Економисти тврде да нема чаробног штапића, иако је 2018. за привреду Србије била најбоља у претходних 10 година. Остварени су резултати на нивоу просека земаља централне и источне Европе. Ту се пре свега мисли на раст БДП и зарада више од четири одсто, повећану запосленост од око три процента, ниску инфлацију од око два одсто и ниске каматне стопе, фискални суфицит, али и решавање проблема ниских кредита.
– Међународне околности за раст привреде Србије у наредној години, упркос турбулентним политичким догађањима, за сада изгледају повољно. У 2019. години очекујемо раст БДП од 3,5 до четири одсто, што је нешто спорије него у претходној, првенствено због тога што се не може рачунати на велики позитиван утицај једнократних фактора – пре свих раст пољопривреде.
Очекивани раст привреде у наредној години омогућиће наставак раста реалних зарада по стопи од око четири одсто, док би просечне зараде у еврима могле да достигну између 440 и 450 евра. У наредној години очекујемо раст запослености два, три одсто, док ће незапосленост опадати брже због масовног одласка грађана Србије на рад у иностранство – каже за „Политику” др Милојко Арсић, професор Економског факултета.
Због очекиваног високог раста домаће тражње процењује се да ће дефицит текућег платног биланса у наредној години бити приближно на нивоу прошлогодишњег од око шест одсто БДП. У наредној години очекујемо да ће се инфлација кретати испод средине циљног коридора, односно да ће бити мања од три процента.
– Приватизација РТБ „Бора” представља један од најпозитивнијих догађаја у привреди Србије у години за нама. Она је значајна не само за запослене, него за све грађане Србије чији се порески приходи убудуће неће трошити на покривање губитака и плаћање дугова овог предузећа. Она је такође важна и за добављаче РТБ „Бор”, попут ЕПС-а, јер ће лакше наплаћивати своја потраживања – објашњава Арсић.
Приоритет владе у наредној години требало би да буде очување макроекономске стабилности, али и промена економке политике у смеру подстицања дугорочно одрживог раста привреде. Држава би коначно требало да оствари напредак у реструктурирању јавних предузећа, као и да престане да им узима дивиденде, како би ова предузећа више инвестирала.
Да би ове жеље могле да нам се остваре у новој 2019. цени и Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, који очекује још једну добру годину. Наравно, уз ограду, „уколико изостану економски и политички шокови из окружења”. То би значило стабилне јавне финансије, цене и девизни курс и нешто мањи привредни раст него у 2018. Кључно ће бити да ли ћемо брже реформисати државу, од бољег планирања и извршења јавних инвестиција, до одлуке да се средимо у областима где су други одавно напредовали – платни разреди за запослене у јавном сектору, запошљавања тамо где има мањкова и отпуштања где има вишкова, реформа здравства и просвете, ефикасније институције и судство, сређивање локалних финансија, брже приватизације и препуштања неуспешних државних предузећа стечају.
У години за нама можемо бити задовољни привредним растом нешто већим од четири одсто, инфлацијом од око два процента, равнотежом у буџету и обарањем јавног дуга.
– Веома су важне и две приватизације РТБ „Бора” и ПКБ-а, јер се тиме отвара могућност да предузећа буду успешнија и да се смање ризици њиховог пословања на јавне финансије. Од макроекономских показатеља, највише забрињава раст дефицита у размени са светом (биће више од милијарду евра већи него у 2017) и то што у погледу привредног раста и даље заостајемо за окружењем. То је све повезано и с тим што су домаће јавне и приватне инвестиције и даље ниске, што показује да државна администрација и даље не успева да организује радове и направи и поправи довољно путева, пруга, водовода, канализација, пречишћивача вода, депонија, већ да се лакше упушта у куповину и увоз опреме, од новогодишњих украса до авиона.
Након одличних резултата у 2015. и 2016. години, у претходне две године примећује се да се сива економија и даље не смањује. Наградне игре и пријаве грађана не могу да дају резултате Пореској управи, јер су потребније темељније промене – изградња капацитета пореске администрације кроз запошљавање нових радника, нарочито дефицитарних теренских инспектора, повећање зарада запослених, инвестиције у изградњу модерног информационог система.
Када је реч о судбини пензионера, Вучковић истиче, да је права штета што је и након укидања привременог смањења пензија унета нова неизвесност и дискриминација. Укидање формуле за усклађивање пензија и додељивање посебног повећање само најнижим пензијама удаљавају пензијски систем од легално и економски одрживог система. Добро је што је наговештено да ће се формула поново увести већ у 2019. а онда се поставља питање зашто је уопште била суспендована и зашто су нас надлежни министар и народни посланици убеђивали да је то застарело и превазиђено решење?
Да је прошла година била релативно успешна и да џак Деда Мраза није претежак за све наше жеље у новој, сматра и Миодраг Зец, проф. на Филозофском факултету. Остварени су, каже, неки важни циљеви – раст БДП, смањен је јавни дуг, повећан прилив страних инвестиција, смањен буџетски дефицит и пад стопе незапослености. Начини на који је успех остварен предмет су расправе у јавности.
– Кључне примедбе односе се на консолидацију остварену селективним смањивањем само неких пензија и високих субвенција претежно страним инвеститорима. Највећи проблеми везани за систем остали су нереформисана држава, јавна предузећа и јавне службе (здравство, просвета...). Фискална консолидација и ад хок интервенције су подриле темеље стабилности, предвидљивости и ефикасне одрживости пензионог система. Ако пензија није последица уплата и ако влада може уредбама да одређује коме ће и колико дати онда се може очекивати урушавање ПИО система у будућности – оцењује Зец.
И сада се уплаћују доприноси на минималац, а плате се дају у кешу радницима, а добит предузетницима. Социјалну политику треба одвојити од пензија, направити социјалне карте и то решавати одвојено. Уколико се напусти предвидив и стабилан систем биће кажњени они који су плаћали, а награђени они који су изигравали закон. Нажалост, код нас је изгледа „рентабилније“ кршити него поштовати закон (дивља градња, рад на црно…)
Приоритети владе би у том смислу требало да буду, каже Зец, реформа државе, јавних предузећа и јавних служби, судства….
За економисту проф. др Јурија Бајеца најважније је што је у години за нама очувана стабилност јавих финансија уз солидан привредни раст. Најмање је урађено на реформи јавног сектора и систематској подршци домаћем приватном сектору. И даље заостајемо у односу на друге, када је реч о ефикасном функционисању тржишних институција и владавини права.
– Закон о пореклу имовине, који би требало да се донесе, не вреди доносити ако не постоји намера да се спроводи и да се без изузетка односи на све. Много тога је могло да се уради и са постојећим законским решењима. Кључна је политичка воља, а ње до сада није било. Приоритет Србије треба да буде модернизација привреде и свих функција државе.
Деда Мразе, можеш ли ти све ово?