Турска унапређује верски туризам

Турска је већ почела пропагандну кампању која би у новој години требало да привуче рекордан број гостију са свих меридијана. Поред несумњивих природних лепота и других погодности у томе значајно место треба да одигра и „верски туризам”, то јест многобројни културно-историјски споменици који изазивају знатижељу припадника разних вероисповести.

Министарство за културу и туризам у 2019. очекује рекордан број страних гостију: педесет милиона. „Ми ћемо остварити тај циљ уколико се не деси неки поремећај. У новом буџету предвиђена су додатна средства за промоцију туризма пре свега у Великој Британији, Немачкој, Русији и арапским земљама, каже министар Мехмед Нури Ерсој. Пажња ће се истовремено посветити и туристима који у последње време све чешће стижу из Јапана и Кине чији грађани увелико „освајају” свет.

На просторима Турске су игром историјских околности лоцирани многи културни и верски споменици. Они изазивају пажњу домаћих и страних гостију јер сведоче о импресивном сусрету више цивилизација које су, свака на свој начин и у своје време, на тим просторима оставиле неизбрисив печат.

На врху те листе, коју треба да препоручи посебна комисија стручњака, биће без сумње Аја Софија, која је пре 90 година претворена у музеј: ни црква ни џамија. Она привлачи и хришћане и муслимане пошто је у бурној прошлости дугој 16 векова била место у коме су се верници крстили, а после пада Константинопоља 1453. у њој се скоро пет столећа на силу клањало Алаху. Сада је својатају и једни и други, иако је она саграђена као хришћанско светилиште. Преко пута тог споменика налази се монументална исламска богомоља султана Ахмета, познатија као Плава џамија, једна од ретких у свету која има шест минарета. На списку објеката који треба да привуку вернике налазе се и велелепна џамија Селимије у Једрену коју је у 16. веку пројектовао највећи османски архитекта Мимар Синан… У Анадолији су и Црква Светог Николе у провинцији Анталији, Црква Светог Петра у Хатају, Синагога у Маниси и други верски споменици.

У Анкари већ задовољно трљају руке: у првих десет месеци у години која одлази, угостили су 35,5 милиона страних гостију, 22 одсто више него у истом периоду лане. Повољна кретања су настављена и у новембру и у децембру па ће ова сезона бити рекордна. Они ће у Турској оставити више од 30 милијарди долара.

Најновија кретања потврђују да је Турска пребродила тешку кризу која је погодила туризам после обарања руског војног авиона СУ-24 крајем 2015. године у пограничном подручју према Сирији, као и више крвавих терористичких акција у Анкари и Истанбулу у којима су страдали и страни туристи. Председник Владимир Путин је после тога увео санкције Турској и блокирао чартер летове, што је тешко погодило Анталију, Истанбул и друге туристичке центре. То је отерало не само руске него и госте са запада који док се одмарају не желе да разбијају главу о томе да ли ће неко на плажи да активира бомбу.

Година 2016. је због тога уписана црним словима на туристичкој мапи: Турску је посетило свега 25 милиона странаца, чак 12 милиона мање него у претходних дванаест месеци. Због тога је изгубљено неколико милијарди долара, пошто су многи хотели зврјали празни. Тржиште је оживело тек после јавног извињења председника Тајипа Ердогана Москви због обореног авиона, као и одлучног обрачуна Анкаре са терористичким групама. У 2017. 32,4 милиона страних гостију оставило је у Турској 26 милијарди долара, док се очекује да ће ова година бити још берићетнија. У Анкари се, кажу, неће на томе зауставити: уверени су да ће стоту годишњицу проглашења републике, која пада 2023, дочекати са 70 милиона страних гостију.

Турска која излази на четири мора (Средоземно, Егејско, Мраморно и Црно море), већ је туристичка велесила: по броју гостију је на седмом месту на свету, али по приходима је на 14 позицији. „Ми ћемо сада покушати да привучемо још више ’квалитетних туриста’ који ће убудуће остављати више пара у нашој земљи”, истиче министар Ерсој.