понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Око 120 српских ђака у Минхену почело да учи на матерњем језику

У Баварској, у којој живи око 45.000 Срба, биће отворене школе и у Нирнбергу и Аугзбургу, где ће наставу држати наставници из Србије, у организацији и по програмима Министарства просвете
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 26.12.2018. у 23:30
Нашу децу у Немачкој ових дана је посетио и министар просвете Младен Шарчевић (Фото: Министарство просвете)

Најудаљенија тачка на свету на којој ђаци слушају наставу на српском језику је Јужноафричка Република, а највише ученика у школама које се последњих година поново отварају под окриљем Министарства просвете имају Швајцарска и Немачка. Интересовање наших житеља у иностранству за слање деце у српске школе ван земље не јењава и управо захваљујући њиховој иницијативи од ове школске године у Немачкој су отворене најновије допунске школске установе. Око 120 деце Срба који живе у покрајини Баварска од 1. септембра добило је прилику да у нашој школи науче српски језик, упознају овдашњу традицију, културу и стекну основна знања из националне историје и географије. Нова српска школа са једним наставником први пут је прорадила у Минхену, а недавно ју је посетио и Младен Шарчевић, министар просвете Републике Србије.

Како је објаснио, многобројни родитељи из Минхена и околних градова тражили су да њихови малишани крену на часове у српску основну школу.

– Деца су раније била организована кроз црквене кружоке и окупљања. Та сарадња са црквом задржана је кроз веронауку и остале вештине, попут очувања фолклора и народне традиције – објаснио је током посете Шарчевић.

Он је најавио да ће у Баварској, у којој живи око 45.000 Срба, отварати школе и у осталим градовима, попут Нирнберга и Аугзбурга.

У Немачкој већ постоје допунске школе у покрајинама Баден-Виртемберг, Берлин, Хамбург и Хесен, а наставу спроводе наставници из Србије, у организацији и по програмима Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У Министарству просвете додају да су, сем у Минхену, у овој школској години наши житељи у Немачкој добили нове школске групе и на подручју конзулата у Франкфурту, где су три наставника из Србије ангажована за рад са чак 351 ђаком. Јужни део покрајине Баден-Виртемберг није имао српску школу, па је она и тамо отворена од 1. септембра. Под надлежношћу нашег конзулата у Штутгарту једна наставница организује наставу за 127 ученика српског порекла.

– Отварањем школе у Минхену направљен је добар почетни корак између просветних власти Србије и Баварске. Очекујемо да у блиској будућности потпишемо меморандум о сарадњи, као што смо већ учинили са покрајином Баден-Виртемберг, где се сви дуални видови образовања у средњем и високом школству појављују као заједнички концепти рада – рекао је Шарчевић.

Он је додао да коначно сва деца у српској дијаспори уче по јединственом плану, на основу правилника и програма који важе од почетка текуће школске године. Као битну новост истакао је и да је после осам година паузе коначно изабран координатор рада наших школа, чије је седиште за Европу у Франкфурту, у покрајини Хесен. То је наставница Биљана Букинац, која предаје у српској школи у покрајини Хесен, где је настава почела прошле године и похађају је две групе од по 120 ученика.

Министар Шарчевић је указао и на чињеницу да највише ученика српског порекла тренутно има у покрајини Баден-Виртемберг, али да је циљ да се њихов број повећа и у осталим земљама.

– У тој покрајини је четири пута више српских ђака у допунским школама него што их има у Баварској. Циљ нам је да се и у другим регијама, не само Немачке, већ и Аустрије, Швајцарске, Грчке, Француске и осталих земаља у којима Срби чине озбиљне групације становништва, поново отворе српске допунске школе или да се поспеши њихов рад – истакао је Шарчевић.

Норвешка, Финска и Данска су нове земље у којима је у последњих година почела да се организује настава за децу српских држављана у дијаспори. А интересовање за наставу на нашем језику порасло је у Јужноафричкој Републици, 8.000 километара од наше земље, па су прошле године тамо формирали и два додатна одељења. Нове групе ученика формиране су у пет од десет земаља у којима се спроводи настава на српском. Нова одељења последњих година оформљена су и у Грчкој, Италији, Француској, Немачкој и Швајцарској. Часови на српском језику организовани су од 2009. до 2017. године и у Кини, а школа се онда угасила јер више није било ђака.

Пракса да се наши малишани са пребивалиштем у иностранству образују на матерњем језику уведена је пре 40 лета, у оквиру Југословенске допунске школе, а у Министарству просвете, науке и технолошког развоја поносно истичу да се број српских одељења у свету повећава.

– Планирамо да проширимо наставу и на остале земље у Европи и отварамо школе на другим континентима. То је битно, јер Република Србија има 5.100.000 расељених грађана у око 100 земаља света, а сматрамо да су српски језик и писмо темељ колективног идентитета Срба у дијаспори и региону – нагласила је за наш лист Милка Андрић, из Одсека за послове основног образовања у Министарству просвете.


Коментари25
7bac3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Гастарбајтер
Кажите министру да "Допунска школа српског језика .... " по наставном плану и програму који је прописала држава Србија постоји већ десетак година и Нирнбергу и да ради веома добро. Нажалост, у штампаним уџбеницима за децу у расејењу ни после много година нисмо успели да исправимо грешке, па тако и дана данас деца могу д апрочитају да је Кнез Лазар градио Крагујевац ( а не Крушевац), а уместу његове куле налази се слика зграде општине у Крагујевцу. Молим Вас, уколико будете испраљали ову грешку, да обавезно ставите и слику нашег највећег градитеља, економисте, спасиоца, дипломате, психолога, гинеколога, миротворца, демократе, спортисте и политичара. За то је потребна само једна слика и једно име.
Mil Kec
Svaka cast. Ovu vijest odavno cekam. Uz duzno postovanje prema Crkvi u Minhenu, vjeronauka je cesto odrzavana na njemackom jeziku. Zato sam ispisao djecu... Ali sad cu ih upisati na dopunsku nastavu na srpskom (ne na maternjem) jeziku.
Гага
Наравно да је и за посао у овим школама потребна дебела веза. Професор сам српског, радим 22 године у основној школи, 2 пута сам се јављала на конкурс, нисам ни на разговор позвана.
Zoki7
Moja cerka nije isla u "Skolu za Srbe" a govori 5 jezika,srpski,jer sam sam je ja naucio (cirilicu cita,pomalo i pise,latinicu sve),osim toga nemacki iz skole,engleski i spanski kao strane jezike i jos jedan,zenin,koja nije ni Nemica ni Srpkinja. Zavrsila je ovde u Nemackoj i osnovnu i gimnaziju i radi veoma dobar posao.Pozdrav svima!
milan
Zemlja Srbija nije im nista dala. Zato su i otisli iz nje. U svetu bice korisno da znaju Nemacki i jos neki jezik a Spski im nece trebati nigde. Od sentimentalnosti i nostalgije se ne zivi...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља