понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:20

Божићни десант миграната на Острво

Британска штампа тврди да Иранци за продор ка Великој Британији користе „летове из Србије и Турске”
Аутор: Тања Вујићнедеља, 30.12.2018. у 23:30
Бр­од НВО „Пр­о­ак­ти­ва” при­стао је у Шпа­ни­ји са спа­се­ним ми­гран­ти­ма (Фото Бета/АП)

Температура мора у каналу Ламанш пред грегоријански Божић износила је 10 степени Целзијусових. Таква студен за превејане кријумчаре миграната изгледа више није проблем.

Наиме, по мрклој ноћи, на Бадње вече 24. децембра, 40 миграната из Ирака, Ирана и Авганистана укрцало се негде на француској обали  у пет омањих гумених чамаца, да преплови један од најпрометнијих поморских пролаза на свету и докопа се Велике Британије. Цена путовања у замишљени бољи живот била је 13.000 фунти по особи, наводи британски „Дејли мејл”. Тај острвски таблоид истовремено тврди да „многи из Ирана путују авионима до земаља попут Србије и Турске” пре него што их неко некако прокријумчари европским копном до атлантских обала Ламанша.

„Божићни десант” миграната на Острво имао је овог пута по придошлице релативно срећан крај.

Након што су гумене чамце спазиле обалске страже Француске и Велике Британије, мигранти су пребачени на спасилачке бродове, потом искрцани на обалу Кента и спроведени на разговоре у мигрантске центре, док су пристигла деца избеглице збринута у локалним центрима за социјални рад.

Даља судбина највеће групе миграната која је у једном дану ове зиме стигла на Острво решаваће се у новој години. Посланике британског парламента из провинције Кент у међувремену веома интересује шта ће Лондон предузети да заустави најновију плиму илегалних придошлица. Од новембра прошле године преко 80 миграната успело је да се преко Ламанша докопа обала југоистока Енглеске.

Два дана након грегоријанског Божића, још девет миграната – пет мушкараца, једна жена, два дечака и једна девојчица – некако су препловили Ламанш у гуменом чамцу с мотором снаге само 10 коњских снага.

У међувремену, Велика Британија и Европска унија улазе у 2019. без заједничког плана шта да раде са мигрантима који – иако у драстично мањем броју него током 2015–2016. настављају да плове, лете, корачају и – губе животе на путу ка Европи.

Најновија замисао Брисела јесте да у фебруару 2019. на првом самиту ЕУ и Арапске лиге некако издејствује наклоност саговорника да на свом терену обуздају сеобе миграната ка северним обалама Медитерана. Пошто су земље Магреба од Туниса до Марока лане елегантно одбиле јунски план Брисела о успостављању „мигрантских платформи” негде изван територије ЕУ, пажња Европљана сада је усредсређена на Египат. Да ли ће званични Каиро прихватити понуду Брисела да организују заједничке поморске патроле по Медитерану – иако из Египта занемарљив број миграната креће ка ЕУ – биће јасније крајем зиме.

Иначе, мигрантски трагедије на Медитерану учестале су пред сам крај прошле године. Беживотна тела мајке и ћерке, миграната из правца Африке, пронађена су на плажи недалеко од алжирске луке Оран 23. децембра, након што је трошни трабакул којим су кренуле у Европу захватио пожар. Са исте бродице најмање 18 људи води се као „нестало”, међу њима и муж злосрећне жене, док је син задржан на интензивној нези у болници, пренела је алжирска државна агенција АПС.

Туробна је загонетка колико ће још нежељених придошлица страдати на путу ка замишљеној бољој будућности у Европи. У међувремену, у Европи почињу да показују циничну креативност око судбине „најнепожељнијих” међу мигрантима који су успели да стигну на тло ЕУ. „Они су непожељни у Данској и осетиће то”, најавила је у децембру Ингер Стојбер, министарка унутрашњих послова те скандинавске државе. По најновијој замисли о курталисању најнепожељнијих међу непожељнима, званични Копенхаген одлучио је да дотичне људе убудуће бродом „Вирус” отпрема на острвце Линдхолм у Балтичком мору, на коме су смештени затвор, крематоријум и центар за истраживање заразних болести међу животињама.

У међувремену, УН агенција за избеглице (УНХЦР) још верује да ће ЕУ наћи „достојанствено” решење за мигранте. Тим поводом УНХЦР је упутио апел Румунији – председавајућем уније у првој половини 2019 – да „мобилише ЕУ ради снажнијег и праведнијег одговора на насилно расељене људе”.


Коментари3
4021b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

islam hajrudin
Pa i Saksoni a i Normani su dosli na otok nepozvani. Istorija se ponavlja.
Miloš
Englezi počeli da se opamećuju.
Jordan
Engleska najveća kolonijalna sila okreće ćurak. Da spomenem samo njihovu migraciju brodovima prema Americi, vekovno eksploatisanje svoje kolonije Indije i okupaciju Foklandskih ostrva, koja i danas traje. Malo li je da se shvati, kako reče N. Pašić da su licemeran narod.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља