уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Нова процена вредности бања у Србији

петак, 04.01.2019. у 12:29
(Фото З. Анастасијевић)

Министар туризма, трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да ће у овој години почети да се ради нова процена вредности 27 бања у Србији, како би се омогућило да се за сваку од њих нађе најбољи модел за улагање, а потенцијал бањског туризам буде у потпуности искоришћен.

„Имамо 27 места која имају статус бања или рехабилитационих центара. Чинимо све да привучемо различите облике инвестиција кроз стратешко партнерство, класичну продају или гринфилд инвестиције, јер је бањски туризам нешто на чему ће Србија градити и повећавати туристички промет”, казао је Љајић у интервјуу агенцији Бета.

Како је објаснио, уколико се буде ишло на продају неке бање, према Закону о јавној својини, након што надлежне институције буду дале процену њене вредности, она ће на првој аукцији бити понуђена на продају по цени од 80 одсто процењене вредности, док би се на другој аукцији, уколико прва буде неуспешна, понудила за 60 одсто вредности.

„Испод те цене не би се ишло”, казао је Љајић додајући да се бање неће продавати у бесцење, али ни да прецењена вредност бања не може да доведе инвеститоре.

Подсетио је да је држава прошле године покушала да покрене процес продаје бања и да се на примеру Куршумлијске бање видело колико је права процена вредности важна.

„Јавни позив за продају Куршумлијске бање завршио се неуспешно, јер је бања процењена на 2,4 милиона евра и наравно да се за ту цену, за руину која постоји нико није јавио”, рекао је Љајић.

Он је казао да ће се сада ићи на други позов за продају Куршумлијске бање, на основу Закона о јавној својини.

„Ради се и процена за институт на Златару, а након тога ће се радити процена свих бања”, рекао је Љајић.

Према његовим речима, постоје заинтересовани и за гринфилд инвестиције у бањама.

„Постоји интерес и за гринфилд инвестиције у тим местима. Имамо 1.000 извора у тим местима. Ми смо спремни и за ту врсту сарадње. Изворишта се не би продавала, већ би се дала у концесију, али инвеститорима би се понудило земљиште и могућност да добију дозволе”, рекао је Љајић, додавши да је пре три месеца почело давање подстицаја за фонд који би желели да граде хотел у бањским местима, а који износе и до 20 одсто од вредности инвестиције.

Он је навео и да ће неке од бања „сасвим сигурно дуго остати у државном власништву”, јер се жели повећање њихове вредности и задржавање здравственог сегмента, по коме су препознатљиве.

Лајић је казао и да је Азербејџан показао занимање за улагање у бањски туризам, па су пред крај године у тој земљи боравили представници Сокобање, Палића и Бање Русанда који су представили потенцијале ових лечилишта.

„Ми нудимо различите облике партнерства, да њихови инвеститори уђу, да буду заједно са државом. Битан нам је свеж капитал који ће се унети”, казао је Љајић.

Оценио је и да је бањски и здравствени туризам у Србији недовољно искоришћен ресурс, јер се у том сегменту реализује само 16 одсто туристичког промета и 26 одсто укупних ноћења, док 80 одсто посетилаца чине домаћи гости.

„Истовремено, 300.000 наших људи годишње одлази у бање у Словенији, Мађарској, Хрватској. Када би овде имали сличне услове, не верујем да би тај број био толики”, казао је Лајић.

Министар туризма верује у будућност бањског туризма у Србији, јер домаће бање поседују поред лековитих извора и очуване природе, разноврсне туристичке потенцијале, који су, према његовим речима, огромна предност у односу на конкуренцију из околних земаља.

„Верујем да ће ова година бити померање са мртве тачке по питању решавања проблема бањског туризма”, рекао је Љајић у интервјуу агенцији Бета.


Коментари16
c3e88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dane
Kome prodas banju, prodas mu i izvoriste vode. Hotel je sporedna prica.
Маја М.
Изворишта воде углавном већ нису наша.
Препоручујем 1
Bosa S
Na zalost nismo se dokazali da znamo da upravljamo prirodnim bogatstvima. A inostranih vlasnika hotela ima po cijelom svijetu. Obisla sam mnoga karipska ostrva i vlasnici su Spanci, Englezi, Holandjani...Lokalci rade, zaradjuju za zivot i uce od uspjesnih. Onog momenata kad hotel preuzme lokalni tj. drzavni upravljac, sve ponovo propada, usluge se srozavaju... Ne kukajte nego se radujte jer je potencijal veliki a oni koji znaju iskoristice sansu sa sebe. Oni koji ne znaju neka kukaju.
Muradin Rebronja
Ovde se radi o tri energije: energija kapitala (vlasnik), energija znanja (brendirani menadžment - Sheraton, Hilton...) i zaposleni. Vlasnici se bave investiranjem, kupoprodajom...a menadžment i zaposleni svojim poslom. @ лепо: U pravu ste. Prirodna dobra, lekovita voda, parkovi...su u državnom vlasništvu i oni su dužni da ih održavau. Tu za hotele nema para. Pare su od soba, hrane i pića pod uslovom da imaju kome da prodaju te usluge. Ali, to je ionako njihov problem, zar ne?
Препоручујем 1
лепо
Prirodni resursi *prirodna dobra, su svuda u svetu u DRZAVNOM vlasnistvu, draga Boso, pa i u Spaniji, Holandiji, Engleskoj... Izvor , zapravo izvori mineralne vode su prirodni resursi. Nije tu hotel u pitanju. Niko ne kuka nego navodi suve cinjenice sa kojima neki ljudi ocigledno imaju problem.
Препоручујем 5
lukic
Kada se vratimo u realnost vidimo cinjenice da su vecina banja(one koje se spominju kao predmet prodaje) postale ruinirane ,da se narod iz tih krajeva iselio (npr Kursumlijska,Zvonacka,Mataruska). Po meni vrag je odneo šalu i ja ne bih na prvo mesto stavio pitanje kapitala i to da li ce vlasnik biti drzava ili privatno lice (naravno da bih voleo da bude drzava preko fonda) najvaznija stvar je da vlasnik banje bude ozbiljna stranka koja ce vratiti ljude svojim selima ,gde ce oni naci posao ,poljoprivrednik prodavati svoje proizvode,škole se otvarati a ne zatvarati. Po meni je to kljucna stvar i ako ce neki stranac doci i uciniti da se sve ovo navedeno ostvari mislim da je to pozitivna a ne negativna stvar.
milan rs
Banje su nacionalno bogastvo..Srbija je jos u XIX veku bila poznata po njima a sad sve propada...lekovita voda tece gospodo iz vlade..to je kao zlato da tece..samo malo ulaganja od strane drzave, dobra reklama, strucno osoblje i usluga..poznato je da ljudi sve vise paze i ulazu u svoje zdravlje..rado odlaze u banje..zasto se to ne iskoristi?? Nadam se ne zbog toga da neki tajkuni i to preotmu...
Aleksandar Mihailović
Da li je ministar sve rasprodao što mu je ostalo kao babovina? Ko mu je dao pravo da rasprodaje ono što je kao prirodno bogatstvo od apsolutno svih građana Srbije, a kao objekti na konkretnim mestima građeno iz penzione kase? Šta su vlasti Srbije u ovom milenijumu kapitalno izgradile, a rasprodale su više firmi i prirodnih bogatstava, pare proćerdale i više dale navodne subvencije stranim investitorima, pitanje je kojim, sve mi se čini da iza većine stoje stranke na vlasti i neki politički tajkuni te da su subvencije samo oblik pljačke naroda, a da su od toga imali koristi građani Srbije i brojni fondovi? Ekonomija i ekonomske reforme koje se svode na pljačku penzionera, rasprodaje prirodnih resursa, državnih firmi i JP, koje su siledžijski privatizovane prvo od strane države a onda opet od tajkuna za po 3$, nisu ni amaterske već smešne ali zato pogubne i genocidne nad ekonomijom i državom. Nesposobnost, neznanje i neodgovornost uz korupciju caruju, a za sve je "kompenzacija" alavost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља