петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Србији тржиште од 185 милиона потрошача Евроазијске уније

Споразум који ће обухватати пет држава требало би да буде парафиран приликом посете Владимира Путина Београду 19. јануара
Аутор: Јована Рабреновићнедеља, 30.12.2018. у 21:00
Јабуке су у врху листе производа који извозимо у Руску Федерацију (Фото А. Васиљевић)

Србија све више отвара врата великог евроазијског тржишта. Споразумом о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), који би требало да буде потписан у 2019. години, прошириће трговински простор за своју робу по повлашћеним условима на још две земље – Јерменију и Киргизију.

Ко што је познато, ми већ имамо споразуме о слободној трговини с Руском Федерацијом (РФ), Белорусијом и Казахстаном. И не само то. Споразум, који би требало да буде парафиран приликом посете Владимира Путина, председника Руске Федерације Србији, 17. јануара 2019. замениће постојећа три билатерална споразума о слободној трговини која имамо са поменуте три земље.

Како појашњавају у Министарству трговине, вероватно последња рунда преговора планира се за 10. и 11. јануар у Београду. Након парафирања у Београду требало би да га током 2019. потпишу Србија, с једне стране, и пет држава чланица ЕАЕУ, плус Евроазијска економска комисија као наднационални орган ЕАЕУ (нешто слично Европској комисији).

Принципи Уније
Евроазијска економска унија је економска унија основана Споразумом о Евроазијском економском савезу од 29. маја 2014. године, а функционише у пуном обиму од 1. јануара 2015. Основни принцип је уважавање у пуној мери националних интереса чланица, као и слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге, економска сарадња као приоритет, усклађена и јединствена економска политика, потпуна једнакост свих чланица, развој конкурентности и сарадње између националних привреда чланица, стабилан развој у циљу подизања животног стандарда становништва, све у складу са правилима Светске трговинске организације.

– Да би могла несметано да функционише трговина између Србије и држава чланица ЕАЕУ (Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија), неопходно је новим споразумом проширити примену режима слободне трговине на још две чланице ЕАЕУ – Јерменију и Киргизију. Тиме добијамо још један део новог тржишта, а уколико се постигне сагласност о даљој либерализацији међусобне трговине за још неке производе за које смо заинтересовани, добиће се повољност извоза и за ту робу без плаћања царине, што значи и могућност за раст извоза из Србије у ЕАЕУ. Преговара се један модеран споразум о слободној трговини, новије генерације (у односу на постојећа три билатерална споразума од којих је „најстарији” са Руском Федерацијом из средине деведесетих година прошлог века), у складу са одредбама ГАТТ-а и правилима Светске трговинске организације и у духу савремене спољнотрговинске праксе који ће пружити додатну сигурност свим странама потписницама и олакшану примену кроз прецизније регулисање различитих аспеката спољне трговине – кажу у министарству које води преговоре.

Иначе, за око 99 одсто производа пореклом из Србије који се увозе у Русију, Казахстан и Белорусију нема плаћања царине, што је већ годинама велика погодност за српски извоз и јединствена је предност Србије у односу на друге. То добро знају страни инвеститори који циљано улажу баш ради пласмана робе на то тржиште.

Режим слободне трговине важи за робу произведену у Србији, односно  која задовољава критеријуме о пореклу робе. Наш интерес је да, у оквиру нових преговора, постигнемо либерализацију и за робу која је до сада била на листи изузећа из режима слободне трговине.

– Српска страна у овим преговорима инсистира да добије додатне концесије. Ту првенствено мислимо на неке пољопривредно-прехрамбене производе, тачније неке врсте сирева, алкохолних пића, шећер, живинско месо, цигарете – наводе у Министарству трговине.

Међутим, наше питање да ли има наде за извоз „Фијат аутомобила” остало је без одговора, што је већ довољан одговор.

Трговинска размена Србије са РФ чини око 90 одсто од укупне размене са ЕАЕУ. Извоз из Србије у РФ представља 92 одсто српског извоза у свих пет држава чланица ЕАЕУ, а увоз из РФ 89 одсто.

У РФ извозимо јабуке, хулахоп чарапе, хартију и картон, лекове, гуме спољне пнеуматске, циркулационе пумпе за грејне системе, сир, брескве, јагоде, вишње, производе од брашна, нектарине, покриваче подова, вишње, цеви од рафинисаног бакра... а од њих купујемо гас, нафту, гвожђе, алуминијум, жицу од бакра, уреу, угљеник, полипропилен у примарним облицима, авионе, цигарете, минерална и хемијска ђубрива, каучук...

У нове земље потписнице споразума, тачније у Киргизију, извозимо цигарете, мешалице, саднице, а од њих купујемо пасуљ. У Јерменију извозимо цигарете, лекове, намештај, препарате за прање и чишћење, а увозимо бакар.

Колико је важно тржиште ЕАЕУ за неке српске производе илуструју подаци Републичког завода за статистику у периоду 2013–2017. године да је просечан годишњи извоз сирева из Србије износио 10.690 тона, а на тржиште Евроазијске уније је пласирано 6.858 тона различитих врста сирева, што је 64 одсто од укупног извоза сира из Србије, при чему је само извоз у РФ у овом петогодишњем периоду износио 8.764 тоне, што је 63 одсто укупног извоза сира из Србије, односно 99 одсто укупног извоза сира на тржиште земаља чланица Евроазијске уније.

За период јануар–октобар 2018. робна размена износила је 2,73 милијарде долара. Извезено је робе у вредности 928 милиона долара, а увезено 1,8 милиона долара. За десет месеци 2018. дефицит на нашој страни био је 883 милиона долара. Покривеност увоза извозом износила је 51,3 одсто.


Коментари24
24d35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Један нови кикс и ви сте тамо аут, као свуда.
Mile
Ovo jeste PRILIKA (koja je i ranije postojala ) i koju treba iskoristiti . Potrebno je pripremiti pratece uslove da bi s e ona uspesno koristila.Nadam s eda ce Srbija to znati da iskoristi , pocevsi odmah .
Sloba
Zaista, dosta bre sa Fijatom i pokusaj uvaljivanja tih automobila na rusko trziste! Trzisna vrednost fijata u rusiji je jednaka nuli! Neko konstantno kidnapuje i ucenjuje Srbiju i srpski izvozni lobi trpajuci taj Fijat tamo gde mu nije mesto! Pre svega, Fijat je privatna firma i multinacionalna kompanija i ako oni zele da ga prodaju po rusiji ili Mongoliji, neka to sami isteraju a ne da Srbija kao drzava treba da lobira za njih! Nama je bitno da se nasa poljoprivreda organizuje i da nas poljoprivrednik i nase poljoprivredne kooperacije imaju jasnu predstavu o kvalitetu, cenama i otkupu na to trziste, a ne da mlatimo praznu slamu i preko naseg seljaka, uvaljujemo Fijat, koji mi zapravo i ne proizvodimo nego ga samo sastavljamo! Srbija bi morala da napravi brend ORGANSKE(!) ishrane, koji bi se nudio i trazio svuda u svetu! Srbija nemoze da hrani toliko trziste zbog njene brojnosti ali moze da ponudi Srbski Brend i izuzetno VISOK kvalitet, sto bi opravdalo manju ponudu ali i vecu cenu!
Ludolph
Da Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa svim drzavama sveta i da nam jos svi oni daju uslove koje nikome drugome ne daju, opet bi bili u minusu posto je takva nasa priroda. Veliki na recima, skromni na delima, volimo brze pare i lebac bez motike. Lazemo, krademo i petljamo. Ukratko, civilizacijski smo nesposobni da stvorimo bogato i napredno drustvo i zauvek cemo ostati favela na kraju globalnog sela.
Божидар
Лудило које још није изашло из глава наших привредника и политичара још из времена аута Југа још траје. Како неко ко је здрав у глави може да се пита о извозу Фијат аутомобила на руско тржиште? Као прво Фијат није ауто који може да се креће по руским путевима, Руси траже пре свега 4 x 4 и снажније аутомобиле за њихове услове, осим тога Фијат никада није био престижан ауто за снобове. То што уваљивачи Фијата никада нису добили одговор значи да су довољно глупи да никада нису схватили поруку ћутања.
Beogradjanin Schwabenländle
Зашто би куповали Заставу или срспки ФИАТ када тамо имају творницу ФИАТ аутомобила ?
Препоручујем 3
Pele
Tako je, Božidare. Potrebno je satima i satima gledati po moskovskim ulicama kako bi se na prste jedne ruke nabrojali prošavši automobili marke Fiat. To jednostano nije automobil za rusko podneblje i tamo on nema šta da traži. Eventualno u najjužnijim delovima zemlje ali i tamo pod debelim znakom pitanja.
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља