среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:47
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Краљевић и просјак

Како је Александар Други Карађорђевић, уместо краља, могао да постане цар
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 30.12.2018. у 21:00

Ко је икада и помислио да ће Александар Други Карађорђевић стећи харизму, довољну да би и највећи песимисти у Крунском савету сањали да би могао да постане краљ, тај довољно не познаје ни Александра, ни Србе. Испоставило се да и Александар не познаје менталитет својих поданика – како оне који се куну у краља и отаџбину, тако и оне друге, који се чудно загледају у кафани док наручују песму „Тихо хучи Сутјеска”.

Дошавши први пут међу Србе, који су се разводили од комунизма, син последњег југословенског краља понашао се као да су га, од рођења у Лондону и током његовог одрастања у Империји, дворјани васпитавали да, уместо круне, на глави носи капу Деда Мраза и тако дизајниран одлази на летовање. Тако је потомак Црног Ђорђа разочарао масе које су, у бракоразводном процесу с црвенима, очекивали да ће постати њихов тата.

Упознавши га, мудри патријарх Павле му је, те 1991. године, саветовао да причека с повратком. Заправо му је прорекао судбину. Какав апсурд. Наследник круне није имао никакве шансе у српској игри престола. Све улоге су већ биле подељене. Нови вођа је већ био креиран на Осмој седници, лидери опозиције су се рађали самостално или су узгајани у баштама Државне безбедности, београдске хотеле у то доба запоселе су чудне птице, весници рата, док је Александар, ступајући у земљу чуда, био предодређен за статисту! Милошевићева екипа, подржана војводом Шешељем, учинила је све да Њ. К. В. пољуби први пут српску земљу као престолонаследник, а напусти је као паж.

Драган Стојановић

И за то је Александар Други Карађорђевић понајмање крив. Силни академици, књижевници и лидери опозиционих странака, који су прошли брзи курс крштења, тако што су песницу коју су прислањали на чело раставили на три прста, у њему су видели тек корисну куглицу, извучену из рулета историје. Док би он позирао с круном, они би владали. Испоставило се, међутим, да су током апсолутизма црвене републике монархија и краљ постали тек део фолклора, у кафанској култури пребогатој уметницима држања банке.

Зато треба бити поштен према Александру. Да су његови заштитници у избеглиштву, задња пошта Лондон, желели да заиста постане краљ, осим школовања на стерилним колеџима у Швајцарској и Војној академији Уједињеног Краљевства, он би истовремено учио српски језик, а нарочито историју, како би заувек запамтио да племићко порекло истовремено носи усуд. Рођени су да за круну буду виши од својих поданика, али, готово по правилу, осуђени да заврше нижи растом, скраћени и за круну и за главу! За такву обуку, престолонаследник је имао све време овог света, те би проговорио српски као Мића Орловић, а све тајне из српске мрачне шуме, познавао као Добрица Ћосић.

Зато је Александар пропустио и другу шансу. После пада Милошевића, нове демократске власти предају му кључеве Белог и Старог двора, митског забрањеног града на Дедињу. Коштуница и Ђинђић су, очигледно, сматрали да његов повратак представља симбол националног помирења републиканаца и ројалиста, па му додељују стражу Војске Југославије, апанажу из буџета, којом он формира свиту дворјана-јапијеваца, задужених, махом, да му преводе штампу или организују хуманитарне и празничне пријеме.

Али он ипак показује да поседује барем једну типичну српску особину. Из наследног ината није хтео да научи српски! Ако америчког амбасадора Кајла Скота или његовог кинеског колегу Ли Манчанга могу разумети савршено и на Карабурми и у Власотинцу, Њ. К. В. све се ређе обраћа јавно свом народу, свестан да би могао да направи нови лингвистички инцидент и постане, уместо несуђеног монарха републиканске Србије, краљ гафова.

И, коначно, трећу шансу пропушта управо ових дана, тражећи да му се врати Бели двор с околином, који је изградио његов деда Александар Први, а довршио кнез Павле, по мом скромном суду најмудрији Карађорђевић. Држава му, као законску компензацију, нуди пола милиона евра, као врсту отпремнине, јер свака републиканска власт која би се одрекла „српског Версаја”, пошто је више од 18 година прихватила да принц управља дворовима, сматрала би се у најмању руку неурачунљивом.

Да је Александар учинио другачије и да је рекао како се одриче власничких права на дворове и заувек их препушта свом верном и осиромашеном народу и да му чак ни 500.000 евра нису потребни, јер је свестан да је тај новац потребнији другима, сигуран сам како би изненада његов српски језик волшебно постао књижевни. Па макар рекао: „Моја двор је ваша двор.” Александар после тог потеза не би постао краљ, али би испао цар! И коначно би, после толико година, са својим поданицима пронашао заједнички језик и стекао поштовање најзагриженијих републиканаца.

Али, како год се завршила монархистичка сапуница, једна ствар је сигурна. Александар неће бити ни краљевић, ни просјак.


Коментари29
65173
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Buta
Bravo, Bako! Napisali ste ono, sto i ja mislim.
Vladimir Petrovic
Molim Vas da navedete po kom je to pravilu sadasnji princ Aleksandar Karadjordjevic DRUGI (II) kad on nije ni blizu da postane kralj. Takodje sam razocaran u poznavanje nase blize istorije pisca ovog stubca, gospodina Aposatolovskog, jer nam nekoliko puta ponavlja da je deda sadasnjeg princa Aleksandra bio kralj Aleksandar PRVI. Pa ko je onda bio kralj Aleksandar Obrenovic ("Iskasapljeni")posle koga je ovaj dosao u Srbiju, sa ocem Petrom. Nije li on, Obrenovic, bio Aleksandar PRVI. Dinastije se ne racunaju u imenaima onih na cijoj je glavi kruna, pa bio on i Rimski Papa. Da i ne pominjemo jos ranijeg srpskog vladara kneza Aleksandra Karadjordjevica koji je malo poznat svojim sadasnjim zemljacima. Nemojte svoje neznanje sejati po Srbiji.
Ташко Васиљев
Већина пита откуд краљу, а нико не пита откуд новокомпонованим "краљевићима" од ћерпича? Краљица Марија је својим синовима стављала закрпе на чарапе и панталоне. Не ради се о томе дали је он престолонаследник, нити да је он Енглез српског порекла и да нема појма српски и дали је уопште православац, већ о томе да је наследник бесправно отетог имања. Реч је о ПРИВАТНОМ ВЛАСНИШТВУ - на чије се име водило имање и ко га је откупио, тачније ко је за њега дао паре, јер босоноги и неписмени лупменпролетери "комунисти" типа "то је народно" су сада најбогатији људи у Србији и целој бившој Југи - обогатише се најпре на буржујско благо, а затим на друштвено власништво! Дали је тржишна ("законска") цена вредности Белог Двора пола милиона евра?! Фер је да то што је неко одузимао и отимао сада поштено врати и плати власнику! Дали би неко од новокомпонованих црвено-браон буржуја од опанака поклонио своје "беле" дворце држави и "сиротом" народу? Краљ је био један, и Тито такође, али Титића је превише!
Ташко Васиљев
Хвала ти Милоје на исправци. Наравно, имај у виду да живим у Македонији и да сам српски језик учио давно, још у шестом разреду основне, па је могуће да ми се ту и тамо појави и понека правописна грешка.
Препоручујем 4
Милоје
Човече не пише се ДАЛИ него ДА ЛИ!
Препоручујем 2
milan rs
Nama Srbima treba monarhija..tipa Španske..to nas izdvaja od ostalih malih naroda Balkana..da ga drugi imaju( Hrvati, Albanci, Sloveni, Makedonci) pa oni bi davno ga ustolicili i jos nas zafrkavali kako smo mala nacija i umjesto da to iskoristimo mi se svadjamo koliko je bogat kralj i zna li srpski..pa pola Srbije ne zna srpski..ja sam Srbin iz RS i nista ne kontam one sa juga Srbije..malo smijesno ali tako je..dosta nas iz Republike Srpske se nada da bi jednog dana sa ujedinjenjem sa Srbijom nova drzava trebala da bude i monarhija..Kralj je nase bogastvo, nasljeđe..uz njega ce doci i plemstvo, vidjeniji gradjani..odredjena kultura ponasanja, a ne treba ni zanemariti odredjenu reklamu u svijetu..pozdrav svim Srbima dobre volje..sretan Bozic i nastupajuci praznici..ZA KRALJA I OTADZBINU!!!
Nazadan
Ne.
Препоручујем 5
бака
Господин Александар Карађорђевић није никада чином миропомазања и крунисања добио краљевско име Александар Други Карађорђевић те га не можемо ословљавати тим именом. Он јесте рођен као принц, не као краљ и не као престолонаследник. Да је Србија остала монархија питање је ко би био престолонаследник, тјс. да ли би у наслеђивању престола био поштован принцип проворођеног. Његов деда, Александар Први Карађорђевић, на пример, био је престолонаследник, а затим и краљ, иако није био прворођени син краља Петра Првог. Кћери крунисаног краља су српске принцезе само до склапања брака тј. до удаје. Након тог чина оне се ословљавају титулом коју су добиле по супругу. Неке су биле краљице, неке принцезе, неке војвоткиње и сл. али се епитет ”српска принцеза” губи.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље
Колумна недеље

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља