субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:38

Кривокапић непожељан међу Албанцима

Албанска заједница незадовољна реакцијом СДП-а на њихову идеју да могу свуда и у свакој прилици истицати своју заставу
Аутор: Новица Ђурићпетак, 04.01.2019. у 19:34
Ранко Кривокапић (Фото Танјуг)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Ни светлост новогодишњих ватромета ни бука са тргова нису утишали политичка спорења између посланика и лидера Албанаца, с једне стране, и посланика Социјалдемократске партије (СДП), с друге. Албанци су у црногорском парламенту, само дан уочи нове године, у предлогу измена и допуна Закона о јавном реду и миру затражили да могу свугде и у свакој прилици истицати заставу Републике Албаније, на шта су им посланици СДП-а Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић и либералне партије Андрија Поповић рекли да је то недопустиво, јер „таквог примера нема у свету”.

Председник Албанске алтернативе Ник Ђељошај, незадовољан њиховим ставовима, јавно је саопштио да су грађани током расправе о том законском документу, видели колику „мржњу, шовинизам и нетрпељивост према Албанцима имају Ранко Кривокапић, Рашко Коњевић и Андрија Поповић”.

Потпредседник Скупштине Генци Ниманбегу је затражио измене и у њима предложио да физичка лица убудуће, „заставу, грб или симбол друге државе могу истицати без санкционисања” јер је „претходно законско решење било дискриминаторско, нарочито према мањинама”.

Из владајуће Демократска партије социјалиста (ДПС) уследио је одговор посланице те партије Марте Шћепановић:

„Ово је условило нешто што се у пракси догађа, а недопустиво је дакле потирање нашег државног и културног идентитета, негирање грађанског профила црногорског друштва и заступање и величање фашистичких, шовинистичких и нацистичких идеја…”

За бројне претње Ђељошаја нико не мари, па ни надлежни органи, који, примера ради, Србима у Црној Гори утерују страх бројним судским процесима, пријавама, саслушањима, затварањем, батинама... Ђељошај поручује:

„Показало се и доказало чињеницама да само албански симбол Албанаца смета вама и људима око вас. Кривокапић, Коњевић и Поповић су од синоћ непожељне особе било где Албанци да живе.”

Посланик и функционер СДП-а Рашко Коњевић је реаговао: „Мало је превише па и од појединца Ђељошаја, ситног политичког предузетника.”

И док су они „водили битку” око застава и још много чега из сфере националних питања, народа и националних мањина, у Општину Тузи стигао је „тефтер” – сагласност Министарства културе којим се одобрава подизање спомен-бисте Ђерђ Кастриоту Скендербегу што је одмах верификовао и локални парламент.

Албанци су планирали да овај споменик поставе у Затријепчу, Тузима и Улцињу, али ће плоче и други споменичка обележја са Скендербегом бити и у Малесији и Плаву, где је дародавац слике Скендербега за канцеларију националног савеза Албанаца, лично председник Албаније.

Иначе, Скендербег се у Црној Гори одувек поштовао у нашем народу. Овдашњи и Срби из Албаније име Ђерђ Кастриота изговарају с поштовањем.

Председник удружења Срба и Црногораца из Албаније „Розафа Морача” Павле Брајовић каже за наше новине да је Скендербегов маузолеј саграђен у подножју тврђаве Љеш празан.

„Ту су административно сместили Скендербега. Није ту силни јунак, српског порекла. Не зна се ни где су му кости. Свугде по свету, докле су допирали турски освајачи. Да није ту, знали су и они који му саградише маузолеј, који је заробио вековну православну светињу – манастир Светог Николе”, прича нам Брајовић.

Оно што Срби у Албанији не дозвољавају да се доведе у сумњу јесу налази објективних историографа, пре свега швајцарских и немачких, нарочито славног Оливера Шмита који је утемељено написао да је Скендербег „био Србин, и по очевој и по мајчиној линији”.

„Мајка Скендербегова звала се Војислава, а отац Јован. Читао је и писао на српском и ћирилицом. Говорио је неколико језика, између осталих латински, грчки, француски, италијански и турски, али је говорио и писао српским језиком и ћирилицом”, каже нам Павле Брајовић.

Наш саговорник додаје да се некадашњи директор националне библиотеке у Тирани „жалио јавно, преко новина, да ће Скендербегове рукописе украсти Срби, јер су били написани ћирилицом”.

„Сад их нико не помиње. Амбасада Србије их није тражила, што би било веома драгоцено за осветљавање тог периода наше историје. Покушао сам да дођем до копије ових списа, али су их албанске власти сакриле у девет јама”, наводи  Брајовић.

 


Коментари8
64f66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svi lavovi jesu mačke ali ne i obrnuto
@Sreten Bozić Wongar Bolje je malo zastati sa izrazito za Srbiju ( koja bukvalno "plače " za asfaltom i na drugim pravcima u njoj ) neperspektivnim putevima od Požege do granice sa CG ili i ka Prištini koji omogućavaju "vjekovni izlaz iz planina " ka Baba (pardon , Baki , Bakici ) Evropi i za " Milogorce" i navodne albanske "Ilire ". Pa neka svi idu preko Durmitora , BiH i dalje šireći se ka svom potpuno prirodnom evropskom okruženju ; Beču Berlinu i Parizu , bukvalno zaobilazeći ovo malo naciljanog preostalog jada od zemlje i naroda .Onda će se možda neko setiti da za stanovništvo veličine 1/2 Grada Beograda nema potrebe za uporedno podizanje možda i par desetina mostova preko reke Save koliko vredi takav put a za "komunikacija gladne " i "zarobljene " u planinama"još i više, Dosta je u toj varijanti i do Požege.Pa zar nije cilj "odvajenost od srpskog okupatora "?
Sreten Bozic -Wongar
Uvesti putarinu na prelaz iz Crne Gore preko Srbije.
milojica dragicev
Mogli biste pokazati malo više poštovanja prema šiptarima bez kojih ne biste postigli nezavisnot, a i uskoro će biti većina...
Боривоје Банковић
Ударио свој на својега. Ово неће на добро изаћи.
Ranko M.
Poznavajuci dobro Krivokapica, Konjevica, Popovica pa i Brajevica (sadasnjeg predsednika Skupstine i ranije coveka No.2 SDP-e), uveren sam da bi oni nekako i "progutali" predlog o zastavi, albanskih poslanika, ali onda bi dosli do jos veceg "zalogaja". Taj "zalogaj" je u cinjenici, da bi onda morali dozvoliti nesmetano isticanje srpske zastave, sto bi za ovu cetvoricu bio tako veliki "zalogaj", da bi se jednostavno "ugusili". U tome i jeste glavni problem. Nisu ova cetvorica poznati, u Crnoj Gori, po antialbanizmu, vec po antisrbizmu, koji su vec decenijama otvoreno ispoljavali. A tada su bili podrzavani od istih ovih albanskih poslanika ali i nekih iz SDP, HGI i bosnjackih stranaka, koji sada traze svoja nacionalna prava. A za takvu svoju podrsku, pripadnici nabrojanih partija i stranaka, nagradjivani su najvisim mestima u institucijama drzave i drustva. Sada, kada svojim zahtevima "za sebe", posredno omogucavaju legalizaciju srpskih obelezja, vise nisu dobrodosli. "Problem" su Srbi.
Ranko M.
@Sofija; Gospodjo Sofija, odgovorio sam Vam na upit, ali iz nekih razloga, poznat samo moderatoru, moj komentar nije "prosao".Zapravo sustina mog odgovora je sadrzana u jednoj matematicko-vremenskoj varijabli, koja ima visok stepen verovatnoce, a koja se svodi na konstataciju da "Crnogorska nacija" ne moze da "opstane", ma koliko se trudila. Sve "nove nacije", koje su delimicno ili potpuno izvedene iz Srpske (Makedonci, Muslimani (sada Bosnjaci), delom Htvati (koji su nastali od Srba katolika) su brojali, po oko 1.5 milion ljudi. Srba u CG ima oko 220.000, a "Crnogoraca" oko 300.000. Cak i da da svi "predju" u Crnogorce, to je 520-550.000. Obzirom na postojece nacionalno okruzenje i u nekom razumnom vremenu, oni ce se jenostavno asimilirati u neku od vecinskih nacija i to je cak i sa biolosko aspekta sasvim moguce.Nesreca je u tome sto, dok se svi homogenizuju,mi Srbi se raslojavamo i tako postajemo lak plen brojnijih a samim tim i uticajnijih nacija. To je najveca srpska nesreca.
Препоручујем 3
Sofija
Vidim da poznajete stvari: recite molim vas, kuda ovo vodi Crnogorce jer verujem da ce Srbi konsolidovati, naci ce nacin da odgovaraju na ove izazove i model da opstanu, a Albanci ce ostati Albanci, Muslimani ce ostati Muslimani- ko ce biti ta Crnogorska nacija? Kako to da funkcionise, da li ce to biti manjina ili vecina u CG? Da li je tacno to sto neki Crnogorci govore po Beogradu, da su mladi ljudi u CG "listom" za formiranje jednog novodefinisanog identieta i da su usli u proces "menjanje svesti"?
Препоручујем 37

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља