среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

И лепа реч је лековита

Неки од омиљених лекара у Србији, код којих многи грађани желе да се лече, сматрају да је најважније да имају времена за разговор с људима и истичу да су им задовољни пацијенти најбоља сатисфакција
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 03.01.2019. у 20:00
Едита Стокић / Татјана Петровић / Ја­сна Ма­цић / Радмила Косић / Соња Вукобрат (Фо­то­гра­фи­је лич­на ар­хи­ва)

Њима су пацијенти увек на првом месту. И када су у највећој гужви – нађу време за разговор. Ништа им не пада тешко, чак и да раде дуже како би свима изашли у сусрет. Јер, баш код њих је на хиљаде особа отворило здравствене картоне. Хваљени међу колегама, а вољени међу пацијентима, неки од омиљених лекара у Србији откривају за „Политику” свој рецепт за посвећен рад са људима који су баш њима поверили бригу о сопственом здрављу.

Природа посла проф. др Едите Стокић, ендокринолога Клиничког центра Војводине, јесте да се са пацијентима дружи од тренутка када добију дијагнозу па до краја живота. Сматра да је незахвално баратати подацима о броју пацијената, којих има много, и истиче да јој је најважније да се на прави начин повеже са болесницима. Када допре до њих, онда они слушају све њене савете. Тако је, на пример, једна пацијенткиња коју лечи од гојазности јела колаче на аеродрому у Истанбулу, па је другарици прокоментарисала да је гризе савест и да јој се учинило да види своју докторку. Чим је дошла у Нови Сад, посетила је др Стокић у ординацији и испричала шта јој се привиђало јер је појела нешто што не сме, а испоставило се да јој се ништа није чинило јер је докторка стварно у том тренутку била на истом аеродрому.

– Пре 10 година била сам у друштву познатог шахисте Гарија Каспарова. Када сам му објаснила да имам праксу да због великог броја пацијената раније долазим на посао и да излазим из ординације касније него што ми је радно време, он ми је рекао нешто чега се придржавам: „Едита, то је исто као када се игра шах. Важно је да повучеш најбољи потез за свог пацијента. А сваки је индивидуалан и мора да буде најбољи.” Вероватно пацијенти препознају то што увек имам одговор за њих, што дајем себе, боју, тон и обележје са којим радим са њима. И на улици ми прилазе пацијенти, смо сви заједно као једна велика породица. Добијам и много слика беба оних породица којима сам помагала у лечењу брачног стерилитета. Када ме неко пита зашто толико много радим, увек објашњавам да када видим људе којима сам помогла добијем додатни адреналин који ме подстиче да допринесем нашој малој средини – каже др Стокић.

А да су управо малишани најбољи пацијенти, потврђује прим. др Радмила Косић, педијатар београдског ДЗ „Звездара”, која има тродеценијско искуство у раду са најмлађима. Деца јој доносе своје цртеже да јој се похвале шта су научили, као чин везаности за свог педијатра. Има и ситуација када се нађу у болници па после тога нацртају како је тамо све изгледало, јер им је важно да она схвати где су то они били.

– Чињеница је да деца мање плачу код лекара него што се то мисли. Није лако радити са предшколцима, то је осетљив посао, јер они тешко могу да кажу шта их боли, па је зато битна добра комуникација педијатара са родитељима. Мени сада долазе у ординацију деца деце коју сам лечила на почетку каријере. Када сам завршила медицину мислила сам да се педијатријом никако нећу бавити. Али коцкице су се сложиле и сада не могу да замислим да се бавим неком другом граном медицине – каже уз осмех др Косић.

И прим. др Татјана Петровић, специјалиста опште медицине из ДЗ „Крагујевац”, има тродеценијско лекарско искуство. У служби опште медицине ради од 1999. године, а пре тога је занат испекла у школском диспанзеру. Читав радни стаж провела је у ДЗ Крагујевац, углавном ради са старијом популацијом, а између 2.000 и 3.000 људи је баш код ње одлучило да отвори здравствени картон. Уобичајеним данима прегледа у просеку око 50 пацијената, а било је дана када јој је у ординацији било и по 90 болесника. Најжалије јој је када због обима посла нема довољно времена да се посвети пацијентима, али има праксу да им да свој број мобилног телефона, за случај да им нешто затреба.

– Можда сам међу омиљенима због тога што разговарам са њима и саосећам због проблема које имају. Увек сам ту да их саслушам и да им помогнем уколико могу. Срећна сам када пацијенти препознају труд. Једна осамдесетогодишња жена је својевремено, када је министар здравља дошао да обиђе нашу установу, стала испред њега и рекла: „Др Петровић је најбоља. И ја ћу док сам жива долазити код ње.” Волим посао у ординацији и никада нисам пожелела да одем из Србије. У слободно време доста читам и пратим новитете из медицине, па често идем на нека занимљива предавања из ове области – објашњава наша саговорница.

Прим. др Јасна Мацић, специјалиста опште медицине из ДЗ „Др Милутин Ивковић” са Палилуле, такође лечи око две хиљаде пацијената, а за 29 година радног стажа знање је стицала и радећи у кућном лечењу. Годинама је изабрани лекар и труди се да изгради и одржи међусобно поверење са пацијентима. Каже да воли да помаже људима, којима значи и лепа реч, да ју је посао лекара одувек привлачио и да у каријери бележи много дивних тренутака у раду са пацијентима.

– Сада примам мање нових пацијената, јер не могу да постигнем да лечим још људи. Задовољни пацијенти су ми најбоља сатисфакција за рад – додаје др Мацић.

А да се рад лекара у сеоским амбулантама разликује од оног у градским потврђује др Соња Вукобрат, из Здравствене станице „Ново село” Дома здравља у Нишу, која брине о здрављу око две хиљаде људи.

– Чини ми се да у селима људи имају много више поверења у лекара него што је то случај у градским срединама. У граду пацијенти дођу са списком ствари за које мисле да морају да ураде јер су то прочитали на интернету. Али увек нађемо заједнички језик. Лепо је радити са људима и помагати им. Најважнији је добар приступ пацијентима, јер они често желе да поразговарају са лекарима не само о здравственим, већ и о приватним проблемима. Дешава се да нас пацијенти доживљавају као своје најближе па, на пример, умесе питу и дођу да нас почасте – истиче др Вукобрат, која би волела да једног дана специјализира интерну медицину.


Коментари0
a8fa1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља