понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:29

Ковачевић: Привредни раст Србије међу највећим у региону

Јавни дуг на почетку јануара пао на 50,2 одсто бруто домаћег производа. – Инвестиције и потрошња расли дупло брже од БДП-а, тако да је будући раст известан
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 04.01.2019. у 22:10
Миладин Ковачевић (Фото Танјуг)

Бруто домаћи производ (БДП) Србије у 2018. години порастао је за 4,4 одсто, чиме је настављен циклус који је почео још 2014. године. У оствареним резултатима види се потенцијал будућег раста, зато што инвестиције напредују брже од БДП-а, као и потрошња. И потрошња и инвестиције прошле године су расле по стопи од 9,1 одсто БДП-а, значи дупло брже, каже за „Политику” Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

– Ноторна је неистина која се ових дана износи у медијима да је Србија прошле године била међу две најспорије растуће привреде у региону. Привредни раст у Србији је био 4,4 одсто, у Црној Гори 4,8 одсто. Сви остали имали су нижи раст, Хрватска 2,8 одсто, на пример. Висок раст Црна Гора дугује превасходно расту вредности грађевинских радова од 21 одсто, односно 30 одсто у првих девет месеци. Међутим, њима расте јавни дуг, а стране инвестиције су пале за 18 одсто – каже Ковачевић.

Он каже да се у појединим медијима, попут НИН-а, телевизије Н1, листа „Данас”, брутално манипулише статистичким подацима, посебно о зарадама, у којима хоће да се покаже да су званични статистичари статистички неписмени.

– Неће да узму у обзир да је прошле године промењена методологија праћења зарада и да се по новој користи евиденција Пореске управе, која је свеобухватнија и тачнија, а не, као до сада, извештаји предузећа. Тако, на пример, пореде податке по којима је бруто плата за септембар 2017. године била 66.438 динара, а у овој години 63.134 динара, а до тог смањења дошло је због промене методологије – наглашава први човек статистике.

Интересантно је, каже он, да сада први пут у јавности поједини академски економисти, али и они који се сматрају квалификованим да коментаришу макроекономију, говоре о постигнутим резултатима и перспективама потпуно супротно од онога што о Србији наводе међународне институције велике репутације – ММФ, Светска банка, Европска комисија. Ковачевић подсећа да је професор Љубомир Маџар у листу „Данас” изјавио да је Србија међу две најспорије растуће економије у региону, али и да стране директне инвестиције нису најбољи вид инвестиција, да држава занемарује домаће улагаче, што није истина.

– Тврдње да стране директне инвестиције не доносе најбоље технологије су неистина и припадају прошлости. Свако ко зна за „Зи Ђин”, који сада инвестира у РТБ „Бор”, „Цумтобел”, „Шандонг лилонг”, зна да они на страним тржиштима не би могли да раде на застарелим технологијама. Професор Маџар такође говори о субвенцијама страним инвеститорима као замени за лош пословни амбијент. Да ли то значи да треба да чекамо идеалну државу, кроз процес приближавања ЕУ, па тек онда да кажемо улагачима „добродошли сте”? Он такође говори о растурању великих јавних система. Србија је већ решила њихов статус или проналажењем стратешког партнера или тако што је за губиташе отворен стечај. Маџар вероватно мисли на ЕПС, који је реорганизован одвајањем делатности. Значи ли то да треба да растуримо ЕПС, да ли то неко уопште може да замисли? – каже Ковачевић.

Статистички подаци за прошлу годину илуструју да је привреда Србије на путу раста. Индустријска производња повећана је за два одсто, прерађивачка индустрија за 2,6 одсто, док је грађевинарство „скочило” за 10,9 одсто. Пољопривредна производња је увећана за 16,3 одсто након пада у 2017. години због суше. Промет у трговини на мало порастао је за 4,5 одсто, а инфлација, мерено међугодишње, била је 2,1 одсто. Извоз је растао по стопи од девет одсто, а увоз 13,5 одсто. Стопа незапослености износи 11,3 одсто.

– Све ово показује да можемо очекивати дугорочан раст и стабилност. Наравно, наговештаји светске кризе могу учинити раст споријим, међутим постоје услови да се удари кризе амортизују. То омогућава консолидација јавних финансија, смањење јавног дуга 2. јануара ове године на 50,2 одсто БДП-а, док је у 2013. години имао тенденцију раста на 80 одсто. Јавни дуг је прошле године смањен једнократним уплатама, захваљујући уштедама у буџету и приливима од приватизације већим од милијарду евра. И ове године долази капитал од купца РТБ „Бор”, концесионара аеродрома... – каже Ковачевић.

 

Вучић: 2018 – једна од најбољих година

Председник Александар Вучић рекао је да је „2018. била, у смислу фабрика које смо отварали, смањења незапослености, смањења јавног дуга, привредног раста... по свим параметрима, једна од најбољих година. Било би добро кад би 2019. била тако добра као 2018, али то нигде не можете да чујете”. Напоменуо је и да се плаши краја 2019. и почетка 2020. године:

„Много је дугова у свету, али уз ту успорену економију, ако будемо држали преко три одсто раста, није довољно, нећу да будем пресрећан, али то је добро. То би значило, уз минималан дефицит и уз суфицит буџета, да можемо даље да смањујемо јавни дуг, да можемо и даље да повећавамо плате и пензије и да људи могу да осећају бољи живот и стандард”, каже он.

Примећује, међутим, да ми Срби никад нећемо да кажемо да нам је боље. „Код нас је увек лоше. Ако погледате кроз историју, још од Првог српског устанка, кад су то Срби мислили да им је боље? У које то време?”, пита Вучић.

 

Брнабићева: Невероватна критика професора Маџара

Премијерка Србије Ана Брнабић одбацила је као „невероватну” критику економисте Љубомира Маџара, који је рекао да су предузетници важнији од научника или уметника и да би држава требало да сарађује са њима, а не да их прогони и затвара. „Каква невероватна критика политике владе од професора Љубомира Маџара”, написала је Брнабићева на свом твитер налогу и упитала да ли је критика упућена зато што Влада Србије коначно улаже у науку и уметност, у другачију визију развоја.

Како је приметила, Маџар је критиковао владу која је, наводи, увела предузетничко образовање у школе, ослободила предузетнике пореза и доприноса у првој години пословања, а што се науке тиче, поручила је, најразвијеније земље изграђене су на истраживању и развоју. „Хвала на савету да баталимо науку и уметност, који нећемо прихватити”, написала је Брнабићева на „Твитеру”.


Коментари18
2b473
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славко Брдарић
У сваком случају направљен је позитиван помак.Свака анализа има две стране.Нема предлога како даље па их треба одбацити као неозбиљне.Наставити са улагањем и смањењем јавног дуга.Остало су финесе.
Sloba Novski
Samo napred Srbijo! Srbija napokon je dobila domacinsku vladu, grade se putevi, otvaraju se fabrike, popravljaju pruge, modernizuje se vojska, napokon raste znacajno poljoprivredna proizvodnja.. Ja sam optimista i verujem u napredak Srbije !
Dragomirovic Dragi
Gde ovaj zivi ?U zemlji OZa ?
Дејан.Р.Тошић
Извињавам се на питању,а колики је пољопривредни раст ? Са обзиром да раст пољопривредне производње уз привредни највише утиче на раст БДП.
Дејан.Р.Тошић
Ukoliko imate rast BDP od 4,4% sa inflacijom od 2,1% uz emitovanje državnih deviznih obveznica sa prinosom za investitore od 6% na godišnjem nivou, tada Republički budžet ima deficit od 0,5% i toliki će biti deficit Budžeta Srbije u 2018 godini prilikom usvajanja završnog računa. Stvarno nemam pojma sta radi Fiskalni savet i Republički Revizor. Znači nema povećanja plata i penzija iz realnih fiskalnih izvora, samo iz redovnog povećanja Javnog duga. Sramota.
Препоручујем 10
Дејан.Р.Тошић
Господин Миладин Ковачевић је податке из пољопривредне производње и привредно производње и доспелих инвестиција дошао до"повећања" БДП у Србији у износу од 4,4 %. У реду статистички можете и тако,али уколико имате инфлацију од 3 % у оквиру четири квартала,колики је тада реалан раст БДП Србије ? Да ли је то реалан раст од БДП од 1,4 % или поштовани господин Коваћевић жели да нам саопшти да је раст БДП Србије у 2018 години износи 7.4 % а да је након контролисаног инфлаторног пројектованог кретања курса динара од НБС под слоганом"чврстог" динара, укупан реалан раст БДП Србије у 2018 години износи целих 4.4.%. Републички Завод за статистику,чији је Директор ,поштовани господин Миладин од 1997 године слаже податке и економског раста БДП и изборних резултата након избора у Србији по методологији која је само њему позната. Поштовани господин остаје скроман у свом уверењу да је успео да измисли нову Економско Финансијску науку у оквиру Статистичке грешке. Хвала унапред на објави коментара.
Препоручујем 9
Mile
....ovo je tekst za "Nusica " ...na racun gradjana (skupim dazbinama a malim primanjima ) uvecavaju BDP, to je vise na sramotu i neznanje nego za pohvalu i na znanje ! ...treba uociti samo koliko je minimalac u Srbiji i sve bude jasno ? ..izgeda da je politika jedino uspesna i prisutna u manipulaciji i kreiranju loseg standarda ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља