Еко­но­ми­сти твр­де да не­ма ча­роб­ног шта­пи­ћа, иако је 2018. за при­вре­ду Ср­би­је би­ла нај­бо­ља у прет­ход­них 10 го­ди­на. Оства­ре­ни су ре­зул­та­ти на ни­воу про­се­ка зе­ма­ља цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе. Ту се пре све­га ми­сли на раст БДП и за­ра­да ви­ше од че­ти­ри од­сто, по­ве­ћа­ну за­по­сле­ност од око три про­цен­та, ни­ску ин­фла­ци­ју од око два од­сто и ни­ске ка­мат­не сто­пе, фи­скал­ни су­фи­цит, али и ре­ша­ва­ње про­бле­ма ни­ских кре­ди­та.

– Ме­ђу­на­род­не окол­но­сти за раст при­вре­де Ср­би­је у на­ред­ној го­ди­ни, упр­кос тур­бу­лент­ним по­ли­тич­ким до­га­ђа­њи­ма, за са­да из­гле­да­ју по­вољ­но. У 2019. го­ди­ни оче­ку­је­мо раст БДП од 3,5 до че­ти­ри од­сто, што је не­што спо­ри­је не­го у прет­ход­ној, пр­вен­стве­но због то­га што се не мо­же ра­чу­на­ти на ве­ли­ки по­зи­ти­ван ути­цај јед­но­крат­них фак­то­ра – пре свих раст по­љо­при­вре­де.

Оче­ки­ва­ни раст при­вре­де у на­ред­ној го­ди­ни омо­гу­ћи­ће на­ста­вак ра­ста ре­ал­них за­ра­да по сто­пи од око че­ти­ри од­сто, док би про­сеч­не за­ра­де у еври­ма мо­гле да до­стиг­ну из­ме­ђу 440 и 450 евра. У на­ред­ној го­ди­ни оче­ку­је­мо раст за­по­сле­но­сти два, три од­сто, док ће не­за­по­сле­ност опа­да­ти бр­же због ма­сов­ног од­ла­ска гра­ђа­на Ср­би­је на рад у ино­стран­ство – ка­же за „По­ли­ти­ку” др Ми­лој­ко Ар­сић, професор Еко­ном­ског фа­кул­те­та.

​Због оче­ки­ва­ног ви­со­ког ра­ста до­ма­ће тра­жње про­це­њу­је се да ће де­фи­цит те­ку­ћег плат­ног би­лан­са у на­ред­ној го­ди­ни би­ти при­бли­жно на ни­воу про­шло­го­ди­шњег од око шест од­сто БДП. У на­ред­ној го­ди­ни оче­ку­је­мо да ће се ин­фла­ци­ја кре­та­ти ис­под сре­ди­не циљ­ног ко­ри­до­ра, од­но­сно да ће би­ти ма­ња од три про­цен­та.

– При­ва­ти­за­ци­ја РТБ „Бо­ра” пред­ста­вља је­дан од нај­по­зи­тив­ни­јих до­га­ђа­ја у при­вре­ди Ср­би­је у го­ди­ни за на­ма. Она је зна­чај­на не са­мо за за­по­сле­не, не­го за све гра­ђа­не Ср­би­је чи­ји се по­ре­ски при­хо­ди убу­ду­ће не­ће тро­ши­ти на по­кри­ва­ње гу­би­та­ка и пла­ћа­ње ду­го­ва овог пред­у­зе­ћа. Она је та­ко­ђе ва­жна и за до­ба­вља­че РТБ „Бор”, по­пут ЕПС-а, јер ће лак­ше на­пла­ћи­ва­ти сво­ја по­тра­жи­ва­ња – об­ја­шња­ва Ар­сић.

При­о­ри­тет вла­де у на­ред­ној го­ди­ни тре­ба­ло би да бу­де очу­ва­ње ма­кро­е­ко­ном­ске ста­бил­но­сти, али и про­ме­на еко­ном­ке по­ли­ти­ке у сме­ру под­сти­ца­ња ду­го­роч­но одр­жи­вог ра­ста при­вре­де. Др­жа­ва би ко­нач­но тре­ба­ло да оства­ри на­пре­дак у ре­струк­ту­ри­ра­њу јав­них пред­у­зе­ћа, као и да пре­ста­не да им узи­ма ди­ви­ден­де, ка­ко би ова пред­у­зе­ћа ви­ше ин­ве­сти­ра­ла. 

Да би ове же­ље мо­гле да нам се оства­ре у но­вој 2019. це­ни и Вла­ди­мир Вуч­ко­вић, члан Фи­скал­ног са­ве­та, ко­ји оче­ку­је још јед­ну до­бру го­ди­ну. На­рав­но, уз огра­ду, „уко­ли­ко из­о­ста­ну еко­ном­ски и по­ли­тич­ки шо­ко­ви из окру­же­ња”. То би зна­чи­ло ста­бил­не јав­не фи­нан­си­је, це­не и де­ви­зни курс и не­што ма­њи при­вред­ни раст не­го у 2018. Кључ­но ће би­ти да ли ће­мо бр­же ре­фор­ми­са­ти др­жа­ву, од бо­љег пла­ни­ра­ња и из­вр­ше­ња јав­них ин­ве­сти­ци­ја, до од­лу­ке да се сре­ди­мо у обла­сти­ма где су дру­ги одав­но на­пре­до­ва­ли – плат­ни раз­ре­ди за за­по­сле­не у јав­ном сек­то­ру, за­по­шља­ва­ња та­мо где има мањ­ко­ва и от­пу­шта­ња где има ви­шко­ва, ре­фор­ма здрав­ства и про­све­те, ефи­ка­сни­је ин­сти­ту­ци­је и суд­ство, сре­ђи­ва­ње ло­кал­них фи­нан­си­ја, бр­же при­ва­ти­за­ци­је и пре­пу­шта­ња не­у­спе­шних др­жав­них пред­у­зе­ћа сте­ча­ју.

У го­ди­ни за на­ма мо­же­мо би­ти за­до­вољ­ни при­вред­ним ра­стом не­што ве­ћим од че­ти­ри од­сто, ин­фла­ци­јом од око два про­цен­та, рав­но­те­жом у бу­џе­ту и оба­ра­њем јав­ног ду­га.

– Ве­о­ма су ва­жне и две при­ва­ти­за­ци­је РТБ „Бо­ра” и ПКБ-а, јер се ти­ме отва­ра мо­гућ­ност да пред­у­зе­ћа бу­ду успе­шни­ја и да се сма­ње ри­зи­ци њи­хо­вог по­сло­ва­ња на јав­не фи­нан­си­је. Од ма­кро­е­ко­ном­ских по­ка­за­те­ља, нај­ви­ше за­бри­ња­ва раст де­фи­ци­та у раз­ме­ни са све­том (би­ће ви­ше од ми­ли­јар­ду евра ве­ћи не­го у 2017) и то што у по­гле­ду при­вред­ног ра­ста и да­ље за­о­ста­је­мо за окру­же­њем. То је све по­ве­за­но и с тим што су до­ма­ће јав­не и при­ват­не ин­ве­сти­ци­је и да­ље ни­ске, што по­ка­зу­је да др­жав­на ад­ми­ни­стра­ци­ја и да­ље не успе­ва да ор­га­ни­зу­је ра­до­ве и на­пра­ви и по­пра­ви до­вољ­но пу­те­ва, пру­га, во­до­во­да, ка­на­ли­за­ци­ја, пре­чи­шћи­ва­ча во­да, де­по­ни­ја, већ да се лак­ше упу­шта у ку­по­ви­ну и увоз опре­ме, од но­во­го­ди­шњих укра­са до ави­о­на.

На­кон од­лич­них ре­зул­та­та у 2015. и 2016. го­ди­ни, у прет­ход­не две го­ди­не при­ме­ћу­је се да се си­ва еко­но­ми­ја и да­ље не сма­њу­је. На­град­не игре и при­ја­ве гра­ђа­на не мо­гу да да­ју ре­зул­та­те По­ре­ској упра­ви, јер су по­треб­ни­је те­мељ­ни­је про­ме­не – из­град­ња ка­па­ци­те­та по­ре­ске ад­ми­ни­стра­ци­је кроз за­по­шља­ва­ње но­вих рад­ни­ка, на­ро­чи­то де­фи­ци­тар­них те­рен­ских ин­спек­то­ра, по­ве­ћа­ње за­ра­да за­по­сле­них, ин­ве­сти­ци­је у из­град­њу мо­дер­ног ин­фор­ма­ци­о­ног си­сте­ма.

Ка­да је реч о суд­би­ни пен­зи­о­не­ра, Вуч­ко­вић ис­ти­че, да је пра­ва ште­та што је и на­кон уки­да­ња при­вре­ме­ног сма­ње­ња пен­зи­ја уне­та но­ва не­из­ве­сност и дис­кри­ми­на­ци­ја. Уки­да­ње фор­му­ле за ускла­ђи­ва­ње пен­зи­ја и до­де­љи­ва­ње по­себ­ног по­ве­ћа­ње са­мо нај­ни­жим пен­зи­ја­ма уда­ља­ва­ју пен­зиј­ски си­стем од ле­гал­но и еко­ном­ски одр­жи­вог си­сте­ма. До­бро је што је на­го­ве­ште­но да ће се фор­му­ла по­но­во уве­сти већ у 2019. а он­да се по­ста­вља пи­та­ње за­што је уоп­ште би­ла су­спен­до­ва­на и за­што су нас над­ле­жни ми­ни­стар и на­род­ни по­сла­ни­ци убе­ђи­ва­ли да је то за­ста­ре­ло и пре­ва­зи­ђе­но ре­ше­ње?

Да је про­шла го­ди­на би­ла ре­ла­тив­но успе­шна и да џак Де­да Мра­за ни­је пре­те­жак за све на­ше же­ље у но­вој, сма­тра и Ми­о­драг Зец, проф. на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту. Оства­ре­ни су, ка­же, не­ки ва­жни ци­ље­ви – раст БДП, сма­њен је јав­ни дуг, по­ве­ћан при­лив стра­них ин­ве­сти­ци­ја, сма­њен бу­џет­ски де­фи­цит и пад сто­пе не­за­по­сле­но­сти. На­чи­ни на ко­ји је успех оства­рен пред­мет су рас­пра­ве у јав­но­сти.

– Кључ­не при­мед­бе од­но­се се на кон­со­ли­да­ци­ју оства­ре­ну се­лек­тив­ним сма­њи­ва­њем са­мо не­ких пен­зи­ја и ви­со­ких суб­вен­ци­ја пре­те­жно стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. Нај­ве­ћи про­бле­ми ве­за­ни за си­стем оста­ли су не­ре­фор­ми­са­на др­жа­ва, јав­на пред­у­зе­ћа и јав­не слу­жбе (здрав­ство, про­све­та...). Фи­скал­на кон­со­ли­да­ци­ја и ад хок ин­тер­вен­ци­је су под­ри­ле те­ме­ље ста­бил­но­сти, пред­ви­дљи­во­сти и ефи­ка­сне одр­жи­во­сти пен­зи­о­ног си­сте­ма. Ако пен­зи­ја ни­је по­сле­ди­ца упла­та и ако вла­да мо­же уред­ба­ма да од­ре­ђу­је ко­ме ће и ко­ли­ко да­ти он­да се мо­же оче­ки­ва­ти уру­ша­ва­ње ПИО си­сте­ма у бу­дућ­но­сти – оце­њу­је Зец.

И са­да се упла­ћу­ју до­при­но­си на ми­ни­ма­лац, а пла­те се да­ју у ке­шу рад­ни­ци­ма, а до­бит пред­у­зет­ни­ци­ма. Со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку тре­ба одво­ји­ти од пен­зи­ја, на­пра­ви­ти со­ци­јал­не кар­те и то ре­ша­ва­ти одво­је­но. Уко­ли­ко се на­пу­сти пред­ви­див и ста­би­лан си­стем би­ће ка­жње­ни они ко­ји су пла­ћа­ли, а на­гра­ђе­ни они ко­ји су из­и­гра­ва­ли за­кон. На­жа­лост, код нас је из­гле­да „рен­та­бил­ни­је“ кр­ши­ти не­го по­што­ва­ти за­кон (ди­вља град­ња, рад на цр­но…)

При­о­ри­те­ти вла­де би у том сми­слу тре­ба­ло да бу­ду, ка­же Зец, ре­фор­ма др­жа­ве, јав­них пред­у­зе­ћа и јав­них слу­жби, суд­ства….

 За еко­но­ми­сту проф. др Ју­ри­ја Ба­је­ца нај­ва­жни­је је што је у го­ди­ни за на­ма очу­ва­на ста­бил­ност ја­вих фи­нан­си­ја уз со­ли­дан при­вред­ни раст. Нај­ма­ње је ура­ђе­но на ре­фор­ми јав­ног сек­то­ра и си­сте­мат­ској по­др­шци до­ма­ћем при­ват­ном сек­то­ру. И да­ље за­о­ста­је­мо у од­но­су на дру­ге, ка­да је реч о ефи­ка­сном функ­ци­о­ни­са­њу тр­жи­шних ин­сти­ту­ци­ја и вла­да­ви­ни пра­ва.

– За­кон о по­ре­клу имо­ви­не, ко­ји би тре­ба­ло да се до­не­се, не вре­ди до­но­си­ти ако не по­сто­ји на­ме­ра да се спро­во­ди и да се без из­у­зет­ка од­но­си на све. Мно­го то­га је мо­гло да се ура­ди и са по­сто­је­ћим за­кон­ским ре­ше­њи­ма. Кључ­на је по­ли­тич­ка во­ља, а ње до са­да ни­је би­ло. При­о­ри­тет Ср­би­је тре­ба да бу­де мо­дер­ни­за­ци­ја при­вре­де и свих функ­ци­ја др­жа­ве.

Де­да Мра­зе, мо­жеш ли ти све ово?