Од нашег сталног дописника
Подгорица – Деценијама су у Црној Гори објављиване монографије о великим биткама и револуционарима Народно ослободилачке борбе, угледним сликарима, о градовима а ретко о верским знаменитостима. Такву праксу прекинуо је публициста и историчар Томаш Ћоровић из Шавника објављујући вредну монографију „Црква у Дробњаку” у којој је похранио бројне списе, предања и приче о животу цркве у племену Дробњак.

Ћоровић је монографијом обухватио настанак храмова на дробњачком тлу почевши од Цркве Светих апостола Петра и Павла у Никшићу која је из преднемањићког периода и била саборни храм племена Дробњака и Никшића, преко цркава и манастира пре турске окупације – Подмалинско, Бијела, Пошћење, Придворица, Петњица, Косорићи, Дубровско, Тушиња, па све до данас.

Према речима Ћоровића у Дробњаку никада није било друге вере осим хришћанске, православне, јер се „Дробњак успео одупрети исламизацији”.

Парох шавнички Драженко Ристић каже о монографији да „сада можемо представити свету оно што имамо, а имамо заиста много”, док је за књижевника Јанка Јелића монографија „написана за сва времена”.

У поводу ове књиге протојереј ставрофор Слободана Зековића, старешина храма Свети Јован Владимир у Бару, каже да је за цркву био најтежи период „време грађанског рата 1941–1945, као и период комунистичке владавине”.

„Већ на почетку рата убијен је на Жабљаку прота Богдан Церовић са сином јединцем, а почетком 1942. у Шавнику мученички је убијен свештеник Ново Делић са још 22 страдалника. Крајњи биланс страдања цркве у Црној Гори од комуниста је преко 120 убијених свештеника на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем, а настављено је и после рата”, речи су свештеника Слободана.

Аутор монографије Toмаш Ћоровић каже да овом монографијом жели да подстакне истраживаће на нова дела.

„Ми припадамо историјском народу, српском и православном. Нажалост, данас жели да се створи неки нови народ одричући се своје вере, прошлости, епике и гусала”, поручује Ћоровић. „Свака кућа без темеља није дуга века.”