четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:24

Кинеско чудо у Србији, инвестиције од близу 10 милијарди долара

субота, 05.01.2019. у 12:05
Председник Србије Александар Вучић састао се у септембру 2018. у Пекингу са председником Кине Си Ђинпингом (Фото Танјуг / Д. К. )

Кинеске инвестиције у Србији са актуелним и најављеним пројектима требало би да достигну 10 милијарди долара, а велики део биће реализован у оквиру глобалне кинеске иницијативе „Појас и пут”.

На продор Кине у овај део света, на путу ка ЕУ, укључујући и Србију, Брисел и Вашингтон гледају са великом резервом, а страх од озбиљног такмаца који им се значајно приближава преточен је последњих пар година у упозорења о наводно прљавим технологијама, искоришћавању јефтине радне снаге, те недовољно транспарентним тендерима.

„Појас и пут” је, међутим, стигао до Европе, у тој иницијативи тренутно учествује или је заинтересовано за учешће 67 земаља које стварају трећину светског БДП-а, а питање на које нема одговора је како је Србија, односно њен председник Александар Вучић успео да обезбеди да Кина управо са нашом земљом у оквиру иницијативе „Појас и пут” договори највише пројеката од укупно планираних инвестиција у оквиру иницијативе у вредности од скоро билион, односно хиљаду милијарди долара.

Само током прошле године са Кином су потписани пројекти вредни око три милијарде долара.

Кинези у Србији граде аутопутеве, пруге, мостове, енергетске и друге инфраструктурне објекте, као и фабрике, а договорена је и изградња великих индустријско-технолошких паркова.

Такође су и стратешки партнери и имају велике инвестиције у српску привреду, укључујући највеће и најпроблематичније годинама - РТБ Бор и Железару Смедерево.

Председник Кине Си Ђинпинг је на отварању Самита „Појас и пут” у Пекингу у мају 2017. најавио 113 милијарди евра за различите пројекте на Новом путу свиле, а само Развојна банка Кине је већ предвидела да одобри 800 милијарди евра инвестиција за 900 пројеката, подсећају за Танјуг у Привредној комори Србије.

Пут свиле представља глобални пројекат који је уједно и велика развојна шанса за све земље на његовој траси, рекла је саветница у Сектору за међународне економске односе ПКС Ивана Бајић.

Како је истакла, Србија по неколико основа припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века: преко друмских и железничких деоница паневропског Коридора 10, од Поморског пута свиле који од луке Пиреј води за земљама Југоисточне, Средње и Западне Европе.

Затим, преко железничких деоница Коридора 10 на територији Србије, а које представљају значајан део јужне азијско - европске железничке уније, која железнице Азије треба да повеже са Европском јединственом железничком мрежом.

Такође, Србија припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века и значајним делом пловног пута реке Дунав и зато се Србија кандидовала да буде место мултимодалног линка европске железничке и мреже пловних путева Европе, истакла је Бајић.

Према њеним речима, пројекти саобраћајне инфраструктуре који су у различитим фазама имплементације у Србији апсолутно су усаглашени са програмом „Пута свиле”, то јест Европским јединственим програмима развоја основне и регионалне саобраћајне мреже, као и смерницама и програмима сарадње Кина - ЦИЕЗ (1+16).

У ПКС истичу да „Појас и пут” представља велику шансу да Србија уз помоћ Кине побољша најпре своју железничку инфраструктуру, што је већ започето договором око унапређења пруге Београд - Будимпешта.

Србија би могла значајно да увећа приходе од транспорта робе преко своје железничке мреже.

Изградња моста Земун-Борча, као и аутопута и изградња железничке пруге Београд-Будимпешта јасно показују намере да се изгради јединствени транспортни систем како би роба из Кине могла бити транспортована од луке Пиреј до Централне Европе и обрнуто.

Само током посете председника Србије Александра Вучића Кини у септембру потписано је 11 уговора са Кином вредних три милијарде долара.

Бивши кинески амбасадор Ли Манчанг је 2017. рекао да је Србија искористила прилику за унапређење сарадње са Кином и најавио да ће укупан обим кинеских инвестиција бити 10 милијарди долара.

Кина пуно инвестира и у развој српске привреде и ове године је кинески Зиђин преузео РТБ Бор са најављеним улагањем од 1,26 милијарди долара и 200 милиона за измиривање дугова РТБ-а, што је била највећа инвестиција у 2018.

Кинези ће 1,26 милијарди долара уложити у РТБ у наредних шест година, од чега ће 75 одсто инвестирати у прве три године. Предвиђено је и да 320 милиона долара буде уложено у рудник Церово и његово отварање, а биће повећан и капацитет Топионице на 80.000 тона.

Такође, компанија Схандонг Линглонг Тyре најавила је ове године да ће у Зрењанину изградити фабрику гума вредну 994,4 милиона долара.

Међу најважнијим инвестицијама Кине у привреду је преузимање Железаре Смедерево 2016. године од стране компаније Хестил. Инвестиција је вредна најмање 300 милиона евра, од цега је половина новца већ реализована.

Кинези граде у термоелектрани Костолац нови блок Б3 снаге 350 мегавата, што је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после скоро три деценије.

Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације ТЕ „Костолац Б” је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3 снаге 350 МW - 613 милиона долара.

Кинези су 2017. отворили Кинеску банку у Београду која је у власништву државе Кине.

Иначе, то је четврта банка на свету по висини капитала.

У Министарству грађевинарства је речено Танјугу да је у области саобраћаја, међу актуелним пројектима са Кином чија је реализација у току, веома значајна реконструкција и модернизација пруге Београд - Будимпешта кроз Србију.

Радови се изводе на деоници Београд Центар-Стара Пазова дугој 34,5 км. Вредност радова је 350 милиона долара, а друга деоница која ће градити је Нови Сад-Суботица-државна граница у дужини од 108,1 км. Уговорена вредност радова према комерцијалном уговору 1,16 милијарди долара.

Кинези су ангажовани и на изградњи аутопута на Коридору 11 и у току су радови на деоници Сурчин-Обреновац дугој 17,6 км, а вредност радова је 233,2 милиона долара.

Такође, деонице Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг, укупно дуге 50,2 км. Вредност обе деонице је 333,74 милиона долара.

Кинези греде и обилазницу око Београда, од моста преко реке Саве код Остружнице до Бубањ Потока у дужини од 19,5 км. Вредност радова је 207 милиона евра.

Међу планираним и потенцијалним пројектима су: деоница Коридора 11 Прељина-Пожега у дужини од 30,9 км. Вредност радова 450 милиона евра.

Затим деоница Пожега-Бољаре дуга 107 км, за коју је потписан Меморандум о разумевању о сарадњи са кинеском компанијом Ц Ц Ц Ц, који се односи пре свега на израду пројектне документације.

Кинеске компаније показале су заинтересованост и за реализацију пројеката изградње обилазнице око Београда на деоници Бубањ Поток - Панчево, за изградњу Фрушкогорског коридора (брза саобраћајница Нови Сад-Рума), као и за реконструкцију пруге Београд-Ниш на железничком Коридору 10.

Међу завршеним пројектима су мост Земун-Борча са приступним саобраћајницама, чија је уговорена вредност радова 255 милиона долара.

Са кинеским партнерима реализован је и пројекат финансиран из кредита ЕБРД - реконструкција и модернизација пруге Распутница Г -Раковица-Ресник (7,5 км). Вредност радова је била 23,8 милиона евра.

Иначе, посета кинеског председника Си Ђинпинга Централној и Југоисточној Азији 2013. означила је почетак нове фазе развоја Кине и њеног односа према свету.

Том приликом први пут је представљена идеја о „Новом путу свиле” који ће повезивати Пацифик и Балтичко море и обухватити тржиште од скоро четири милијарде људи.

„Нови пут свиле” или „Појас и пут” требало би поново да повеже континенте, споји Исток и Запад и у ту сврху планирана је изградња брзе железнице, нових лука, технолошких паркова и мреже аутопутева у дужини од 13.000 км.

Стратегија „Један појас један пут” започета је неформално још 2011, када је прва железничка линија дуга 11.179 км повезала кинески Чунгћинг са Дуисбургом у Немачкој.

Током наредних година разне линије повезивале су градове у Кини и ЕУ.

„Појас и пут” предвиђа повезивање кинеских лука и великих градова на обали са европским, превасходно кроз луке у Венецији и Атини.

Та линија је од раније у употреби, али добија на значају откада је кинеска компанија ЦОСЦО 2009. инвестирала у Атинску луку Пиреј.

Када је ЦОСЦО група закупила Терминале 1 и 2 Пирејске луке, она је постала једна од најбрже растућих у свету по претовару робе.

Бродске пошиљке из Кине за Пирејску луку преко Индијског океана и Суецког канала, скраћују време транспорта за око 10 дана за Централно или Источноевропске земље, у односу на алтернативне луке попут Ротердама, Антверпена или Хамбурга.


Коментари27
8ec16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sizif
Kina je najveći Američki trgovinski partner, 80% robe koju proizvedu kinezi kupe Amerikanci...
Dakic Zeljko
Toliko borbe oko Kosova,zbog teritorije i ruda,a nase oranice su i dalje neobradjene i sela sasvim napustena!Zasto se KINI ,direktno ne ponudi da kreditima,uz masovne javne radove, financira obnavljanje zapustenih sela.To bio zaista zaposlilo mnogo ljudi,a i povecalo proizvodnju hrane i kasnije i natalitet!NIJE mi jasno,da to niko ne zeli da vidi,iako je Srbija poljoprivredna zemlja!Dobro je saradjivati sa Kinom,u razvoju,a sa Rusijom u odbrani!A ako treba birati,bolje biti KIneska "GUBERNIJA",naravno radi se o sali!A put u EU,bolje odloziti za deset godina!Razvoj Srbije ce biti dinasmicniji bez ucena iz Brisela!
nikola
i rudnik u boru ulazi ovde?
sloba car
Zasto Vasington i Brisel gledaju sa rezervom? Da li se boje konkurencije, slobode kretanja ideja, ljudi, roba? Moraju se osloboditi retardiranih shvatanja i prihvatiti trzisne izazove.
Slamkamenac
Zato sto ne vole konkurenciju koju ne mogu da uguse. Oni dopustaju slobodu samo dokle drze sve konce u rukama i mogu da je uzmu kada im se prohte. Oni ulazu u Srbiju, ali ne i u srpsku infrastrukturu, bez koje nema istinskog razvoja, pa im sada krivo sto neko drugi hoce da pomogne na obostranu korist...
Препоручујем 1
stanislavsr
Ko i kako će Kinezima davrati sve te kredite za infrastrukturu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља