Трансплантацијом органа у Србији су протекле године спасена 64 живота, a највише их је урађено у Клиничком центру Србије – 44, и то 19 трансплантација бубрега, 10 срца и 15 јетре. Породице су, како преноси Танјуг, дозволиле да 23 преминуле особе буду донори органа и, захваљујући њима, у пет трансплантационих центара урађено је 38 трансплантација бубрега, 16 трансплантација јетре и 10 срца.

Због малог броја донора многи пацијенти, којима је пресађивање органа једини лек, не дочекају трансплантацију.

Међу земљама које су највише урадиле на развоју трансплантационог програма је Хрватска која са Шпанијом дели прво место у свету, сразмерно броју становника, по броју трансплантација. Наше комшије годишње ураде око 250 трансплантација бубрега, 150 трансплантација јетре и око 50 трансплантација срца. Једна од карика која је допринела добрим резултатима у Хрватској је Закон о претпостављеном донорству, који је и Србија усвојила, али је кључна била посвећеност и добра организација националног програма за трансплантацију.

И код нас се много очекивало од Закона о трансплантацији органа, који је предвидео да су сви потенцијални донори, уколико се за живота другачије не изјасне, међутим, лекари кажу да је прошло тек пет месеци од усвајања и да је рано говорити о његовим ефектима.

Директор Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије проф. Светозар Путник каже да ће ефекти новог закона бити видљиви за годину, две. Он је нагласио да је у КЦС током 2018. године урађено 10 трансплантација срца, да још између 30 и 40 пацијената чека на трансплантацију и да се тај број не мења последњих пет година – једни добију орган, али пристижу нови пацијенти.

За пацијенте који не могу да чекају док се не појави донор и орган, примењују се друге терапијске опције као што је уградња вештачке пумпе – вештачког срца. „То су механички уређаји којима се мења део срчане функције или цела срчана функција и то некада буде дефинитивно терапијско решење, а некада омогућава људима да сачекају трансплантацију”, нагласио је др Путник.

Већина пацијената који чекају на трансплантацију срца су млади људи, између 30 и 40 година.

Деце тренутно нема на листи чекања.

Недавно је трансплантирано срце тинејџеру од 17 година, који се сада осећа добро, редовно долази на контроле и живи нормално.

Током 2018. године урађено је 38 трансплантација бубрега, а директор Клинике за нефрологију КЦС проф. Марина Савин каже да тим за трансплантацију бубрега успешно ради, да су пацијенти задовољни и да је уз нове имуносупресивне терапије успешност трансплантације, с добром бубрежном функцијом, 98 одсто.