субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21

Странци улажу више него домаћи

Узрок ниских домаћих приватних инвестиција је мала штедња, која је у Србији 2,5 пута нижа од просека земаља ЦИЕ, каже Саша Ранђеловић, ванредни професор Економског факултета
Аутор: Маријана Авакумовићчетвртак, 03.01.2019. у 23:30
(Фото Пиксабеј)

Наш развој је углавном базиран на страним парама. Стране директне инвестиције ове године износиле су око три милијарде евра, док домаће знатно заостају. На прсте се могу набројати фабрике домаћих улагача, отворених у последње време пред камерама – погон за производњу и прераду соје „Банком” у Обреновцу, вредан 15 милиона евра, који запошљава 60 радника, фабрика дечје хране у Добановцима у коју је инвестирано 34 милиона евра и запослено око 100 радника и можда још нека.

Укупне инвестиције у Србији у претходних пет година износиле су у просеку испод 17 одсто БДП-а, што је око једну четвртину мање од просека земаља западног Балкана и централне и источне Европе (ЦИЕ). На слабе резултате у погледу инвестиција утицале су пре свега ниске домаће јавне и приватне инвестиције, објашњава Саша Ранђеловић, ванредни професор Економског факултета у Београду.

Највише инвестиција у Београду
Регионална структура инвестиција изузетно је лоша. Наиме, Миодраг Филиповић, професор Економског факултета, каже да се преко половине свих инвестиција реализује у региону Београда (51,4 одсто), додатних више од четвртине у региону Војводине (26,9 одсто), док се у целом остатку Србије реализује само 13,4 процента у региону западне Србије и Шумадије и 8,3 одсто у региону јужне и источне Србије.

Тако су укупне домаће инвестиције у Србији, у претходних пет година, биле у просеку преко пет одсто БДП-а ниже од просека западног Балкана, а преко осам одсто БДП-а ниже у односу на просек ЦИЕ. Док су стране инвестиције у Србији, као и у другим земљама западног Балкана, биле релативно високе, три до четири одсто БДП-а веће него у земљама ЦИЕ.

– Високе стране инвестиције у Србији последица су јефтине радне снаге, развијене мреже споразума о бесцаринској трговини (ЕУ, Русија, Турска, ЦЕФТА итд.), издашне политике субвенција, али и боље правне и бирократске заштите. За стране инвестиције се по правилу обезбеђује техничка подршка владе, која им олакшава пролазак кроз компликоване административно-бирократске процедуре – каже за „Политику” Ранђеловић.

Домаће приватне инвестиције код нас су ниске, иако су каматне стопе и пореске стопе (на добит предузећа и на дивиденду) релативно ниске. Према речима нашег саговорника узроци ниских домаћих приватних инвестиција налазе се пре свега у ниској домаћој штедњи, која је у Србији 2,5 пута нижа од просека земаља ЦИЕ.

– Ниска домаћа штедња последица је неадекватне политике доходака, будући да зараде расту и даље брже од раста продуктивности рада, као и неадекватне фискалне политике у претходним годинама, с обзиром на то да је нето штедња државе била негативна. Спровођење фискалне консолидације и елиминација фискалног дефицита, у прошлој и текућој години, утицали су на делимично отклањање овог узрока – објашњава Ранђеловић.

Он каже да осим ниске штедње, на ниске домаће инвестиције утичу и други фактори, као што је правна несигурност, велико бирократско оптерећење и неразвијеност тржишта капитала.

– Из перспективе директног утицаја на привредни раст нема разлике између страних и домаћих инвестиција, будући да тај ефекат зависи од тога у које секторе и на које намене су инвестиције оријентисане – наводи Ранђеловић.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета, слаже се да ниска стопа домаће штедње условљава и мале могућности инвестирања, односно захтева далеко веће ослањање на увоз капитала као извор за финансирање инвестиција.

Он наводи да је штедња у Србији тек 2016. прешла 10 одсто БДП-а, а да се дуго година пре тога кретала на свега три до пет одсто. Наша земља дакле располаже штедњом од свега 4,4 милијарде долара, док Словенија и Хрватска имају око 12 милијарди долара, а Словачка са свега 5,5 милиона становника има чак 23,4 милијарде долара.

Србија, према његовој оцени, постаје све више зависна од наставка прилива капитала из иностранства како би се макар одржао, а камоли убрзао, темпо раста и развоја домаће привреде.

– Ако се пође од претпоставке, коју износи већина домаћих економиста, да је потребно подизање учешћа инвестиција на 25 одсто БДП-а, како би се остваривали зацртани циљеви економске политике, то значи даље и интензивније давање повластица, субвенција и других погодности за иностране улагаче како би се наставио прилив капитала. Поставља се питање лимита у капацитетима буџета за овакве намене, односно где је линија која ако се пређе почиње да угрожава текућу стабилност макроекономског система – каже Филиповић за „Политику”.

Наш саговорник наводи да су улагања домаћих инвеститора пожељнија јер су условно речено „трајног карактера”, односно везана су за локацију инвеститора – резидента Србије. Код иностраних улагача доминира практично искључиво мотив профита и одмах када се покаже боља шанса за зараду у другој држави селе капитал или макар обустављају даље пројекте развоја компаније у Србији.

– Домаћи инвеститори покушаће да примене најсавременија решења у производњи до којих могу стићи на међународном тржишту, док се код многих страних инвеститора примењују технологије које су или застареле, мање продуктивне од најсавременијих или се код њихове примене не поштују ригорозни прописи везани за животну средину, заштиту на раду и сл. што се код нас још увек толерише (повлашћени третман страних улагача на који се жали велики број домаћих привредника) – наводи професор Економског факултета.

Он сматра да држава треба активније да се укључи у процесе преноса знања и вештина из лабораторија, института и са универзитета у привреду. Велики број домаћих проналазака и идеја није примењен у Србији услед разноразних препрека (па и са ефикасном заштитом интелектуалне својине), а сигурно је да би допринели подизању конкурентности домаће привреде на светском тржишту.

– Потези актуелне владе на промоцији дигитализације, преквалификацији великог броја полазника за Четврту технолошку револуцију, заиста су за сваку похвалу, али само уколико се ефикасно реализују у пракси – каже Филиповић.

Потом, држава треба да уклони све препреке за иновативне начине финансирања ризичних предузетничких подухвата као што су финансијски анђели и сличне шеме и фондови ризичног капитала, који су у свету (поготово у САД) изазвали праву финансијску револуцију у последњих 25-30 година.

– Инострани капитал је неопходан извор за премошћавање јаза између домаће штедње и висине инвестиција које се предузимају. То је поготово тачно у почетним фазама развојног процеса, на ниском нивоу БДП. Како се подиже доходак по становнику, а поготово када се пређе неки „егзистенцијални праг”, све већу улогу у финансирању развоја морају добијати домаћа штедња и домаћи предузетници. У супротном, земља почиње да постаје сувише зависна и осетљива на прилив иностраног капитала, а самим тим и подложна за различите врсте утицаја, укључујући и политичка условљавања и уцене – наглашава Филиповић.


Коментари4
c51f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
Filipovic nije nikada niti jedan rad objavio u medjunarodno priznatom zurnalu sa SCI liste. Toliko o nasim "strucnjacima" ili bolje reci apologetama, i nasem Ekonomskom fakultetu.
Marko
Problem sa SDI je taj što su uglavnom to investicije niskog tehnološkog inteziteta, motanje kablova i sl. Sad je pitanje takve investicije da li stvarno podižu ekononiju, jer zašto Srbija nema najveći rast a ima najviše stranih investicija u regionu? Bolje da pomažeš naše privrednike nego strance naš će da makar bude tu a strani ima da se pokupi i ode ako mu neka druga država ponudi bolje uslove. Još nešto SDI su nelojalna konkurencija domaćim privrednicima.
Istaina
Ne ulazu stranci nista vec nasa drzava njima daje pare is naseg budzeta da zaposle nase ljude za bednu platu a da oni, stranci uzimaju profit. To znaci da nas duplo pljackaju. Ne znam zasto Srbija ne podstice domace stanovnistvo na privrednu aktivnost i ulaganja.
Zoran
Otkad se to zove ulaganje kad ti nekom prodajes svoju imovinu? Ovde u Americi jedan Amer imao privatan posao i radio od 17 godina. Kad dosla ona kriza propao, i sve morao da proda. Samo on to nije zvao ulaganje, nego rekao: Od 17. godine radim za sebe, sada moram da idem i radim za drugog. A imao jedno 45 tada i 6 sinova. I to radi u drugoj drzavi, a zena i deca mu ovoj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља