Руско народно стваралаштво плени својом лепотом у галерији „Прогрес”. Под овим кровом у Кнез Михаиловој улици одржава се традиционални фестивал руско-српског занатства. Осликане чиније од липовог дрвета красе штанд Татјане Прокушенко, а она упућује посетиоце на „чело” изложбеног простора где господаре уникатна дрвена јаја са ликовима светитеља. Татјана их за ову прилику поручује од петербуршких уметника и свако је јединствено. То је, како прича, тежак рад који траје око два месеца. Препознаје се лик Богородице Казањске, једне од најзначајнијих икона у Руској православној цркви, лик Богородице са Христом и многи други светитељи, као и Света Петка, Свети Ђорђе… Свако ово дело има своју духовну поуку, а како истиче Татјана, Срби знају да је то рад изузетне вредности и зато га радо бирају као дар за своју породицу и пријатеље.
Татјана Прокушенко
Српска снаја Ала Ђурђевић препоручује предмете од селенита.
– Овај камен у себи чува топлину руку каменорезаца са Урала – уверава ова Рускиња, па појашњава да је селенит и чувар породичног огњишта, личне среће и супружничке верности.
То је, како каже, симбол трезвености, мудрости и смерности, нежности и маштања.
– Може да се изабере као накит, али и комадић овог камена у џепу штити од главобоље и зубобоље – тврди Ђурђевићева, трудећи се да осмехом покаже веродостојност онога што говори.
Она истиче и важност шунгита, сложеног у ћошку њеног сточића. Вели да је то у основи угљеник специфичне структуре, такозвани камен живота, а његово једино налазиште је у Карелији.
Зимогрожљиви су пробали шубаре од крзна и шалове од природних материјала. Празних руку се није излазило. Посетиоци су као сувенир износили макар матрјошку.
Организатори фестивала су Удружење народне уметности и занатства Санкт Петербурга и Лењинградске регије НВО „Дворана заната”, уз подршку амбасаде Русије, Туристичке организације Београда и у сарадњи са Удружењем старих уметничких заната.
На продајној поставци приказана су и дела старих и уметничких заната и домаће радиности из наше земље. На овај начин, како поручују излагачи, ојачава се развој српско-руских културних веза и осећај јединства.
