уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11
ФИЛАТЕЛИЈА

Крсна слава – Сабор Св. Јована Крститеља

Филателистичко издање „Крсна слава” у оптицају је од 3.12, садржи две марке номиналних вредности 23 динара и два ФДЦ коверта и штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
понедељак, 31.12.2018. у 20:00
(Фото Пошта Србије)

Крсна слава (слава, крсно име) представља ритуал посвећен неком хришћанском свецу за кога породица верује да је њен заштитник и давалац благостања. Прослављање свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи. Срби доживљавају славу као начин исказивања националног идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују и православне хришћанске породице још неких етничких заједница у Србији. У дому породице се на дан славе током обављања ритуала пали славска свећа, чита молитва Оче наш и обавља ритуално сечење славског колача – који обавезно има утиснут симбол – тако што се прелива вином, сече у облику крста, затим се окреће и ломи на четири дела уз подизање увис. Током ритуала изговарају се захвалности свецу и молитве за благостање. Ритуално сечење колача обављају чланови породице у свом дому, али је, с друге стране, уобичајена пракса и да се славски колач носи у цркву, а у неким породицама свештеник долази у кућу да сече славски колач. Важан део прослављања свеца заштитника јесте славска гозба која окупља породицу и њене сроднике и пријатеље.

Слава је виталан елемент нашег нематеријалног културног наслеђа и 2014. године

уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Сабор Св. Јована Крститеља, 20. јануар – Св. Јован једна је од најчешћих породичних слава у Србији. Празнује се дан по Богојављењу, а народно је веровање да је Јован Крститељ, крштавајући Христа, симболички крстио и остале људе. Верује се да на Јовањдан не треба радити, што посебно важи за жене.

Мотив на марки: Свети Јован (икона, рад сомборског мајстора Георгија Протића, средина 19. века), славски колач, кандило и шаралица.

Мотив на коверту: Свети Јован (икона, рад руских иконописаца, 18. век).

За мотиве марака и коверата коришћене су фотографије експоната Етнографског музеја у Београду, аутора Иване Масниковић Антић МА.

Стручна сарадња: Етнографски музеј у Београду.

Графичка обрада марака: Анамари Бањац, академски сликар.


Коментари1
a5f31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Lepse bi izgledalo da se umesto deset malih istih slika maraka objavila jedna velika. Ovako na malim slikama se nevidi ni sta je na njima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља