Марко, Игор и Иван су ученици седмог разреда. Недавно су се вратили из далеког Шангаја са Светског такмичења у едукативној роботици. Донели су посебну награду за најбољи наступ на надметању на коме је учествовало 15.000 ученика из 50 земаља. Тема је била информационо доба.
Српски ђаци представили су робота који је имао задатак да својим кретањем реши проблем похрањивања података на сервер, рециклира електронски отпад, купује посредством интернета, покреће навигацију... Како изгледа правити роботе и прећи пут од ушушканог кабинета за информатику у ОШ „Владислав Рибникар” до Кине, причали су они, њихов друг из секције Лука Бабић, који заједно са њима прави роботе, и ментор Ђура Пађан.
Када су били пети разред, наставник Ђура је њиховим разредним старешинама рекао да су му потребни нови такмичари. Неки од њих су се двоумили да ли су спремни за то, али су ипак одлучили да препусте последњу одлуку наставнику и уследила су надметања у програмирању и кодирању робота да изврши задате проблеме. Онда су се пријавили на такмичење у оквиру акције „Битка за знање” где су се пласирали на Светско првенство у едукативној роботици и заједно са својим ментором кренули пут Шангаја.
– Ми смо правили робота који је способан да изврши различите задатке, али у времену када се то од њега тражи. Када идете да се такмичите, познати су вам сви задаци, осим једног који је изненађење. Ради се о томе да не знате њихове локације и због тога је ово било такмичење на коме морате да радите пуно на лицу места и да будете спремни на промене. Срели смо се са једном скривеном препреком. Робот је требало да окрене билборд на коме пише 2019, али се ту налазила једна полуга са којом се раније нисмо сретали, то се решава на лицу места – каже Марко Колунџија, један од такмичара.
Осим што се радило о светском такмичењу, све је у Шангају изгледало, ипак, потпуно другачије.
– Ми нисмо знали да нас гледају и оцењују, ту је стално неко као случајно пролазио. То је био перформанс – додаје његов друг и један од такмичара Иван Антоковић појашњавајући зашто признање које су српски ђаци освојили носи назив „награда за најбољи наступ”.
Успех ових скромних и талентованих дечака много је већи него што они сами желе да признају – осим тога што су протекле две године напорно радили, они су морали да превале и дугачак пут да би стигли у Кину.
– Пут је био веома тежак, трајао је више од 20 сати. Све се дешавало у једној огромној хали и било је пуно учесника, конкуренција је била заиста велика. Било је тешко, али смо успели да се снађемо. Имали смо трему, како да не – признаје Игор Стаменковић из одељења седмо три.
Сви углас кажу да су били врло срећни зато што су добили прилику да своја знања и вештине покажу на светском првенству, али и да се сусретну са једном далеком земљом као што је Кина. Свакодневно су напорно радили, углавном пре школе.
– Пут је био занимљив, а такмичење интересантно. Скакали смо од среће када смо сазнали да идемо у Шангај јер је то један сасвим други свет – открива Иван Антоковић и додаје да раде на новим пројектима.
Наставник информатике и ментор ових вредних ђака не крије да је поносан што ће неки од његових ученика изабрати да му животни позив буде информатика, роботика или програмирање.
– Они су се пре две године укључили у секцију роботике, а секција постоји четири године. Ми се спремамо за ово такмичење од тренутка када сам почео да им предајем информатику и ту су стекли и искористили програмерска знања јер није могуће припремити се за неколико месеци за једно овако велико надметање. То је резултат вишегодишњег рада и то захваљујући информатици која је постала редован предмет. Деца ће на роботику долазити много спремнија, нећемо губити време око неких основних ствари, већ ће бити припремљена. Надам се да је ово само почетак – каже Пађан.
Што се тајне успеха његових ђака тиче, подвлачи да није строг наставник и да треба да се ради на равноправним односима, ученици имају право да кажу шта их занима.
– Програм није нешто што им намећем, ђаци сами могу да изразе то што желе да уче и ја им увек изађем у сусрет. Можда је у томе тајна, сарађујемо и међусобно се уважавамо – закључује наставник информатике. Он наглашава да је Основна школа „Владислав Рибникар” огледна зато што све што се у њој покаже као добро почиње да се примењује у осталим осмолеткама, а нарочито се односи на иновације као што је настава из роботике, информатике и билингвална настава.
