среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:49
ПОГЛЕДИ

Трампова трампа

Аутор: Владимир Вулетићпонедељак, 31.12.2018. у 18:00

Писмима Доналда Трампа завршена је година коју су обележили бриселски преговори Београда и Приштине. Сама по себи та писма су порука. Она гласи да је амерички председник лично заинтересован да преузме најважнију улогу у решењу косовског проблема. Не треба, међутим, занемарити ни садржај поруке јер он, ослобођен дипломатске обланде, сугерише да САД у кратком року („завршна фаза”) очекују међусобно признање („нормализација”) Србије и Косова и да се само на тај начин могу избећи рат и економски колапс, односно сачувати „мир, безбедност и економски раст”, те да је сада последња („јединствена”) прилика за то. Из писама је јасно да Трамп види Косово као најважнијег савезника у овом делу света у чију независност су САД уложиле много. Зато тражи да Косово укине таксе на робу из Србије како би се деблокирали преговори који би уважили обостранe интересe, што упућује да се очекује реципрочност у уступцима.

Поставља се питање да ли Србија може да прихватити овакву трампу? То у значајној мери зависи од угла и начина на који се питање поставља. Из позиције Србије, која Косово сматра делом своје територије, Трампова понуда гласи: „Ја ћу вама дати нешто мало, а ви мени дајте нешто велико.” Из угла САД које већ читаву деценију Косово и Србију третирају као равноправне државе, понуда изгледа готово великодушно и гласи: ми вама нудимо мало, али будите задовољни јер вам можемо узети много. Или, како би то поетично рекао дон Корлеоне, на овом папиру ће стајати или ваш потпис или мозак.

Пре него што одговори, Србија мора да се запита да ли су САД спремне да погазе међународно право и да, уз пригодан повод, угрозе безбедност, мир и економски раст Србије? Под претпоставком да је одговор на то питање позитиван, поставља се следеће – да ли Србија има ресурсе да одврати САД од такве намере? Најзад, ако тих ресурса нема, да ли је Србија спремна да се суочи са последицама до којих би довело неприхватање Трампове трампе.

Одговор на прво питање је најлакши. Туђа и наше искуство сведоче да у интересу „заштите америчких вредности и америчког начина живота”, као и у циљу „гарантовања мира и стабилности у Европи”, САД могу да интервенишу било где без обзира на међународно право. Форме ради уколико у некој земљи нека угрожена мањина изјави да је терорисана од диктаторског режима или се створи таква представа, онда је интервенција не само оправдана него и нужна. А ако таква земља представља опасност за суседе и стабилност региона, онда се хитност и легитимитет интервенције не доводе у питање.

Из овога не би требало извући закључак да САД желе војну интервенцију. Међутим, подстицање унутрашњих сукоба, отворене или прикривене економске санкције, као и охрабривање суседа на војне активности ограничених размера само су део арсенала који великим силама стоји на располагању у наметању хегемоније.

Мада звучи парадоксално, Србија би се најлакше одупрла отвореном војном изазову, али затварање економских токова под америчким притиском несумњиво би довело до привредног колапса и последично до пораста унутрашњих сукоба. Не треба, међутим, имати илузију да би се унутрашњи сукоби могли избећи ни у супротном случају. Напротив, с обзиром на то да је за Србе Косово идентитетско и готово религиозно питање о њему се не може разговарати рационално. Из тог разлога тешко би било каналисати запаљиво незадовољство које би могло да доведе и до грађанског рата уколико би се прихватио амерички предлог.

Постоји ли онда могућности да Србија на било који начин реагује на америчку понуду?

Обично се код оваквог питања помисли на подршку Русије и Кине. Међутим, подршка ових земаља je релативно ефикасна само у нормалним околностима. У случају озбиљног економског притиска и изолације Србија би тешко и врло ограничено могла да рачуна на њихову помоћ, јер у таковој ситуацији највероватније не би могле да гарантују стабилан коридор према Србији. Нејасно је, такође, да ли најављено америчко војно повлачење из Сирије има било какве везе са политичким повлачењем Русије са Балкана.

Суштински једини ресурс на који би у том случају могла да се ослони Србија јесте ЕУ, односно Немачка која, истина, има идентичне погледе на решење косовског проблема, али и јасан интерес да онемогући Трампа да доминира Европом.

У ситуацији када је јасно да размена којом би Србији остао север Косова у замену за неометање косовске независности није реална, поставља се питање шта чинити. Уколико се не догоди неки велики политичко-економски потрес глобалних размера који би косовско питање скинуо с врха америчке агенде и пролонгирао решавање тог проблема, чини се да је заправо једини стварни ослонац ЕУ.

 Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари0
90016
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља