среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46
ПОЛЕМИКА

Да ли СПС припада аутентичној левици

По­во­дом тек­ста „Со­ци­ја­ли­сти, где сте”, „По­ли­ти­ка”, 21. де­цем­бра
Аутор: Ми­о­драг Р. Ђор­ђе­вић*четвртак, 03.01.2019. у 18:00
Новица Коцић

У свом тек­сту под на­сло­вом „Со­ци­ја­ли­сти, где сте” („По­ли­ти­ка”, 21. де­цем­бра 2018), Бо­шко Јак­шић је ве­о­ма ја­сно обра­зло­жио чи­ње­ни­цу да су со­ци­ја­ли­сти  „за­бо­ра­ви­ли” да се бо­ре за со­ци­јал­ну прав­ду и да за­сту­па­ју ин­те­ре­се рад­ни­ка, те да су пре­ста­ли да се бо­ре про­тив со­ци­јал­не не­јед­на­ко­сти  и оси­ро­ма­ше­ња ста­нов­ни­штва.

Под­ле­гав­ши гло­бал­ном по­пу­ли­зму, они  и не тра­га­ју за од­го­во­ром на пи­та­ње ка­ко за­у­ста­ви­ти ја­ча­ње по­ли­тич­ке де­сни­це, ко­ја стал­но обе­ћа­ва бо­љу бу­дућ­ност, гу­бе­ћи из ви­да  кључ­не ди­мен­зи­је са­да­шњо­сти. Ако се со­ци­ја­ли­сти не вра­те се­би и сво­јим ко­ре­ни­ма, они пре­у­зи­ма­ју, ка­ко с пра­вом ка­же Јак­шић,  „део од­го­вор­но­сти за ло­мо­ве ко­ји би мо­гли да усле­де”. 

Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ти­ја Ср­би­је (СПС) про­пу­сти­ла је све шан­се, укљу­чу­ју­ћи и свој по­след­њи ју­би­лар­ни 10. кон­грес, да се про­фи­ли­ше као ау­тен­тич­на пар­ти­ја ле­ви­це, јер за 28 го­ди­на од свог осни­ва­ња ни­ка­да ни­је би­ла у опо­зи­ци­ји, иа­ко је 2000. го­ди­не, по­сле де­се­то­го­ди­шње ка­та­стро­фал­но ло­ше вла­да­ви­не, пре­тр­пе­ла те­жак по­ли­тич­ки по­раз. Шта­ви­ше, она ни­је на­шла  пра­ви на­чин оства­ри­ва­ња ле­ви­чар­ског про­гра­ма ни по­сле па­да  Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа. Уме­сто да се су­о­чи са исти­ном о сво­јим про­ма­ша­ји­ма и „пре­стр­о­ји” за опо­зи­ци­о­но де­ло­ва­ње,  она је по­че­ла да де­лу­је као пар­ти­ја ко­ја се, за­рад „гра­ма вла­сти”, не­до­пу­сти­во по­ли­тич­ки де­гра­ди­ра, по­др­жа­ва­ју­ћи све на­ред­не вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је и до­ми­нант­не по­ли­тич­ке стран­ке у њи­ма (ДСС, ДС, СНС), да би се да­нас, ко­нач­но, „уто­пи­ла” у Срп­ску на­пред­ну стран­ку, без­ре­зер­вно је по­др­жа­ва­ју­ћи.

На тај на­чин, СПС се прак­тич­но опре­де­ли­ла за „по­ли­тич­ко жи­во­та­ре­ње”, јер не де­лу­је као ле­ви­ца, већ као по­ли­тич­ка де­сни­ца, оп­те­ре­ће­на на­ци­о­на­ли­змом и по­пу­ли­змом. Ти­ме је фак­тич­ки из­гу­би­ла свој ле­ви­чар­ско-по­ли­тич­ки иден­ти­тет, про­кла­мо­ван још при свом осни­ва­њу пу­тем об­је­ди­ња­ва­ња он­да­шњег Со­ци­ја­ли­стич­ког са­ве­за и Са­ве­за ко­му­ни­ста, и по­ста­ла пар­ти­ја ко­ја да­нас су­шти­ну по­ли­ти­ке ви­ди у вла­сти оли­гар­хи­је, бри­ну­ћи пре­вас­ход­но о оп­стан­ку на вла­сти ма­ле гру­пе сво­јих по­ли­тич­ких функ­ци­о­не­ра.

По­сле свих до са­да спро­ве­де­них ре­дов­них и пре­вре­ме­них пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра у Ср­би­ји, оче­ки­ва­ло се да се СПС де­фи­ни­тив­но опре­де­ли за пар­ла­мен­тар­ну опо­зи­ци­ју, по­го­то­во што је би­ло очи­глед­но, с об­зи­ром на из­бор­не ре­зул­та­те, да би она без Пар­ти­је ује­ди­ње­них пен­зи­о­не­ра, а по­себ­но без Је­дин­стве­не Ср­би­је, мо­гла оста­ти без цен­зу­са. Ме­ђу­тим, сти­ца­јем окол­но­сти, то се ни­је де­си­ло, пре све­га, због то­га  што је ру­ко­вод­ство СПС по­ка­зи­ва­ло и по­ка­зу­је ви­сок сте­пен по­ли­тич­ке при­вр­же­но­сти и ло­јал­но­сти пре­ма СНС, успе­ва­ју­ћи да на тај на­чин из­бег­не опо­зи­ци­о­ни по­ло­жај и обез­бе­ди ула­зак у Вла­ду Ср­би­је.

Та­ко је Ср­би­ја оста­ла без ја­ке и пре­по­зна­тљи­ве ле­ви­це, а оно што са­да има, у ли­цу по­сто­је­ћих ле­ви­чар­ски ори­јен­ти­са­них стра­на­ка, пар­ти­ја и по­кре­та, не пред­ста­вља ону по­ли­тич­ку сна­гу ко­ја би мо­гла да во­ди успе­шну по­ли­тич­ку бор­бу за со­ци­јал­ну прав­ду и бо­љи со­ци­јал­ни и ма­те­ри­јал­ни по­ло­жај рад­ни­ка, као и ве­ћи­не укуп­ног ста­нов­ни­штва Ср­би­је. Та­кво ста­ње ће по­тра­ја­ти све док на по­ли­тич­кој сце­ни до­ми­ни­ра власт пар­тиј­ских оли­гар­хи­ја, ме­ђу­соб­но по­ве­за­них на ба­зи лич­них, а не оп­ште­дру­штве­них  ин­те­ре­са, све док ко­руп­ци­ја бу­де из­над гра­ни­це то­ле­рант­ног  и  све док по­ли­тич­ка ка­ри­је­ра функ­ци­о­не­ра и по­сла­ни­ка бу­де за­ви­сна од пар­тиј­ских ли­де­ра.

По све­му су­де­ћи, за по­бе­ду ле­ви­чар­ских (со­ци­ја­ли­стич­ких) иде­ја, чак и у оној ду­би­ни и оби­му ко­ји ка­пи­та­ли­зам, као дру­штве­ни си­стем, ре­ал­но мо­же да ап­сор­бу­је, би­ће по­треб­но мно­го вре­ме­на. Ра­ди­кал­ни­је оства­ри­ва­ње ле­ви­чар­ских иде­ја би­ће мо­гу­ће са по­ја­вом оне по­ли­тич­ке сна­ге ко­ја је опре­де­ље­на за ка­пи­та­ли­стич­ки со­ци­ја­ли­зам  и ко­ја је спо­соб­на да у том сми­слу об­је­ди­ни и ак­ти­ви­ра цео ле­ви­чар­ски по­тен­ци­јал срп­ског дру­штва. Шта се мо­же оче­ки­ва­ти од со­ци­ја­ли­ста?

У по­ме­ну­том  тек­сту Јак­шић је из­ра­зио бо­ја­зан да ће 10. Кон­грес со­ци­ја­ли­ста (22. де­цем­бра) би­ти „хва­ло­спев ак­тив­ном уче­шћу у ко­а­ли­ци­ји ко­ја зе­мљу уво­ди у „злат­но до­ба”(!?) и да ће из­бе­га­ва­ти од­го­вор на пи­та­ње  от­куд и за­што жу­ти пр­слу­ци у Фран­цу­ској“. Ова бо­ја­зан, на­жа­лост, ни­је би­ла без осно­ва.

* Ре­дов­ни про­фе­сор уни­вер­зи­те­та


Коментари11
5b841
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Pitanje je koliko su kod nas partije uopste leve ili desne orijentacije. Cinjenica je da je nekadasnji SPS imao neko socijalisticko nasledje. Borkovo levicarenje ne videsmo ali je zato Djilasovo samoproglasenje za nekakvog levicara brutalno izrugivanje ideji levice.
Mehmed Rakovac
Dobro pitanje iz naslova, koje se može odnositi na sve stranke/partije koje sebe zovu L/IJ/EVOM orjentacijom na području Balkana (pa i šire). Ako se uzmu osnovna obilježja savremene ljevice, pogledajmo kakve ih na Balkanu osobine krase: anti-autoritarnost (svi predsjednici lijevih stranaka/partija su skoro pa despoti); demokratičnost (lobiranja kod unutarstranačkih izbora su došla do nivoa negacije izbora); anti-kapitalizam (najuže rukovodstvo je trulo bogato i ima vlastite firme na tuđa imena); intrenacionalizam i anti-nacionalizam (ha, ha, ha, ha...); itd., itd. Ovaj kratki pregled mogao bi (možda?) poslužiti kao paradigma u pravcu ODUSTAJANJA od busanja u prsa desno-l(ij)evo orjentacije. Znamo mi nas,
Зоран Маторац
И Гадафијева социјално одговорна диктатура била је нека врста левице
Препоручујем 2
Buta
Dobro je sto postojite g. Jaksicu, ko bi nas prosvetlio inace?Nekada smo govorili utopijski komunizam a sada cemo utopijski socijalizam. Ocigledno, nama treba jaram kapitalisticki ili neki drugi.
Никола
Нама треба окупљање око националне идеје, јер смо угрожени са свих страна. Левице и деснице, нека дођу касније, па нека се боре, али сада изнад свега је битно да будемо уједињени око националне идеје и да се боримо за свој опстанак.
Mike Kovian
@Anka: Ne znam za Švedsku, a ni za Evropu u celini, jer sam prilično izolovan i uglavnom se obaveštavam čitajući štampu u koju, nažalost, sve manje verujem. U Americi je socijalizam misaona imenica. L.Davidović daje prilično tačnu dijagnozu "levice", međutim to što on kaže je oduvek tako. Levica je jednostavno širok pojam, danas i preširok. U Americi je "levica" sinonim za "naprednjake" (ali ne srpske!) ili "progresivce", a to je amalgam svega i svačega, od soc-demokrata, liberala, neoliberala pa i libertanaca. Ali postoje i "tradicionalisti", uglavnom Republikanci, kao protivteža, pa i oni sami imaju frakcije. Ja sam sebe oduvek smatrao nekom vrstom socijaldemokrate koji naginje socijalizmu mada nikad nisam bio član nijedne partije. Moja duhovna inspiracija je Noam Čomski, vanserijski ličnost koja pripada 22-om veku. Inače, sviđa mi sa vaš ( i Davidovičev) način rezonovanja. Cenim iskrenost i doslednost pa makar se i neslagao sa stavom. Želim vam, kao i svim komentatorima, srećnu Novu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља