недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Сећање на Петра Стојановића

Аутор: Гордана Крајачићчетвртак, 03.01.2019. у 14:00
Јасмина Јанковић (Фото М. Величковић)

Поводом 30 година уметничког рада Петра Стојановића одржан је свечани концерт 22. фебруара 1938. године у Коларчевој задужбини уз учешће Хора „Станковић” и оркестара Радио Београда и Београдске филхармоније којима је, поред аутора, дириговао и Миленко Живковић. Нико ко је данас на челу ових великих музичких институција није се сетио да на неком од својих концерата ни ове, а ни претходне године (када је било 140 година од рођења и 60 година од смрти композитора) изведе неко од његових дела, све док пијанисткиња Јасмина Јанковић, која је и доктор филологије и помни истраживач и проучавалац српске музичке баштине, није „ишчепркала“ у рукопису раскошне ноте његових клавирских композиција које би обиљем акордске грађе, написане као да пијаниста има бар по шест прстију на свакој руци, управо тим густим, пре оркестарским него клавирским слогом, привукли нашу пијанисткињу којој су српска музика и њени уметнички домети постали циљ сопствених музичких казивања.

Мада су јој се у животу отварали многи путеви – магистрирала је поред београдског Факултета музичке уметности и на Конзерваторијуму „Чајковски” и докторирала са тезом „Руска пијанистичка школа”, а усавршавала се и у Паризу код најславнијих пијаниста (Валдме, Башкирова, Рувијеа), она се вратила у свој родни Београд. Овде је (као и гитариста са двоструким докторатом Урош Дојчиновић), сва своја знања, умећа, талент и жудњу за откривањем заборављених страница српске пијанистичке баштине са страшћу правог истраживача преносила слушаоцима сопствену радост што је над њима проводила сате и сате стрпљивог и неуморног „мрављег“ рада. Управо као и композитор и виолиниста Петар Стојановић који је рођен у Будимпешти, а студирао у Бечу, али је 1925. дошао у Београд да у српству проведе остатак живота као цењени професор и директор музичке школе „Станковић” и један од оснивача Музичке академије.

Чули смо обимну шестоставачну Прву сонату са ставовима у старом стилу опус 58, „Брилијантни валцер” опус 82, из 1944. пред којим је Јасмина остала задивљена јер је настао у ратном Београду док су га бомбе разарале. Но, то је било Стојановићево „бежање од стварности” које је свима и најбоље уточиште и оаза мира и лепоте. Уз једну краћу (али не и технички мање захтевну) музичку рођенданску честитку – „Посвету“ чули смо и композицију „Матерњи језик” опус 31 где се Јасмини Јанковић придружила виолинисткиња и концерт-мајстор београдске Опере Едит Македонска у којој су обе оживеле чар наших фолклорних дамара који и јесте матерњи језик оних који се уметношћу баве.


Коментари7
22350
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ma nemojte
Kakve veze imaju komunisti sa osrednjim kompozitorom? Ajte molim vas nemojte me zasmejavati. Peru Stojanovića sviraju učenici niže muzičke škole, muzika je smešna, kao i većina prigodne muzike koju su komponovali naši kompozitori krajem 19. veka. Nisu oni krivi, zbog Turaka smo iz srednjeg veka upali u romantizam i tu nije bilo nikakve tradicije ni razvoja muzike. I nisu svi srpski kompozitori geniji samo zato što su Srbi. Ne upadajte u srpski fundamentalizam.
XX vek
Petar Stojanović je stvarao u XX veku. Koncert za violinu, d moll, op. 1. datira iz 1904. Nema razloga i dalje minimizirati ogroman značaj Petra Stojanovića kao violiniste, kompozitora i pedagoga. To smo već decenijama radili.
Препоручујем 2
Dokažite da je jednostavan
Gospodine, da ste svirali Petra Stojanovića znali bi ste da je veoma tehnički težak i zahtevan. Pitajte muzičare koji su ga svirali koliko je težak. Kompozitor oslonjen na tradicije Bramsa i ekspresionizma nikako ne može biti jednostavan za sviranje. A što se tiče dece po školama- sviraju se 2-3 kompozicije. A one svakako nisu odraz Petrovog celokupnog stvaralaštva. I Čajkovski je pisao za decu, pa nije nimalo jednostavan kompozitor za izvodjenje.
Препоручујем 2
Петар
Пааа, не бих се сложио да је Стојановић маргиналан. То нема шансе. Једино је могуће да су га комунисти елегантно склонили, као што су урадили и са многим другим људима који су били Срби. О томе мислим да данас нема спора. А што се тиче тога ко га је све свирао, ја бих волео да га свира и Наташа и Јасмина и многи многи други. И ни један њихов концерт ми не би био досадан. Тада би сви знали да је Стојановић велики српски композитор.
Istina
Mnogi su svirali Petra Stojanovića u toku 2017. i 2018.god. Bili su tu koncerti u galeriji SANU, pa Gvarnerijus, Igor Aleksić sa Bojanom Mladenovićem(van Bg, i u Bg nastupi). Pa Mirjana Nesković sa Beogradskom Filharmonijom u aprilu 2017.(na 140 godina rodjenja i 60 godina smrti Petra Stojanovića). Kvintet Altro senso je svirao 3 kompozicije Petra Stojanovića (2017 i 2018) u Beogradu, Budimpešti, Kragujevcu, na Mokranjcevim danima u Negotinu. Nataša Špaček je priredila izlozbu o kompozitoru sa ekskluzivnim materijalima, u Beogradu, Negotinu, Budimpešti, i dovevši unuku Petra Stojanovića i u Beograd i u Budimpeštu. Zahvaljujući naslednicima je izložba i napravljena. Pokojna Romana Ribić je uspela da zavede sve rukopise u nototeku FMU. Puno je učinila, slava joj. Izvinite ako je neko preskočen. Baviti se paušalno Stojanovićem, zamenjivati teze, je neprofesionalno. Zbog onih koji pokušavaju srpsku muziku da sačuvaju od zaborava. Bez obzira kakvi su, naši kompozitori- su naši, čuvajmo ih
ispravka
Muziku Petra Stojanovica svirao je kvintet Altro senso celu godinu 2018. Izveden je i violinski koncert sa orkestrom RTS...Ne preterujte sa zaslugama ove dame. Uostalom, Petar Stojanovic je minorni kompozitor, koji se kod nas svira u nizim muzickim skolama, cemu takva halabuka. Da ne budemo ko Hrvati sto se stalno kunu u opskurnu Doru Pejacevic, Listovu ucenicu.
Igor Aleksić
Petar Stojanović je jedan od naših najznačajnijih kompozitora XX veka. Mi smo ga učinili minornim jer velika većina njegovog opusa i dalje stoji u rukopisu. Nažalost, nije jedini prema kome se tako odnosimo.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља