанским предзнаком, анализира, упозорава, указује и критикује. Да, нешто је труло у мојој вољеној земљи и захревам промене !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља