понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Кроз сметове и преко границе да писмо стигне где треба

Поштари Нермин, Влатко, Владан и Душан поносно чувају свој посао прелазећи дневно километре и километре, што колима што пешице. Ово је прича о поштоношама који имају највеће рејоне за разношење писама и пакета
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 03.01.2019. у 20:00
1. Душан Пешаковић из Београда (Фото Пошта/ М. П), 2. Нермин Чалаковић из Тутина (Фото Пошта/ Е. К.), 3. Владан Јеремић из Саставаца (Фото Пошта/ С. Ф.), 4. Влатко Зувић из Зубиног Потока (Фото Пошта/ М. М.)

У сеоцу Гнила, ушушканом међу планинске гудуре на граници са Црном Гором, у две куће живи свега шесторо људи. За њих је празник када на свом прагу угледају Нермина Чалаковића, поштара кога старци у селима која обилази одмилоште зову и спаситељ. Нермин је у пошти Тутин запослен већ 19 година и пошиљке доставља у 13 насељених места разбацаних по планинском терену. Са светом повезује и села од 1.000 становника, а писма и пакете свакодневно разноси на надморској висини од 1.300 до 1.700 метара. Његов рејон покрива и планину Поглед, која се издиже 2.154 метара изнад мора. Има дана, каже он, када не може да стигне до свих поштанским „фијатом пандом”, упркос вучи на сва четири точка, па лагано лопатом сам себи прави пртину кроз сметове. Чак ни то не може да га изнервира, прија му, каже, посао и да је увек у покрету.

– Не знам шта ћу када одем у пензију, вероватно нећу кући долазити из риболова. Недостајаће ми старци којима ових дана, сем поште, доносим и лекове и намирнице. Зову ме спаситељ – напомиње Нермин, који бележи просечну дневну руту од 39,6 километара.

За Влатка Зувића, поштара који је увек радо виђен гост по селима Ибарског Колашина, у самој управи ЈП „Пошта Србије” кажу да му данас, као и пре 28 година кад је почео да ради, нимало не недостаје елана. И даље са истим жаром приступа послу, па корисници поште Зубин Поток на Косову и Метохији за овог горштака имају само речи хвале.

– Будући да Зувић од поште до најудаљенијег села Брњак путује око 35 километара, за дивљење је да и после толико година рада и даље са љубављу обавља посао – наглашавају у ЈП „Пошта Србије”.

Преко рамена торба тешка 15 километара
Поштари и курири „Поште Србије” свакодневно прелазе око 91.000 километара. Има их 3.920, рачунајући и 49 жена. Просечно су стари 42 године и нигде не иду без огромне торбе која званично тежи до 15 килограма. Њих 39 с правом носе титулу хероја поштанске професије, јер по мећави, кошави, киши, жеги и снегу свакодневно прелазе и више од 50 километара. Сем писама и пакета, у најзабаченије засеоке Србије становницима доносе лекове, храну, телеграме и, наравно, чувени поштарски осмех.

Влатко каже да му мештани које свакодневно посећује уливају ту позитивну енергију, па се труди да им и кад му се не смеје, на врата куца са осмехом. Највише му сметају мраз и сметови, који умеју да зауставе мопед на коме путује, али истиче да све муке прођу када угледа осмехе старина којима понекад донесе писмо од унука.

– Када им донесем вест да се родило ново дете у фамилији и ја се радујем с њима, иако малишу нећу упознати, а кад морам да им уручим телеграм саучешћа прилазим вратима с кнедлом у грлу. Стари мисле да поштар увек све зна, па кад загусти у Косовској Митровици и околини, од мене траже вести и прогнозу шта ће напослетку бити – објашњава Влатко, кога корисници из милоште зову Владо.

Да би из Прибоја, у коме живи, дошао до забачене поште у Саставцима, на граници са Републиком Српском, Владан Јеремић свакодневно прелази четири гранична прелаза, а затим и око 55 километара како би доставио пошиљке у десет насеља свог рејона. Писма носи чак до Чемерна, на самом граничном пункту са Црном Гором, и у свему томе ужива јер каже да је као поштар упознао драгоцене сеоске занате и обичаје, различите људске карактере, и међу корисницима стекао покојег трајног пријатеља.

– Све је лакше откако су ми пре четири године мопед заменили аутомобилом. Ланци за гуме су ових дана моји најбољи другари. Очекујем да снег окопни негде око Ђурђевдана. Дотад ме греју старачки гласови који ме још у дворишту уз искрен осмех дочекују са: „Уђи, сине”. Знам све о њима, децу поименце. А и они о мени баш све знају, чак и имена две краве које чувам у штали. Када поштар на селу уме да воли и цени људе, онда му они то бар дупло врате. У овом послу некада треба бити и психолог и лекар. Никада нећу заборавити први радни дан, када ми је запало да породици телеграмом јавим за смрт најближег – сећа се Владан тренутка „хладнијег” од свих сметова и ледених киша које су му последњих девет година препречиле пут.

Да посао поштара ни у Београду није мед и млеко добро зна Душан Пешаковић, који разноси писма и пошиљке у насељу Вељко Влаховић, распростртом на две општине – Вождовцу и Звездари. Посао му ни мало не олакшава чињеница да његов рејон, у ствари, обухвата само једну улицу са много бројева, која важи за најзахтевнију „поштарску штрафту” у главном граду. И само презиме Пешаковићу је изгледа определило судбину, јер свакодневно, углавном пешице, разноси пошту за 2.387 домаћинстава и 248 предузећа. Познаје га, каже, углавном сваки од око 7.000 становника које услужује.

– Углавном су то млађи корисници, сви знају како се зовем. Међу њима има доста познатих певача и познатих људи, редовно ме поздрављају, чини ми се да их популарност и није изменила. Често им излазим у сусрет када су на снимању или турнеји, позовем их телефоном и мало сачекам да дођу по пакет. Буде и оних који ме награде чоколадом – уз осмех каже Пешаковић и додаје да му шетња и посао доносе здравље, али понекад и нервозу, јер се насеље убрзано шири, па и пошиљке прелазе гранични број који може да се подели у једном дану.


Коментари0
29cf1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља