петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:38

Некад беху глина и мир, данас емајл и трка

Аутор: Бране Карталовићчетвртак, 03.01.2019. у 23:30
Јован Јовановић, један од последњих грчара (Фото С. Ковачевић)

Крагујевац – У средњовековној Србији керамички производи били су намењени свим друштвеним слојевима, а била је развијена и израда декорисаних посуда за властелу. Иако је посуђе од племенитих метала било цењено, трпезна керамика, настала комбиновањем зграфито и сликарске технике, такође је имала велику, не само употребну вредност.

Најснажнији утицај долазио је из Византије, чије су се занатске технике у Србији задржале до краја 15. века и пада државе под османску власт.

После Другог српског устанка, са делимичним ослобођењем земље и проглашењем Крагујевца за престоницу 1818. године, број варошких занатлија се повећао. На захтев кнеза Милоша Обреновића, крагујевачки суд је 1823. године донео уредбу којом је дефинисано постојање 16 еснафа, међу којима је и грнчарски.

– Разноврсност производа, широка примена и значај који су предмети од керамике имали у свакодневном и сакралном животу, чини их битним делом културног наслеђа – каже за „Политику” етнолог Народног музеја у Крагујевца Наташа Николић, аутор изложбе „Трпезно посуђе у свакодневном животу и обредној пракси”.

Живот на двору Милоша Обреновића одвијао се у неколико конака. У свом конаку је српски кнез, по угледу на стил живота турских паша, обављао државничке послове, док је за жену и децу сазидао други конак – Љубичин, односно Шарени конак како га је народ звао,  је био лепо украшен. Административни послови су се обављали у трећем – Амиџином конаку. У том скромном дворском комплексу користило се посуђе од дрвета и масне глине, као што су чинија или чанак, те бардаци и ибрици.

– Посао лончара није био цењен. Због пећи које су ложили, били су настањени на периферији, а варошани су их звали „каљавци”. Гашењем радионица крајем 20. века, нестао је један свет, свет посуђа које је осликавало начин живота и потребе становништва. Посуђе „каљаваца” замењено је јефтиним индустријским производима од емајла и стакла, махом увезеним – објашњава наша саговорница.

После Другог светског рата, на подручју Крагујевца, Горњег Милановца, Тополе, Баточине и Страгара радило је осам грнчарских радњи. У Крагујевцу су пред крај 20. вела остале само три: Ратка Спасића, Давида Манчића и Јована Јовановића.

– Прекретницу доноси средина 20. века, када долази до електрификације и увођења електричних шпорета и фрижидера у кухињу, који мењају културу исхране. Због другачијег начина припреме и чувања хране, керамичко посуђе се замењује предметима од порцулана, емајла и стакла. Од средине 20. века, керамичко посуђе бива сведено на сакралну употребу и користи се сврху обреда – наводи етнолог Наташа Николић.

Још се у понеком домаћинству у Шумадији могу видети чутуре, бардаци и буренца, бокали и тестије, и чајници, од дрвета и глине, док се гостаре за вино, тестије за воду, панице и каленице, које су служиле за изношење јела на сто, као и зејтињаче за чување јестивог уља могу наћи само у музејским депоима.

Стари свет патријархалне породице која се окупља око трпезе је нестао. Заменио га је свет журбе и трке за послом и новцем, у којем нам остаје само да маштамо о недостижним тренуцима живог, дуготрајног и опуштајућег разговара за столом са укућанима.


Коментари1
2fbd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан
Диван текст. И поука..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља