понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27
ОВО ЈЕ БИЛА ЊИХОВА ГОДИНА

Писање је облик постојања

Представљамо младе уметнике који су у 2018. постигли значајне успехе, добили награде... Они које смо деценијама на овај начин представљали, временом су постали препознатљива имена на културној сцени
Аутор: М. В.уторак, 01.01.2019. у 19:00
Ја­на Алек­сић (Фото лична архива)

КЊИЖЕВНОСТ
Цела протекла година за мене је била у знаку потраге за суштинама. Јер, читање и писање насушне су потребе и непрекидни процеси, каже Јана Алексић, песникиња и књижевна критичарка, чију је нову књигу песама „Упијање” објавила Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, из Краљева. Још крајем августа објављен је и њен наградом „Новица Тадић” овенчан рукопис „Аријел аноним”, у новопокренутој едицији „Присуства” (Завод за проучавање културног развитка, Београд). Ове јесени песма Јане Алексић „Harmonia obscurae” из збирке „Упијање” оцењена је као најлепша љубавна песма, за коју се додељује награда „Ленкин прстен”. Њени радови, настајали током претходних година, нахрупили су у јавни простор и добили један вид културног признања, што је условило и нове стваралачке изазове.

– Пошто сматрам да је писање облик постојања и да, упркос свему, „песнички станује човек на овој земљи”, према препоруци великог немачког песника, онда је и поезија оно чиме се допире до суштине људског становања, што наш све оскуднији живот осмишљава и оплемењује. За мене је то медиј да допрем до тајне „човеку највеће”, да разумем емоције, побуде, нечији поглед на ствари, као и да докучим законитости нашег индивидуалног и колективног поступања. Зато урањам у свет, ослушкујем, упијам речи, облике, боје и градим властито људско и песничко искуство. Наше окружење је врело инспирације, као и граничне животне ситуације у којима је човек огољен. Поезија тада разабира шта је људско, а шта човечно – каже Јана Алексић. Читање је оно што по њеном мишљењу генерише менталну библиотеку, која служи да уреди и именује накупљене фасцинације. Затим проговара и као књижевна критичарка:

– Написана реч оставља траг у нама, упркос општој пролазности. Свако књижевно дело инспирише, посебно оно у чијој пројекцији света могу, као приљежни читалац, да пронађем своје зрнце постојања, али и оно у коме препознам аутентични стваралачки пробој и извесно поетичко померање. Тада се одлучим да поведем књижевни дијалог са неким писцем и упустим у размену духовних добара. „Лепо”, као естетска, и „сушто”, као философска категорија, колико год деловали превазиђено са савременог теоријског становишта, примарни су импулси који наводе на писање књижевнокритичког текста или приказа. И настојим да што мање калкулишем с тим, верујући да би књижевна критика ваљало да филтрира вредности, да осветли и препоручи, не да пресуди. Премда, компромиси су неминовни и по цену изневеравања унутрашњег аксиолошког мерила. Зато је писање критике незахвално, посебно у времену изнуђене кризе готово сваког вида критичког мишљања, упркос преовлађујућем јаловом критизерству.


Коментари12
c47b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale
da bi neko bio pesnik mora imati božanski dar, čak i ne mora pesnik da studira na Filološkom fakultetu. Osveta netalentovanih u doba postmoderne nanela je mnogo zla pravim darovitim pesnicima, ali sa postmodernom je gotovo samo to profesore i njihove prosečne i ispodprosečne pesnike koje su isforsirali još nije niko obavestio. Rembo je sa šesnaest godina pisao čuda.
Enes
Jano, bravo!
Spoljne aksiolosko merilo
Hajde Jano kolo da igramo da igramo kucu da prodamo.
viki
pesme u prvi plan da pročitamo, ima onih nagrađivanih čije pesme niko video nije, čak ni po časopisima, valjda su tim ljudima dovoljne nagrade. Pesnik bez publike ne postoji, lirske pesnike sa svih strana satiru a " pesnike" esejističare mnogo vole knjiški moljci...
boca
možda ćete ovaj komentar objaviti - pravi književni kritičari ne bi smeli da neguju sopstveno stvaralaštvo jer će u suprotnom podmetati nogu svima koji su darovitiji od njih....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља