уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Забрањено убијање животиња због производње крзна и коже

Ове животиње више није могуће гајити у Србији због добијања крзна, а казна за оне који то буду чинили достиже и милион динара
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 05.01.2019. у 18:00
Фото Пиксабеј

После десет година чекања, од 1. јануара је и у Србији ступила на снагу забрана узгоја животиња ради производње крзна. Одредба којом се санкционишу „држање, репродукција, увоз, извоз и лишавање живота животиње искључиво ради производње крзна и коже” иницирана је још 2009. године, доношењeм Закона о добробити животиња. 

Њено ступање на снагу, међутим, одложено је за пуну деценију, како би фарме крзнашица могле да прилагоде своје пословање, појашњавају у Организацији за поштовање и бригу о животињама – ОРКА. Борби за усвајање баш ове одредбе ОРКА је и посветила своју најдужу кампању „Да их не окрзну”, покренуту пре 15 година.

За то су се, нарочито од 2009. године, борила и многа друга удружења и грађани, међу којима је и „Слобода за животиње”, чији представници истичу да су од првог дана ове године све преостале фарме крзнашица у Србији постале илегалне и да им за непоштовање забране прете казне у износу од 100.000 до 1.000.000 динара.

– Чинчиле су једина врста која је у Србији узгајана ради добијања крзна, а годишње је убијано више од 12.000 ових животиња. Већина узгајивача је током прелазног периода затворила своје фарме и преоријентисала се на друге привредне гране, у потпуности испоштовавши закон. Неколицина преосталих узгајивача, међутим, покушавала је да сруши законску забрану, с циљем да се отворе фармама куна које би у Србију пребацивале те животиње из земаља које су свој закон испоштовале, а узгој крзнашица забраниле – појашњавају представници удружења „Слобода за животиње”.

У ОРКА наглашавају да су разлози за забрану гајења и убијања крзнашица еколошке и етичке природе. Индустријско гајење крзнашице немогуће је, кажу, спроводити на хуман начин, а количина лешева и опасних хемикалија које се користе у овој индустрији трајно загађују животну средину.

– Потребно је убити чак 100 чинчила да би се направио само један квадратни метар квалитетне бунде! Тешко је говорити о било каквим економским користима за државу. Једна од две веће фирме које се баве гајењем ових животиња од 2010. до 2014. године уплатила је свега 607.000 динара у буџет – истиче Елвир Буразеровић, директор ОРКА.

„Политика” је у више наврата писала о овом проблему. Симпатизери фарми на којима се углавном ради прављења бунди узгајају и убијају мале јужноамеричке крзнашице као разлоге против ступања на снагу ове одредбе наводили су то што од гајења чинчила живе бројне породице, као и представници индустрије производње биљне хране за чинчиле и кавеза. Они су за наш лист истицали да се чинчиле у Србији гаје од 1995. године.

– У нашој земљи, према подацима из уговора о откупу, има више од пет стотина фарми крзнашица. Реч о мини-фармама, које не подлежу правилницима о регистрацији у Управи за ветерину, већ су већина њих регистроване као индивидуална пољопривредна газдинства. Зато нису сви одгајивачи видљиви пред државним органима и јавношћу – навела је недавно за наш лист Сњежана Милосављевић, председница Удружења за популаризацију фармерског гајења чинчила „Агути” из Ваљева.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у протеклих десет година број узгајивача чинчила смањио се са 31 на 13 активних фарми, а последња је регистрована 2012. године.

У Европи се забрана узгоја и убијања крзнашица примењује у Аустрији, Великој Британији, Холандији, Луксембургу, Чешкој, Македонији и Словенији. Земље које су прописале одговарајуће прелазне рокове за њено ступање на снагу су Белгија, Данска, Норвешка, Естонија, Хрватска, Босна и Херцеговина, а Немачка, Шведска, Швајцарска и Шпанија прописале су ригорозне услове за ову делатност и тиме је искорениле.

 


Коментари13
683f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera
Boze blagi, neko je totalno svet izopacio ! Koja kampanja za te pacove, koliko sredstava potroseno ? Zbog cega ? Zbog 60 bundi od cincila u nasoj zemlji ? A gde je kampanja sto preko 20.000 ljudi umiru od kancera u Srbiji ? Sa nama su gore postupali. Ubijali su nas radi organa ! Zracili su nas radi nestajanja. Gde su te organizacija za brigu o ljudima, o nama Srbima ? Niko nije okrivljen, pa samo su klali nas, Srbe, nismo cincile !
ivan bošković
Mislim da najgore bolove osećaju ribe uhvaćene udicama, tako perfidno napravljenim da im unutrašnja kukica razara usta. Pisao sam Orki o tome, ali kažu da su nemoćni, ili tako nešto. Mrežom u redu, ali zaista ne shvatam kako pecaroši ne osećaju tu agoniju dok ih skidaju s udica. Monstruozno.
Bane L.
A šta ćemo sa biljkama? Pa i biljke su živa bića. Trebalo bi zabraniti ubijanja i konzumaciju biljaka takođe. Čemu ovaj rasizam? Jadne biljke su očigledne žrtve pomodarstva, oholosti i proždrljivosti razno-raznih vegetarijanaca, vegana i kakvih sve ne. PRAVDA ZA BILJKE!
Vuk
Konačno uslišena molba Tarzana!
Dejan Ranđelović
A kad se ubijaji svinje, goveda i pilići i jede slanina, pljeskavice i krilca, onda je to u redu i niko ne mari za životinje. Neki ljudi nikako da shvate da se ne može imati visok životni standard a da se pritom sačuva planeta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља