субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Истраживачи убудуће само на институтима

четвртак, 03.01.2019. у 16:19
Фото Анђелко Васиљевић

Истраживачи ангажовани на факултетима страхују да ће остати без посла уколико буде усвојен предложени Нацрт закона о науци и истраживању који је предвидео да се истраживачи запошљавају само у институтима, а не и на факултетима.

Декан Физичког факултета професор Иван Белча каже да је предлог закона донет на брзину и у неравноправан положај ставља истраживаче на факултетима у односу на њихове колеге у институтима.

„За институте је предвиђено институционално - стално финансирање, а за факултете то није предвиђено. То значи да истраживачи на факултетима губе посао”, рекао је Белча за Танјуг.

Он је појаснио да је законом предвиђено да један део истраживача пређе у институте, а да други део „апсорбују” факултети и да истраживаче преведу у наставничка звања, односно запосле их као асистенте.

Белча, међутим, подсећа да није решено финансирање факултета и да је у високошколским установама ограничен број наставника и сарадника.

„На овај начин се ограничава развој науке на факултетима”, тврди Белча и додаје да је решење у томе да се повуче Нацрт закона и да се установи заједничка комисија састављена од представника универзитета и института, како би се припрео прави модел финансирања науке у Србији.

Истраживачи тврде да би ова мера погодила готово 1.500 људи који као истраживачи раде на факултетима.

Како стоји на сајту Министарства просвете, јавна расправа о Нацрту закона о науци и истраживањима завршава се данас, а државни секретар ресорног министарства професор Владимир Поповић каже да су таквим законским решењем покушали да превазиђу нагомилане проблеме у научи, те да ће свака „смислена примедба” бити прихваћена.

Додаје да Србија нема вишак истраживача и да желе да сви који су до сада били ангажовани остану да раде.

Упитан шта ће бити са истраживачима на факултетима, он је рекао да су они и до сада били ангажовани на пројектима, те примећује и да би без уговора о раду остали и да није продужен постојећи пројектни циклус.

„Желимо да истраживачи на факултетима нормално наставе да раде. Биће понуђено више опција за њих. Једна је да наставе да раде преко Фонда за науку. Понудићемо им посебан програм и сигурност на пет година. Мислим да им нудимо много већу сигурност него што су имали до сада”, рекао је Поповић за Танјуг.

Он подсећа да Закон о високом образовању уређује запошљавање на факултетима, а не Закон о науци, те појашњава да је заблуда да ће институционално финансирање важити безусловно за све институте.

„То уопште неће бити тако. Ми ћемо поставити критеријуме институционалног финансирања и за одређени период. Не желимо да финансирамо институте који немају успеха на пројектима Фонда за науку”, појаснио је Поповић.

Најављује и могућност спајања појединих института, док ће неки, каже, да се гасе, али ће се оснивати и нови, посебно у области техничких наука.

„Имамо простора да се оснивају и институти друштвених наука тамо где их нема, рецимо у Новом Саду. Са друге стране у Нишу и Крагујевцу немамо никакве институте”, навео је Поповић, преноси Танјуг.


Коментари14
6dc47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan grozni
Предложени закон је добар. Универзитет се буни не због тога што би изгубили истраживаче који не учествују у настави (јер то није тачно), већ због тога што би им напокон морали дати статус какав заслужују - трајно запослење у центру или институту који је под ингеренцијом Универзитета! Данас је ситуација таква да Универзитет добија гомилу пројеката на којима су ангажовани млади истраживачи који не подлежу никоме осим шефу пројекта - читај: неком редовном професору - који их онда искориштава као своје посилне по факултету: држе наставу уместо њих (илегално!), копирају ствари, обављају бирократију, кувају кафу.... По новом закону, ако Универзитет жели да их задржи, мора и да их запосли - или у настави (где и раде већином!), или у посебном центру или институту који је под Универзитетом, а који има своју систематизацију, статут, програм рада, директора итд. То се буне професори који се боје да ће изгубити личне привилегије, а не Универзитет као целина.
Sale Vidikovac
Na normalnim univerzitetima, kako na zapadu (SAD, EU idr.) tako i na istoku (Rusija, Kina, Indija idr.), zvanje nastavnika podrazumeva i nastavni rad (30-50%) i naučni rad na nekim projektima (50-70%). Imati veliki broj ljudi koji se kao navodno samo bave nastavom (100%) a ne i bilo kakvim naučnim radom (0%) je neprihvatljivo. I to iz dva razloga. (1) To nije ekonomski održivo. (2) Ljudi koji se samo bave ponavljanjem predavanja koncipiranih pre 30-ak godina i ne objavljuju nikakve radove i ne bave se naukom, su potpuno van tokova i njihov nastavni rad brzo postaje zastareo i bezvredan. Ako želimo da nam studenti budu vrhunski obrazovani, onda nastavnici treba da budu istovremeno i kvalitetni istraživači. Zato je ova organizaciona podela na "fakultete" i "institute" kontraproduktivna i besmislena. Treba stvoriti zakonski okvir i u praksi ostvariti da svi ljudi od nauke sa instituta istovremeno i rade u nastavi, a svi nastavnici sa fakulteta se istovremeno bave i ozbiljnom naukom.
Milan Matić
Fantastični komentari! Znaći da naša deca, koja osvajaju sve svetske nagrade, kada se zaposle kod nas vrte palčeve i falsifikuju naučne radove. Nauka je podigla najuspešnije zemlje sveta a Srbiju je unazadila. Zato je kod nas najmanje ulganje u nauku da nas nauka ne bi dalje upropašćavala. Kažu, naučnike treba oterati u fabrike i na njive, da vide šta je život i rad. Sedamdesetih godina je sprovedena jedna od "pametnih" ideja da se nauka okrene privredi. U praksi to je izgledalo ovako. Fabrika, koja nema ni n od nauke, odobri finansiranje nakog primenjenog istraživanja i onda kontra-ugovorom traži da joj se pare odmah vrate nekim fiktivnim ugovorom o usluzi. Ministarstvo nauke akonto participacije privrede uplati svoju polovinu cene projekta. A bilo je i duhovitijih primera. Jadan direktor, kome smo, kao primer, plazma nitriranjem drastično poboljšali kvalitet alata, nam je rekao da mu ništa više ne treba jer će mu alat trajati večno. Pohvalio je nauku i zahvalio nam. I mi njemu.
milan matic
Na odredjeno@ Sećam se, žena Mao Ce Tunga je sprovela Kulturnu revoluciju. U Kini je zavladalo blagostanje. I kod nas je tako slično više puta procvetala nauka. Dobro je što možemo pravo iz kafića da postanemo punopravni član CERN-a. Dalje neću da komentarišem jer mi ne bi objavili.
Препоручујем 5
На одређено
Milan Mati@ Нисте разумели. Научнике не треба "отерати", на одређено време, у фабрике, пољопривредне комбинате, и на село, да се тамо баве науком. Тамо треба да оду и да раде неке фабричке и пољопривредне, и сеоске послове, да би видели шта је реални живот, како се хлеб зарађује, а не живи само од буџета и такозваних пројеката, који нема ју никакву употребну вредност и не служе ничему, осим за и скупљање некаквих поена, пишући радове а ла насликани хлеб. Који, наравно, не може да се једе. И не само научнике, већ и политичаре, министре, новинаре, ове што проводе дане и ноћи по кафићима, и да даље не набрајам. Реалније би гледали н аживот, причали и радили. Та политика је у Кини дала одличне резултате.
Препоручујем 0
Цицка 9:42 па у 19:33
Да ли неко може да објасни где је поскидано ковано гвожђе са осталих прозорчића од улазних врата на Академији наука и ко је то и због чега урадио . Нису ваљда академици то урадили .
Цицка 19:52
Слободно могу да кажем да смо "Политика" и ја спасили ову лепоту од врата са кованим гвожђем, како , па лепо , коментарима. Ово сада што гледате је остатак који није скинут и који је прелеп .
Препоручујем 2
Нацртани хлеб не може да се једе
Нацртани хлеб не може да се једе. Многи наши истраживачи, изузетака увек има, "истражују", објављују радове, имају саопштења на конференцијама, која немају никакву употребну вредност. Распредају о неким претпоставкама, теоријским хипотезама, измишлјеним проблемима, итд, што је све по принципу причајте уста да нисте пуста. Све њих, и политичаре такође, треба отерати на извесно време, да хлеб зарађују у некој фабрици, погону, земљорадничкој задрузи или пољопривредном комбинату, на селу, да би видели шта је живот. Стварни проблеми нису оно што се замишља седећи у својим кабинетима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља