четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:29
ПОГЛЕДИ

Србија између Охаја и Казахстана

Аутор: Бошко Јакшићсреда, 09.01.2019. у 18:00

Да се ради само о пригодним написима којима треба дочекати Владимира Путина, још бих и разумео, али одавде се са медијских и других лансирних рампи константно испаљују пројектили према Западу.

Политичка реторика која говори о геостратешком опредељењу Србије за Европску унију у растућем је раскораку са политичком праксом која показује приближавање Москви какво не доличи земљи кандидату за чланство у ЕУ.

Дипломатско цикцак кретање не само да опасно дели Србију већ онемогућава да држава консолидује кретање у одабраном правцу. Сасвим је легитимно будућност Србије видети у заједници са Русијом и Казахстаном, као што је легитимно да Војска Србије маршира заједно са припадницима гарде Охаја, али једно и друго је све теже укомпоновати.

У средишту свега је – Косово.

Запад нас је бомбардовао и направио „НАТО државу”, од тада је омиљена мантра српских националиста који су себи присвојили атрибут патриота. Православна, словенска Русија је наш највећи, најискренији пријатељ.

Ко зна који пут притиска селективна меморија. „Милосрдни анђео” урезао се у српску свест као Бој на Косову, али заборавља се да се Руси, сем једном, нису успротивили санкцијама које су УН изрицале Југославији. Јуна 1999. усиљеним маршом из Босне Руси су стигли на аеродрома Слатина крај Приштине. „Било је неопходно заштитити Србе и показати да се ми нећемо потчињавати Американцима који су се понашали набусито…” изјављивао је генерал-пуковник Леонид Ивашов. Онда су Руси убрзо евакуисали свој падобрански батаљон из састава СФОР-а препуштајући војницима НАТО-а чист простор. Следећи сопствени интерес, „заштиту Срба” пребацили су на Савет безбедности. Десантне падобранце заменила је претња вета.

Обе стране су, свака на свој начин, оствариле циљеве. Америка је заштитила косовске Албанце и створила им државу. Руси су косовску кризу умешно употребили да убаце ногу у врата западног Балкана и да Србију (и Републику Српску) прогласе за упоришне тачке својих геостратешким интереса.

Тачно је да серијал последњих потеза Приштине – завођење царина и оснивање војске – угрожава регионални мир и безбедност, али је нетачна теза да је Запад због тога баш брига. Управо обрнуто. Превасходни мотив ангажмана Американаца је блокада растућег утицаја Русије по региону.

Борба се наставља. То што се Владимир Путин током париског обележавања 100. годишњице примирја у Првом светском рату срео са Хашимом Тачијем шокирало је овдашње путинофиле који су, у стању конфузије, тврдили да руски председник није ни знао с ким разговара. Каква спектакуларна дијагноза политичког слепила! Путин не зна с ким прича! Поново се, после оних радосних поклича „Трампе Србине”, испоставило да недостају анализе хладне главе. Лако ћемо се сложити око тога да велики следе сопствене интересе, да се користе политиком двоструких стандарда, али проблем настаје када треба признати да то Руси чине исто тако ревносно као и Американци.

Не, тврде многи српски српски политичари и аналитичари. Вашингтон је тај који искључиво вара. Полазећи од такве премисе, лако је доћи до закључка да је „Запад одлучио да расцепка Србију”, како пише један војни коментатор. Пошто постави питање „зашто нам то раде” нуди одговор: зато што смо ми у визури Запада „мали Руси”. Решење је, пише, да постанемо „велики Руси”, што би подразумевало „пратеће војне играчке које иду уз тај статус”, прекид „удворичког” односа према НАТО и исељавање његове канцеларије из зграде Министарства одбране Србије, редукцију заједничких патрола са Кфором на Косову…

На страницама овог листа један виђени правник који дан касније отворено заступа исту тезу. Запад би, сматра аутор, престао да нас сматра „малим Русима” ако бисмо, као први корак, позвали Руску Федерацију да на територији Србије инсталира војну базу којом би се зауставила експанзија НАТО на исток, али и према дубини Србије. Руска база као симетрија америчком Бондстилу! Србија би се потпуно сврстала на руску страну, одустала од опредељења ка ЕУ јер, добро знамо, тамо не примају „велике Русе”. Напустила би и концепт војне неутралности, шта год он значио. То је, дакле, Србија која би се „освестила”!

Пре бих рекао да би се Србија од такве погубне милитаризације „онесвестила” и трајно изгубила  будућност коју је одабрала. Добровољно би се, сопственом глупошћу, поданички препустила Русима и регистровала као војни полигон по коме би Исток и Запад једни друге тестирали опасније него што то чине данас. Јесу Американци преварили Русе око ширења НАТО-а на исток, али шта је Србија да исправља геополитику света? Зашто се поново подмећемо? Зашто нудимо базе на својој територији?

За све (ботовске) активисте који одушевљено кличу ауторима тезе о Србима као „великим Русима” имам неколико питања: Зашто не питате Чехе, Мађаре или Литванце како су живели у „слободном свету” који је био осмишљен у Кремљу? Да, ово је нека нова Русија, капиталистичка, али тамо и даље народ постоји због власти, а не власт због народа. Да ли заиста мислите да су аргументи попут пансловенства или православља Путину битнији од геостратешког позиционирања на западном Балкану и држања региона у енергетској зависности? У чему је разлика између руске војне интервенције у Сирији и америчке у Ираку? Зашто би се, бежећи од Србије оваква каква је, пребацили на Запад? Зашто срећу не потражите источно од Урала? Зашто учите немачки и норвешки, а не руски? Докле ћете да ширите митове за које сте плаћени а у које ни сами не верујете?

Политичари овде воле да коментаришу медије. Занима ме шта би на овакве ставове – директно супротне прокламованој политици Србије – имао да каже шеф дипломатије Ивица Дачић. Чекам.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари52
9c050
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srđan
"Ко зна који пут притиска селективна меморија. „Милосрдни анђео” урезао се у српску свест као Бој на Косову, али заборавља се да се Руси, сем једном, нису успротивили санкцијама које су УН изрицале Југославији. " Tako je. Samo što autor selektivno zaboravlja da je za Jeljcina Milošević bio mrtav jer je podržao pučište. A tadašnji ruski ministar spoljih poslova je bio Kozirev. Šta kažu Rusi čiji je čovek Kozirev? Usput, svaka čast na majstorskoj zameni teza. "Јуна 1999. усиљеним маршом из Босне Руси су стигли на аеродрома Слатина крај Приштине. „Било је неопходно заштитити Србе и показати да се ми нећемо потчињавати Американцима који су се понашали набусито…” A što bi Rusi branili Srbe na Kosovu, kada Srbi u ostatku nisu spremni da ih brane? Znamo li danas šta branimo? Da li je naša elita ikada rekla da želi da brani Kosovo? Da li je ikada rekla da deli teškoće naroda? Tu spadate i vi. Prostor mi ne dozvoljava da komentarišem ostatak teksta koji je tendeciozan. Svako dobro.
Раде Ковачевић
Mike Kovian@Јакшићева флоскула – она која тврди да руски народ и у савременој Русији постоји зарад личног режима једног човека – била је довољна да ви изгубите оријентацију и почнете да доказујете како нема никакве везе а камоли сарадње између „ владара као таквог и парламента као таквог“!?Сада сте поред оцрњеног руског председника Путина у исти кош ставили и америчког председника Трампа, а обојицу пак у исти кош са немачким канцеларом Хитлером и Александром Карађорђевићем,који су апсолутистички укидали парламенте и којима политичка демократија није била на памети!? Разумите, пре свега, да се нужни односи између носиоца извршне власти, председника државе или председника владе, и носиоца законодавне власти, парламента, у савременим демократским политичким системима уређују законом, управо због артикулисања равнотеже између ова два одвојена облика власти, и, друго, да је парламент историјски израз супротстављених друштвених група, а не монолитног политичког јединства друштва.
Драган
Како је могуће да овакав "аналитичар" ради за Политику толике године. Сам аналитичар констатује у тексту да су нас Американци бомбардовали више пута, да су помогли да се Срби протерају из Хрватске, да су сво време рата у БИХ помагали искључиво муслимане, да су Албанцима створили државу, да .... Без анализе зашто. После савезништва у два рата и огромне помоћи око спасавања оборених пилота. Зашто? Господин Јакшић почне са, АЛИ нису се Руси довољно противили, мада и он зна да тада нису помогли ни себи, и то је исто! Логично закључивање нема шта. Да не бројимо Русе погинуле на НАШОЈ страни у неколико ратова. Када ме пребију у кафани, оне који се нису придружили у батинању сматрам, ако не пријатељима, а оно сигурно не непријатељима. За оне који су ме тукли ствар је јасна. Руске базе и губернија су ИЗМИШЉОТИНА да би се оправдала своја теза. Сигуран сам да би у чланством у НАТО, на нашој територији биле распоређене ракете усмерене ка Русији. Нећемо у НАТО и тачка. Слобода кошта. Платићемо.
Паја Земунац
Јакшићев избор је убедљиво ирационалан, пошто је заснован на историјски лако проверљивом негатином искуству са Западом које се разапиње од времена Аустро-угарске до савременог Натоа.
Раде Ковачевић
Mike Kovian@Јакшићеви ставови су легитимни, иако он своје неистомишљенике назива „плаћеним ботовским активистима“ и митоманима, али његове досетке не мењају чињеницу да га у писању овог текста нису водили акрибијски геополитички принципи, већ сопствена предубеђења великодушно отворена према свему што има предзнак Запада, ма биле и бомбе умотане у хуманитарну фолију. Шта је акрибијски у тези да руски народ постоји да би постојала руска власт, или да се Србија, залажући се уз подршку Русије за оспоравање легитимитета војне окупације Космета од стране западне војне алијансе НАТО, дрзнула да „исправља геополитику света“!?С друге стране,председник државе или њен премијер, што јесу и Путин и Трамп и Меркел, којима је путем избора, дакле демократски, поверена државна власт, морају, по слову закона, да сарађују са парламентом, „нормативно профилисаним представништвом народа,“а кога ћете од њих, субјективно психологизирајући, називати диктатором или неким почасним називом, ваша је лична ствар.
Mike Kovian
Ostaviću autora teksta po strani jer mi se čini da ako samo pomenem njegovo ime automatski "ispadam iz igre"... Ruski narod je neprestano, kroz sveukupnu svoju istoriju služio vlasti i vladarima i nikad nije bilo obrnuto - NIKAD! To nije nikakva velika tajna niti moje "subjektivno psihologiziranje". Ako je i imao nešto nalik na rudimentiranu demokratiju to je trajalo par sedmica/nedelja. Za vašu tezu o uslovljenosti saradnje između vladara i parlamenta, zakonom propisane, ne vredi polemisati. Pogledajte kakva je to "saradnja' između Trampa i ostalih aktera u vlasti, osvrnite se na kralja Aleksandra, Hitlera i da ne nabrajam, a svi oni imaju ili su imali "zakonsku obavezu na saradnju"!
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља