четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Реформа система финансирања науке – већи допринос друштву

Циљ реформе је да се са постојећег пројектног система финансирања пређе на комбиновани институционално-пројектни модел
Аутор: Владимир Поповићчетвртак, 03.01.2019. у 18:04
(Фото Томислав Јањић)

У српској научној заједници се дуго нагомилавају несугласице, много је супротстављених табора и отворених фронтова – факултети и институти, друштвено-хуманистичке и остале науке, приватне и државне институције, а имамо и наслеђе неуспелог конкурса за научне пројекте из 2016. Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, узевши у обзир све претходно, као и чињеницу да је велика већина истраживача у научној заједници незадовољна постојећим законским оквиром, одлучило да спроведе комплетну реформу система финансирања науке и истраживања. Расписивање пројектног позива по сличним правилима која су важила до сада нам не би донело ништа ново, све би се, мање-више, одвијало као и претходне деценије, свако од нас би се бавио само оним темама којима жели да се бави, углавном би учествовали исти истраживачи, и евентуално би међу њима биле мало подељене улоге. Циљ реформе је да се са постојећег пројектног система финансирања пређе на комбиновани институционално-пројектни модел. Претходна одлука је подржана Стратегијом научног и технолошког развоја, као и Акционим планом владе.

Први конкретан корак у тој реформи већ је учињен – у Народној скупштини је почетком децембра усвојен Закон о Фонду за науку. Закон је припремљен кроз радну групу, јавна расправа је добро протекла, а већину добро аргументованих примедаба смо прихватили. То је нов закон за нову институцију, каква постоји у скоро свим државама које имају развијену науку. Закон о фонду је велики успех министарства, јер је то први нови закон донет у овој области после пуних 12 година.

Други, кључни корак у реформи система је израда новог кровног закона о науци и истраживањима, за који је јавна расправа у току. Овим законом желимо да решимо институционално финансирање истраживача, да не зависе, као до сада, од тога да ли су прошли на неком пројекту или не. И то је већ дуго захтев научне заједнице. Поред тога, закон доноси низ важних новина. Јавна расправа траје 30 дана, имамо скупове на четири највећа универзитета и верујемо да ћемо у наредна два месеца имати коначан предлог текста. Министарство је отворено за све примедбе и не постоји ниједан члан који се не може променити уколико буде исправно образложен, што смо и доказали код Закона о Фонду за науку.

Једини већи изазов, а који ћемо решити у сарадњи са универзитетима и институтима, је статус истраживача на факултетима, који нису у настави, а примљени су преко пројеката и баве се искључиво научним радом. Ова група је из године у годину нарастала и сматрамо да је тренутак да је законски дефинишемо. Све корекције Нацрта закона, у правцу бољег дефинисања критеријума и услова за ову групу истраживача, могуће су. Није проблем у новцу, тражимо смислено решење које ће подржати цела заједница. Статус кво није решење. Досад су ти углавном млади људи били потпуно незаштићени, јер су им уговори о раду трајали само до истека текућег пројектног циклуса. Да циклус није продужен, они би 31. децембра остали без посла. Поједини факултети морају да покажу флексибилност, јер те истраживаче немамо равномерно распоређене.

Министарство је ове године пуно учинило на подмлађивању наше научне заједнице кроз позив за укључење 1000 младих истраживача на пројекте. Позив је био изузетно успешан, примили смо 870 истраживача, који имају просечну оцену изнад девет и рођени су 1988. или касније. Сад имамо додатни позив за њих још 100, који су ове године уписали докторске студије. Те позиве смо објавили зато што је просечна старост истраживача које финансирамо неприхватљива – у марту смо у систему имали мање од хиљаду истраживача млађих од 30 година. Данас их имамо преко 1830. Тиме шаљемо јасну поруку да младе желимо у систему, да хоћемо да остану код нас и овде се развијају. Желимо и да нам се један део института бави пословима важним за државу, јер су неки од њих зато и основани. Резултати које очекујемо од научне заједнице нису само радови на СЦИ листи, већ и конкретни доприноси држави и целом друштву. То важи и за истраживаче са универзитета.

Ефекти свих ових промена неће се видети брзо, али ће дугорочно, верујем, бити изузетно велики. Желимо да наградимо најбоље, да нови систем за пет година покаже ко је успешнији, а ко мање, да само оне успешне још јаче финансирамо, а оне неуспешне да престанемо. Понекад делује да одређене групе у заједници праве што већу турбуленцију, али не да би нешто променили, већ да би задржали тренутно стање. Пут реформи којим смо кренули, усвајањем Закона о Фонду за науку, трасиран је и њиме ћемо наставити да корачамо. Имаће ту пуно препрека, али да би се стигло до циља, мора се ићи напред – корак по корак.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари1
f99b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zabrinuti istrazivac
Nejasna je vucna sila. Odnosno sta je to cime ce finansijer (Ministarstvo) meriti ucinak istrazivaca i stimulisati rad? Ako je to vreme provedeno na pritiskanju stolice na poslu onda ce nazalost ova cela reforma biti veliki korak unazad. Od 2008 ideja je bila da se prati aktivnost istrazivaca kroz kvalitet i kvantitet naucnih publikacija, patenata i sl. Medjutim, ova ideja je izigrana vec 2012. kada se odustalo od revalorizacije kategorija. Tekst ne daje odgovor na ovo pitanje, pa je procena efekata teska. Takodje, Zakonom o fondu za nauku uvodi se bitna institucija, ali nazalost ovaj zakon propustio je da uvede mnoge vazne elemente od kojih su najvazniji sprecavanje sukoba interesa i definisanje visokih kriterijum odabira kadrova time je tesko dati procenu buducih efekata planiranih promena. Dobro je da postoji svest o potrebi zastite istrazivaca na fakultetima i povecnju broja mladih. Medjutim, iz teksta se ne vidi nista vise od toga, iako ni to nije malo, jednostavno nedovoljno je.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља