среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:22

Може ли Памела Андерсон да спасе Европу

Аутор: Драган Вукотићнедеља, 30.12.2018. у 20:00

Протести „жутих прслука” на француским улицама више немају интензитет који су имали на почетку, председник Макрон им је поручио да су „имали право”, полиција је добила тражене повишице, а Париз је полако захватио празнични дух. Хиљаде лампиона на чувеним булеварима, чији плочници памте дух побуне ваљада као нигде другде у Европи, учинили су да захтеви демонстраната буду гурнути у други план због ушећерене илузије о бољим данима које нова година само што није донела. Ипак, у овогодишњим немирима који су захватили Француску има још нечега „квалитативно” другачијег.

По свему судећи, „жуте прслуке” није изазвао само Емануел Макрон, а није ни његов патрон и претходник у Јелисејској палати Франсоа Оланд. Ниједна политичка опција, било које провенијенције, нема капацитет да као кишобран наткрије протесте у Петој републици. Реч је овде о много ширем националном фронту насталом из незадовољства социјалним неправдама наталоженим током више генерација. Додуше, Макронов технократски профил и упадљиво неразумевање потреба обичног Француза нису одмогли да критична маса буде формирана баш сада.

„Жути прслуци” траже друштво које није скројено по мери богатих (Фото Бета/АП)

ПОБУНА ПЕРИФЕРИЈЕ: Откако је 2011. покрет „Окупирајмо Волстрит” пажњу светске јавности скренуо на огроман проблем све веће материјалне неједнакости, ниједној сличној акцији (а било их је прегршт) до јављања „жути прслука” тако нешто није пошло за руком. Зато се чини да има више аргумената у корист тези да протести широм Француске имају више сличности са америчким протестом који је почео у њујоршком парку Зукоти, неголи са демонстрацијама из 1968, како се могло чути ових дана. Оно Макроново „у праву сте” упућено демонстрантима, истина, носи на просторима бивше Југославије злокобан ехо изневерених обећања из шездесет осме.

Ипак, застрашујућа једначина која је пре седам година постала мото покрета „Окупирајмо Волстрит” – она о један одсто Американаца који имају више богатства него 99 посто осталих – и данас стоји, с тим да је статистика постала можда још суморнија. Наиме, „Оксфам” је поново упозорио да је постотак непристојно богатих још мањи од овог фамозног један посто, односно да 0,01 посто богатих имају више новца него милијарде сиромашних широм света.

Иако је Француска уз неке друге европске земље перципирана као бастион социјалних права и слобода (сетите се само филмова Мајкла Мура), нешто је очигледно кренуло по злу. Председник (и некадашњи министар економије) отворено се сврстао на страну богатих и усмерио систем тако да они постану још имућнији, и то по цену додатног копњења средње класе. Не чуди зато што побуна није избила у елитним квартовима Париза или Сен Тропеа. Бесни грађани који су марширали отменим париским булеварима, ломећи све пред собом, нису одатле. Централни арондисмани су одавно толико скупи да у њима нема места за такозвани обичан свет. Да изразе своје незадовољство у центру Париза дошли су грађани из околних градова притиснути материјалним невољама за које окривљују институције и функционере смештене у блиставим палатама.

РАСТЕЗАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ТКИВА: Зачуђујуће брзо хоризонтално ширење покрета доказује његов „натпартијски карактер”. Има, сасвим је извесно, међу „жутим прслуцима” и симпатизера Марин ле Пен и, рецимо, Меланшонових левичара. Ипак, иако они представљају превасходно побуну оних који немају против оних који имају не треба губити из вида још једну политичку дихотомију која опседа Европу. У сусрет изборима за Европски парламент, сондаже јавног мњења прогнозирају повлачење гласачког тела ка половима политичког спектра, уз слабљење његовог центра. Ова два феномена у суштини представљају две стране истог новчића, јер ко је кроз историју чешће био вођа осиромашеним маса жељних промена од екстремне левице или деснице?

Како сада ствари стоје, идеје за расплитање овог чвора ничу на најразличитијим местима, којима не мањка живописности. Тако ових дана у интервјуу за римску „Републику” некадашња „Плејбојева” зечица, а сада активисткиња, Памела Андерсон упозорава на опасност од неједнакости и Европљанима саветује да наду потраже у прогресивном покрету ДиЕМ25 чије је заштитно лице некадашњи грчки министар финансија Јанис Варуфакис. На сличном фронту налази се и Тома Пикети, чувени француски економиста, који је у свом делу „Капитал у 21. веку” међу првима упозорио на погубне последице друштвене неједнакости.

Када је „Окупирајмо Волстрит” био на свом врхунцу, неки од највиђенијих светских стручњака прогласили су крај постојећег поретка и долазак нових лидера. У годинама које су уследиле они су заиста и дошли, а готово ништа нису урадили за стварање праведнијег света. А какве генерације политичара су подстакле „жути прслуци” биће јасније већ догодине у мају, у новом сазиву Европског парламента.


Коментари6
f44a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DAN
Nejednakosti i to drastične, ima i u Rusiji i u Kini ali tamo ne smeju da protestuju. I kada bi protestvovali ovde bi rekli da ih platio Zapad ! I to je dvostruki moral ! Ako neko pođe na njih kažu da je pošao na državu ! Molim objavite !!
Raca Milosavljevic
... nije dobro,bahatost nemorala liberalnog tkzv demokratskog sveta,kako sami sebi od miloste tepaju medjunarodne zajednice, je na vrhuncu,bombarduju gde pozele,otimaju,pljackaju ubijaju,i to su sve njihovi nacionalni interesi i naravno sve uvijeno u oblandu demokratije ...Srbija je osetila svu tu tragediju bahanalija i razvrata koji hara svetom ... nece biti dobro ...
Lazo
Moja prijateljica rodjena Parizanka zaradjuje vise od 3000 evra mesecno posle poreza. Ima oko 8 nedelja godisnjeg odmora + oko dve nedelje praznika ili kako ona kaze "ja ne radim otprilike jednu nedeljnu mesecno". Uz to naravno ima "besplatno" obrazovanje, zdravstvo i penzijsko (nije besplatno naravno nego placeno od njenih poreza: izracunala je da kad se doda i PDV i sve ostalo placa oko 70% poreza na primanja). U svojoj polu-drzavnoj firmi je menadzer i kaze da efektivno radi oko 4 sata dnevno. Sto je mnogo vise nego mnogi drugi u njenom timu, ali ne sme da ih otpusti, takav je zakon. I pored svega toga ona se zali da je zivot u skupom Parizu tezak i hoce da ode--u Kanadu. Nije doduse isla da protestuje u zutoj kosulji. Ja sam bogatiji od nje i mnogo vecu platu (ne zivim u Francuskoj). I tri nedelje godisnjeg odmora. Radim cesto po 8-10 sati dnevno efektivno sest dana u nedelji. Mnogi od vas ovde bi me svrstali u omrazene bogate. Ne znam sta da vam kazem.
Lazo
Tesko pitanje Uciteljice. Ali zasto mislite da ono sto je dobro za pojedinca nije dobro za zajednicu? Eto uzmimo Francusku za primer. Nije siromasna zemlja i ima sve ono sto mnogi u svetu (npr. mi) zelimo (malo se radi, dosta se zaradjuje, i drzava puno daje). Ali ipak, protestuju, strajkuju, nisu zadovoljni i krivi su im bogati. Nisu zadovoljni i hoce da emigriraju. Sto se mene tice, nisam i ne radim ja toliko zato sto sam tako rodjen, nego zato sto sam silom prilika bio emigrant, bez prava, drzavljanstva, bez zdravstvenog, bez icega. Da se razumemo, nisam ja neki bogatas, 1% ili tako nesto, mozda visa srednja klasa u nekoj zapadnoj drzavi, ali mnogo vaznije od toga koliko imam para na racunu, ja sam zadovoljan i ostvaren. Ne bih se nikad menjao sa mojom prijateljicom Parizankom, ni za godisnji ni za manje rada ili beneficije. Cak ni za Pariz, u koji naravno obozavam da odem. Da direktno odgovorim na pitanje: mislim da je za vecinu dobro ono sto je dobro za pojedinca.
Препоручујем 5
jedna učiteljica
Који је по вама, Лазо, систем бољи за већину грађана, не за вас као појединца?
Препоручујем 4
ves ves
Izgleda da ima nešto pogrešno u psihologiji kako autor teksta reče "nepristojno bogatih".Ta zelja za novcem i još više novca je tolika da ne vide u kom se smeru stvari kreću.Verujem da dolazi trenutak kada će nagomilani bes zbog nepravde ,više nego zbog siromaštva, da eksplodira.Tada će njihov novac malo da znači naprotiv biće vrlo opasno imati ga mnogo.Neće to biti dobro ni za koga ali će prstom pokazivati pre svega na njih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља