четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:47

Универзитет у Виљнусу – најстарији у Источној Европи

понедељак, 31.12.2018. у 09:30
Црква светих Јована (Фото В. Сотировић)

Универзитет у Виљнусу је најстарија највиша академска установа у Источној Европи. Основан је као католички универзитет и академија 1579. године уздигавши се из ранга колегије основане 1570. од Језуитског реда који је у Виљнус дошао на позив бискупа Виљнуса Валеријана Проташевичуса да се духовно и догматски бори против нарастајућег таласа протестантизма. У почетку је било само два факултета – филозофије и теологије – да би данас универзитет у свом саставу имао 12 факултета и нешто више од 20.000 студената (по броју студената је највећи у Литванији). Правни факултет је основан 1641. а факултет медицине 1781. године.

До раног 19. века предавања су се одржавала на латинском језику, тако да је био отворен за све студенте различитих народности и вероисповести који су владали тим језиком уз услов да су били племићког порекла.

Универзитет је познат по астрономској обсерваторији која је основана 1753. године и као таква била једна од најстаријих и највећих у читавој Европи. Стари кампус универзитета се налази у срцу Старог града, заузимајући читав један кварт са 13 дворишта и зградама око њих које су зидане у различитим временским епохама и у различитим архитектонским стиловима: готика, барок, ренесанса, рококо, класицизам и еклектика. Универзитет је од 1803. године носио име Руски царски универзитет, који је по декрету руског цара Николе Првог затворен 1832. због учешћа великог броја студената и професора у литванско-пољском устанку против руских царских власти 1830−1831. године (данашња територија Литваније је била у саставу Царске Русије од 1795. до 1918). Између два светска рата (1919−1939), када је Виљнус са околином био у саставу Пољске, универзитет је радио под именом Универзитет Стефана Баторија (Стефан/Иштван Батори био је краљ Пољске и велики кнез Литваније који је 1. априла 1579. издао краљевску привилегију о преименовању језуитске колегије у универзитет и академију). У међуратном периоду је на овом универзитету студирао будући добитник Нобелове награде за књижевност – Чеслав Милош. Чувени пољско-литвански песник Адам Мицкијевич (1798−1855) најпознатији је дипломирани студент овог универзитета. За време совјетске администрације након 1945. године универзитет је реорганизован према тадашњем совјетском моделу.

У оквиру универзитетског комплекса, у његовом Великом дворишту, налази се и једна од најлепших цркава у Литванији – барокна грађевина посвећена свим свецима који носе име Јован. Прва црквена грађевина на овом месту потиче одмах након званичног покрштавања Литваније 1387. године и била је у готском стилу. Каснобарокни облик црква је добила у периоду од 1738. до 1749. након великих пожара у граду, који су и ову богомољу доста уништили. Данашњи облик јој је дао чувени барокни архитекта из Виљнуса – Јохан Кристоф Глаубиц (рођен у Шлезији, умро у Виљнусу). Црква је према његовом пројекту имала 24 олтара, а у њену унутрашњост је могло да стане и до пет хиљада људи. Данас је ова богомоља универзитетска црква у којој се поред редовних литургија/миса одржавају и концерти, хорска такмичења, додела студентских диплома као и разни фестивали. Поред цркве се налази велелепни петоспратни звоник висине 63 метра са декоративним крстом висине 6,2 метра.

У историјату Универзитета у Виљнусу дугом више од 450 година је на српском језику одбрањена само једна докторска дисертација (2002. на Филолошком факултету). Њен аутор је истовремено и аутор овог текста који је, између осталих наставних предмета, на Катедри за словенску филологију предавао и предмет српски језик и филологија.

Др Владислав Б. Сотировић


Коментари15
f8350
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja Opančarević
Hvala autoru na lepom tekstu! Prošle godine sam bio u kratkom obilasku baltičkih zemalja i ostao mi je utisak žala da nemamo razvijenije odnose sa ovim državama. Na stranu njihova rusofobija, a naša rusofilija, treba otvarati i osvajati prostore za upoznavanje, razmenu, učenje... Svako dobro!
Sacha Bakker
Poruka je za Decak-a.
Sacha Bakker
Tako to počne, a završi se kao u Holandiji. Jedne godine smo stajali u crkvi svetog Nikolaja u Apingedamu, gde smo prezentovali naš viski. U oltaru je stajao veliki trgovac viskija. Pomislila sam da crkva nije aktivna, što je češći slučaj u Holandiji, ali ne, crkva se uveče počisti, pa se ujutro vrši sveta liturgija. Treba li nam tako nešta?
Mihajlo-Bačka
Nema jedinstvene i jasne oznake gde se nalazi Istočna Evropa, Istočna-srednja Evropa, itd.( na primer od ovog meridijana istočno je ovo, od onog ono) već postoje razna tumačenja na osnovu geografskih, političkih i kulturoloških aspekata, u zavisnosti koje istorijsko doba posmatrate. Nekada su to sasvim suprotstavljeni stavovi u zavisnosti ko šta hoće da “objasni”. Zato predlažem da se držimo činjenica, koje nisu nečija tumačenja, već zapisani istorijski podaci.Ovo što ću navesti u sledećem tekstu, zapisano je pre ovog članka i pre nego što je nastala rasprava povodom toga: Grof.Ištvan Batori( Bátory István) bio je knez Erdelja( 1571-1586) kralj Poljske i veliki knez Litvanije, tj.bio je vladar Poljsko-Litvanske Unije(1576-1586).On je akademiju u Vilniusu podigao na rang univerziteta 1578. godine.Papa Grgur XIII. svojom bulom je to potvrdio 1579.godine.Tako je nakon univerziteta u Krakovu,1364., nastao je drugi univerzitet Poljsko-Litvanske Unije,1579.godine.
Jablan Borovic
Пише се "опсерваторија", не "обсзерваторија".
Владислав Б. Сотировић
У праву сте. Управо тако и пише у тексту: "Универзитет је познат по астрономској обсерваторији која је основана 1753. године и као таква била једна од најстаријих и највећих у читавој Европи."
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља