недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

На стриптиз код новосадског четника

Каква год да је историја, треба је приказати, а табуи постоје да би се рушили, каже Зоран Кнежев, аутор књиге „Нови Сад, кафанологија и проституција”
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 01.01.2019. у 18:00
Фото лична архива
Документ из 1893. године

Нови Сад – Када је један свештеник преминуо у новосадској јавној кући, било је велико питање како изнети покојника, јер се испред окупио знатижељан народ. Смртно озбиљна, међутим, била је афера Милке Хофнер, власнице јавне куће у Новом Саду, којој је једна школа подводила девојчице од 14 и 15 година. Свет окупљен пред судом чекао је да линчује одговорне.

Нови Сад има записане и овакве приче из прошлости. Постојао је и Пигал и статут о проституцији из 1893. године. Све је то лице града које суграђанима, беспоштедно, открива публициста и хроничар Новог Сада Зоран Кнежев у књизи „Нови Сад, кафанологија и проституција”. Каква год да је историја, каже Кнежев за „Политику”, треба је приказати, а табуи постоје, што се њега тиче, да би се рушили.

Некада је Дунавска улица називана новосадским Пигалом, јер је ту било, објашњава, начичканих кафана, с две-три жене на услузи војсци из Петроварадина, која је туда улазила у град. Касније је проституција легализована. Блуднице нису смеле да шеткају испред јавних кућа, нити да с прозора позивају муштерије. Најстарији занат био је у тадашњој Аустроугарској законом уређена делатност, а новосадским статутом о проституцији било је прописано где, ко и како може да отвори јавну кућу. Блудне радње су овим актом протериване из кафана и хотела, а кажњавани су сви који се одредаба нису придржавали. Градски приходи од проституције, а међу њима је и дозвола за отварање бурдеља од 50 круна, били су уплаћивани у корист варошког сиротињског фонда.

„Проституција у Новом Саду је била легална све док је краљ Александар није укинуо 1934. године, наводно због ширења полних болести. Али се испоставило да су се оне много више шириле када су јавне куће забрањене, јер је укинута и контрола”, наводи Кнежев.

Уз узбудљиве приче о новосадским кафанама, власницима, познатим гостима и анегдотама у раздобљу од прве половине 18. века па све до 2000. године, поготово њиховом „златном добу” између два светска рата, читалац сазнаје и о фамозним посластичарницама у граду по угледу на бечке и пештанске.

Први варијете, локал налик стриптиз-бару, у Новом Саду је после Првог светског рата отворио Добрислав Јевђовић, за кога Кнежев каже да је припадник једног крила четничке организације.

Јавне куће су могле да држе само жене старије од 40 година, али су често мушкарци били власници. Девојкама млађим од 16 година било је забрањено да се баве проституцијом. Проститутке су имале картоне и обавезне лекарске прегледе сваког уторка и суботе. „Е сад, какви су то били лекарски прегледи, да ли су лекари били стручни – све то ми са дистанце можемо да ставимо под знак питања”, додаје.

Проститутке су углавном долазиле из других градова, мењале се на одређени период, а када су престајале да се баве тим послом обично су се удавале. Настојећи да разбије табуе, публициста наводи да постоје записи старих Новосађана да су и оне биле добре супруге и мајке. Напомиње да су жене у тим временима биле попут робе, да нису имале ни право наследства. Нови Сад је примао све што долази са запада и са истока, будући да је на раскрсници путева.

О локацијама јавних кућа се сазнаје и кроз жалбе ондашњих Новосађана, а жале се јер деца туда пролазе. Према наводима Кнежева, званични бордели налазили су се у данашњим улицама Арсе Теодоровића и Стефана Стефановића, некада Шљукиној и Паромлинској, а пошто је то у непосредној близини Успенске цркве, било је и жалби проте Веље Милосављевића.

Одатле су после измештене, јер је након Првог светског рата у граду владала „несташица станова”. Чиновници тек створене државе Срба, Хрвата и Словенаца долазили су у Нови Сад и требало их је сместити. Бордели су тако завршили код данашње Лиманске пијаце, где се тада налазила железничка станица. Ту су и дочекали крај. 

Кафана није могла без културе, а култура без кафане

Кафане су биле важне ту се свашта сазнавало, склапала су се пријатељства, послови, веридбе. Између два светска рата у Темеринској улици је било, каже Кнежев, 106 кућа, а 27 кафана.

Најпознатије су биле „Бела лађа” у Његошевој, „Камила” преко пута Новосадског позоришта и „Липа” у Милетићевој. У „Белој лађи” су се око Милетића окупљали Змај, Лаза Костић, а Исидор Бајић је ту компоновао. По анегдоти  је песник Војислав Илић у овој кафани ошамарио градоначелника не знајући ко је човек који му замера због галаме. Долазио је и Милош Црњански који помиње „Белу лађу” у својим коментарима „Лирике Итаке” и пише да му „још зуји у ушима” песма на рачун надменог бугарског генерала Ратка Димитријева: „Еј Ратко, Ратко! ... те братко!”

Данас је ту само оронула, закључана зграда.

„Назив Српска Атина настао је у кафани ’Камила’, када је присталица Светозара Милетића, Стеван Јеленић Ћебенда, упоредио Нови Сад са са слободарским духом Атине.

„Липа” постоји, али не ради. Покушај да се обнови био је осамдесетих година. „Ето колико су тесне везе са културом, кад је потпредседник Матице српске, Божидар Ковачек, дошао да отвори кафану. У Новом Саду никада кафана није могла без културе, а култура без кафане”, каже публициста.


Коментари25
c1e99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Petrovic
Prostitucija je veliko pitanje i za pametne ljude Prvo bila je i bice je Drugo e sad je to biti pametan kako je kontrolisati sprecavati bolesti itd itd a da je kao nema A ima je Pa sad budi mudar i pametan
Остајте
Одговор Милки, пре 21 сат. Мој одговор од јуче није објављен. Волео бих да јесте. Нисам колега, с наводницима или без њих. Нећу тражити "идентитет блогерке", важније ми је шта се каже, а не ко каже. Проф. Томовића ценим, из истог смо, старог, завичаја. Почаствован сам што сам полемисао с његовом сарадницом. Ипак Вам препоручујем да прочитате поменуту књигу, верујем да би Ваш суд био другачији. А имрпвизације су, када је то потребно и оправдано, веома корисне и пожељне. Остајте збогом, нећу се више јављати. Морам да радим.
Circus Maximus
Pa i Hrvat Josip Broz takozvani Tito je ozenio maloletnicu sesnaestogodisnju Pelagiju Belousovu!!!!!!!!
Саша Микић
У то доба то је била сасвим нормална појава и то не само код нас. Девојке су удаване са 15-16 година, а дечаци жењени са 17-18 и када су одлазили у војску са 19 већ су имали макар једно дете.
Препоручујем 11
Саша Микић
@Milka и @Branislav Просто ''обожавам'' када људи мере прошлост по данашњим мерилима. Некада су млади са сексуалним сазревањем (за девојчице 15-16 година и за дечаке 17-18) достизали и психосоцијалну зрелост. Женска деца су са достизањем сексуалне зрелости ''била спремна'' за удају и тада су их и удавали. Мушка деца су од ''малих ногу'' радила послове у складу са својим способностима, а негде у узрасту од 10 година су слата на занат. То је било свуда у Европи и није било само у Србији. У модерна времена таква схватања су измењена и сматра се да је млади нараштај ''зрео'' са 18 година. Додуше ми не бисмо били ''посебни'' да и ту мало не претерујемо. Код нас ''деца'' остају ''мала'' и са 30 година и ни родитељима ни њима не пада на памет да то није у реду, а изговора биће свакојаких, почев од немања посла, па на даље.
Felipe
Na stranu to kako je bilo pre 100 godina ali danas bi legalizacija prostitucije bila vrlo mudar potez. Prostitucija postoji i uvek je postojala, ako je već tako onda je potrebno obezbediti uslove da ona bude na civilizovanom nivou. Ili je puritanskim licemerima draže kada se makroi iživljavaju nad devojkama, navlače ih na drogu i uzimaju im novac? Ili je možda još bolje da imamo što više polnih bolesti? Ili da pojedinci napuštaju porodice zbog seksualnog nezadovoljstva?
Ни додати, ни одузети
"Ova drzava je jos i dobra, kakav je narod, bar po komentarima sudeci." Све је речено. Браво, @ nikola kiric, браво, @ Felipe!!!
Препоручујем 7
nikola kiric
Prvo se, citajuci ovo, iznenadih da nije legalizovana. Onda procitah ostale komentare, pa mi bi jasno i zasto nije. Ova drzava je jos i dobra, kakav je narod, bar po komentarima sudeci.
Препоручујем 13

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља