петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ПОЛИТИКИН ВРЕМЕПЛОВ

Прве бензинске пумпе

Стубови са бродском пумпом којом је точилац из бурета упумпавао гориво никли су у престоници тек пошто су стигли први аутомобили
Аутор: Драган Перићсреда, 02.01.2019. у 19:01
(Фотографије из Фотодокументације „Политике”)

Када је на београдској железничкој станици 3. априла 1903. из воза искочио бонвиван и богати наследник Божа Радуловић и пожурио до вагона из којег су железничари истоваривали аутомобил „неселдорф б”, који је са собом довезао из иностранства, није ни сањао у какву авантуру се упушта.

Аутомобил је у то време коштао колико и кућа на спрат у бољем делу Београда. Са колима стигао је и мајстор из фабрике „Татра”, у којој је направљен аутомобил, чији је задатак био да у наредних 45 дана у Србији обучи Божиног пријатеља Сретена Лукића да одржава и управља тим возилом.

Мислило се на све, осим на један детаљ: „неселдорф б” је био први и једини аутомобил и у Србији и у Београду, али се заборавило да у целој Краљевини Србији тада није било ниједне бензинске пумпе.

Да је тај „неселдорф б” био дизелаш, још и некако... У свакој продавници колонијалне робе, то јест бакалници било је петролеја на бурад, пошто се тада користио за осветљење, али овом аутомобилу био је потребан бензин, чија је набавка била велика и неизвесна авантура.

Истина, било је тада у Београду бензина, али само у апотекама и по некој дрогерији. Пакован је у мале стаклене флашице од једног децилитра, пошто је служио само за, како су то тада звали, „вађење” флека са цилиндара и фракова, то јест чишћење и за пуњење понеког ретког упаљача.

Тако су Божа и Сретен више времена проводили обилазећи по Београду апотеке и дрогерије купујући бензин, него што су се возили. Тек касније, када се број аутомобила повећао и муке са набавком бензина постале несносне, у Београду је отворена прва бензинска пумпа код кафане „Топола” на углу Краља Александра и Дечанске улице. Данас су на том месту жардинијера, од фонтане ка Народној скупштини на Тргу Николе Пашића.

Прве пумпе нису ни изблиза личиле на данашње. То је, једноставно, био стуб на коме се налазила бродска пумпа којом је точилац из бурета поред стуба упумпавао бензин у стаклену посуду са скалом у литрама на врху тог стуба, а онда се бензин одатле цревом сипао у резервоар аутомобила.

Недуго затим почеле су да се отварају и друге пумпе по престоници, па их је било скоро на сваком кораку, а нудили су разне марке бензина, различитих добављача.

И, да се зна, бензин је био и те како скуп за оно време.

Божа Радуловић је након само три године проћердао наследство и прогласио банкрот, тако да је „неселдорф б“ продао двору, а са аутомобилом је отишао и Сретен Лукић, који је постао дворски шофер.

Код слепог шофера


Најпознатији точилац бензина у Београду био је Божа Тврдишић, слепи шофер – како га је цео Београд знао и звао. Прво је радио као таксиста, али су му лекари открили тумор на мозгу. Таксисте су сакупиле новац и Божа је отишао у Швајцарску на операцију. Операција је делимично успела. Тумор је уклоњен, али је Божа остао слеп.

По повратку у Београд, таксисти су још једном показали своју колегијалност и солидарност, опет су се удружили и скупили новац којим је Божа могао да купи приручну пумпу за точење бензина и тако прехрани себе и своју породицу.

Његова бензинска пумпа је имала таблу „Код слепог шофера” и налазила се у Дечанској улици, преко пута данашњег Дома синдиката, а да ли је потребно спомињати да су му таксисти били најверније и најредовније муштерије.

 

 


Коментари1
425e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srečko
Barem je u to vreme Beograd imao čist vazduh.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља