петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:46

У Хрватској 180 поступака за враћање српске имовине

Вредност те имовине се процењује на око две милијарде долара. – Подривање темеља ЕУ
Аутор: Александра Петровићуторак, 01.01.2019. у 16:00
(Фото лична архива)

Док су се српски судови држали закона и враћали хрватску имовину у Србији, хрватски Сабор доносио је законе који су омогућили отимање српске имовине у Хрватској. Притом се Европски суд за људска права (ЕСЉП) држи по страни и заузима „неутралне ставове, упућујући државе да склопе билатерални споразум, иако међудржавни Споразум о питањима сукцесије врло јасно дефинише статус имовине бивших југословенских република.

– Никакав политички договор не може бити изнад права, а Хрватска руши саме темеље права, правне државе, правне сигурности, европских вредности, и то као најмлађа чланица ЕУ – каже адвокат Иван Симић.

Србија се, за разлику од Хрватске, понаша као правна држава. Само један од примера за то је одлука Привредног суда у Београду из 2016. године, којом је локал загребачког предузећа „Електропромет”, од 80 квадрата у Улици војводе Миленка у Београду, враћен власнику. Наш суд поништио је уговор којим је овај пословни простор био продат.

Шта каже Споразум о сукцесији
„Права на покретну и непокретну имовину која се налази на територији државе сукцесора и на коју су грађани и друга правна лица СФРЈ имали право на дан 31. децембра 1990. године, биће призната, заштићена и враћена у првобитно стање од те државе – каже анекс „Г” Споразума о питањима сукцесије, од 21. јуна 2001. године у Бечу, који Хрватска одбија да примени, а чије потписивање и преговарање је сама иницирала.

– Србија примењује Споразум о сукцесији и поштује неприкосновено цивилизацијско право на имовину, а Хрватска то не чини. Као неко ко је и те како склон да критикује правосуђе Републике Србије, могу да кажем да су наши судови у предметима имовине из Хрватске поступали неоптерећено у односу на друштвено-политичке конфликте из прошлости. Међутим, након недавне одлуке ЕСЉП у случају „Младост туриста”, која је као пилот пресуда имала домино ефекат и на случај „Инвестбанке”, неминовно је да се у једној од оваквих ситуација изазове одлука Уставног суда Србије, чиме би се створио основ за понављање судских поступака у Србији, што би и Хрватску довело у ситуацију да се обраћа суду у Стразбуру – каже Иван Симић.

Последњи апсурд представља заплена 3.100 евра од јавног извршитеља у Београду, према захтеву „Метро холдинга” из Загреба, у поступку принудне наплате судских трошкова као последица „изгубљене” парнице „Југобанке”, којој је у Хрватској отета огромна имовина.

– Наши јавни извршитељи очигледно не разумеју снагу и значај овог правног питања, па уместо да заплењена средства „причувају” на наменском рачуну до одлуке по жалби на решење о признању стране судске одлуке, они их ефикасно и експедитивно преносе на рачуне хрватских предузећа, отворених у Србији да би се наплатили трошкови судских поступака – наводи Симић.

У Хрватској се води око 180 судских процеса за враћање српске имовине, чија се вредност процењује на око две милијарде долара. Србија потражује три пута више у Хрватској него Хрватска у Србији.

У Хрватској се покрећу и паралелни стечајни поступци над српским предузећима, уз истовремено трајање поступака ликвидације тих истих предузећа, при чему резиденти Србије немају податке на који начин раде ликвидатори српских фирми, указује наш саговорник.

– Да ли је уласком Хрватске у ЕУ дошло до легализације правног насиља које за последицу има селективну примену европских стандарда? Оваквим поступањем најмлађа чланица ЕУ фактички „пуца у ноге” темељеним европским вредностима, у које смо сви тако веровали – каже Симић.

У Србији се формира регистар Екс-Ју имовине, који ће помоћи да држава заузме стратегију у дуготрајној борби правних лица за враћање имовине, пре свега непокретности. Наша предузећа воде скупе судске процесе пред хрватским правосуђем, не би ли изгурали до суда у Стразбуру, који је донео „филозофску” а не правну пресуду – да Србија и Хрватска морају закључити билатерални споразум.

Уставни суд Србије је већ раније заузео став да се директно примењује анекс „Г” Споразума о сукцесији, а то је значило да се и хрватским фирмама враћа имовина у Србији.

– Последња одлука ЕСЉП, као највише судске инстанце на европском континенту, упућује на преиспитивање тако заузетог става. Правни стандарди у јавном поретку Србије морају бити еквивалентни правним стандардима у јавном поретку Хрватске – каже Иван Симић.

Уместо да примењује Споразум о сукцесији, Хрватска је донела Закон о управљању државном имовином, којим се српска одмаралишта на приморју дају у закуп трећим лицима на период од 30 година.

– Реч је о још једном у низу корака системског изигравања основних вредности сваке правне државе и саме Европске уније, која не обавља корективни надзор над доношењем закона и прописа своје најмлађе чланице – наводи Симић.

Европска унија би требало да буде територија обећаних вредности, идеал правне сигурности и владавине права, а то би морала да потврди и у случају Хрватске. Уместо тога, Европски суд ставља правну заштиту имовине у други план и доноси одлуку ванправне природе, којом упућује две државе на политички договор.

– Да ли после свега ЕУ има морални капацитет да српском правосуђу дели било какве пацке? Српски правни поредак никоме ништа није отео, већ је доделио и оно што је упитно у смислу имовинских претензија. У истим чињеничним и правним ситуацијама понашали смо се као зрела правна држава, за разлику од нашег суседа. Зато могу да искажем поштовање према правном поретку Србије што је имао храбрости да се издигне изнад ситуације и да као претежнију вредност стави правну државу у односу на оптерећеност неким међудруштвеним конфиликтима за које сви желимо да остану иза нас – закључује Иван Симић.


Коментари9
32e55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Paun
Prodjoh skoro od Splita do Knina i okolo starim putevima kroz sela, zaobilazio sam brze saobracaj ice...Tuga da se najezis..Pusta sela nigdje djece..Rijetko da se sretne auto a stotine kilometara par starih ljudi...Uzasna slika i osjecaj..
Fred
Što znači floskula "najmlađa članica EU"?
nikola andric
Na prvom mestu treba uvesti neki pravni red. Imovinsko pravo bi u tom redu bio deo gradjnskog (alijas privatnog) prava sa gradjanskim sudijom kao nadleznog ''drzavnog organa'' ili institucije. Imovinsko pravo bi sadrzalo sve moguce imovinske vrednosti koje se izrazavaju u novcu . Medju tim vrendostima treba razlikovati izmdeju SVOJINE na stvarima (stvarno pravo + pravo na intelektualne tvoreine) i potraziavanja bazirana na obligacionim odnosima izmedju LICA. Imovinsko pravo poznaje samo dve vrste lica: fizicka i pravna. Ono ne razlikuje LICA po drzavnoj pripadnosti ali ima ''teritorijalnu'' primenu. Zbog toga govorimo o nemackom, austriskom, holandskom, itd. gradjanskom pravu. Da drzave za sebe osiguravaju pravo nationalizacije STVARI je razumljivo u kontekstu ''javnog interesa''. Izgradjna infrastrukture ne bi drukcije bila moguca. Naravno sa naknadom vlasnika po trzisnim cenama. Za potrazivanja pak nije jasno kako se ona mogu ''nacionalizovati'' . Ona vaze izmedju odredjenih lica.
буки
Из Србије нико није протеран па је мало имовине Хрвата која је остала у Србији. Хрвати су од нас углавном узимали сировине, а фабрике за прераду истих су прављене код њих и Словенаца, тако да реципроцитет није од велике користи. Зато су наши одлучили да им то мало врате, надајући се да ће они учинити исто, али када су Хрвати видели колико чега у њиховој лепој није власништво Хрвата, одлучили су да промене закон. Да ли су на то имали право, кога брига, кад те подржава САД, а савезник у другом светском рату Немачка, експресно на мала врата уводи геноцидну творевину Хрватску у ЕУ. Суд у Стразбуру, коме евентуално можемо да их тужимо, на пријавници има Хрвата, који одлучује да ли ће тужбе бити прослеђене Суду или поцепане и бачене. Наиван је онај ко мисли да је то случајно.
Ranko M.
Ovo sto se dogadja oko vlasnistva nad imovinom jedne, na sadasnjoj teritoriji druge drzave , bivse clanice SFRJ, iako jeste pravno,ono je ipak pre svega politicko pitanje. Da je to tako, vidi se, da u ovom slucaju, "pravo" ne funkcionise. To su izgleda svi shvatili osim Srbije. I sada se Srbija poziva na "pravo" i "izdize" sebe kao "pravnog pravednika", dok drugi to nisu. Da je bilo pameti, islo bi se pre svega reciprocitetom; vi nama vratite to i to, mi vama takodje. Sve dok jedni drugima ne vratimo sve (Normalno, ako se drugacije i po "pravu" ne moze). Zasto Srbija "trci" da uvek bude prva u "lojalnosti", EU, Amerikancima, "pravdi" ? Sta hocemo time dokazati? Da smo od drugih bolji, moralniji, posteniji..? To moze da vidi samo onaj ko hoce. Ko nece, a videli smo, na "hiljadu primera" da nece, on sigurno ni ovo nece. Zato u medjunarodnim odnosima i postoji "princip reciprociteta", koji je legalan i legitiman i koga se sve drzave, koje drze do sebe, pridrzavaju. Osim izgleda Srbije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља