четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ПОГЛЕДИ

Крезубо време

Аутор: Мирослав Тодоровићпетак, 11.01.2019. у 18:00
Фото лична архива

На моју летњу, сеоску, и на зимску, нишку, адресу стигоше током године дарови. Духовни амбар напунише дела знаних писаца: Радован Бели Марковић са својим сабраним сочињенијима, Душка Врховац са мислима, Вера Цветановић са поезијом душе „На блиставим гранама лире”, бард са Расине Љубиша Ђидић са монографијом о чувеној Багдали која је негда била синоним за Крушевац, и књигом о сликарима што се као роман чита, поезијом што душу вида „Пчелин ујед”. 

Обезбедише ми склониште од све мучније стварности, помогоше да заборавим оно што се не заборавља. Узалудан покушај да оживим село. У даху прочитах књигу „Крезуба година”, дневник-роман Ранка Павловића. Све је у наслову ове књиге. Крезуб живот, крезуба села, крезуба година… крезубо време. 

– Дођу тако понекад времена, кад памет заћути, будала проговори, а фукара се обогати – записа својевремено Андрић. Нису паметни заћутали, него су отишли у свет. Негда „данак у крви”, сузе и лелек, данас радост што се из „Домовино, ти си као здравље” одлази.  Србија из године у годину све мања, крезуба све више.  О селима на умору више се и не пише.  

После читања мојих текстова о томе, познати хаиђин  Димитар Анакијев пише: „Мирославе, у вези са твојом темом: напуштеног села. Словенци су сачували село, чак и она алпска села, субвенцијама и инфраструктуром. Свака кућа у сваком селу има интернет. Свака. А у селу мог оца нема ни мобилни сигнал, а о асфалту ни да помислиш. Остављамо аутомобил пет километара од куће и онда пешице са свим стварима у планину. Међутим, они су ту политику спроводили и у социјализму. Код нас  политика има друге приоритете, империјалне рекао бих…”

Али, узаман, ко ће о томе да пише? У  чудесном роману дугог наслова „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете  повест чудноватих догађаја у Србији”  знани списатељ  Милисав Савић пише  о времену од Милоша Обреновића  до данас, напомиње:  „Како је у селу све мање људи. А и оно преосталих, на измаку је… И ракије ће нестати јер нема ко да бере шљиве.” Неко записа како се у Србији све смањује, само се гробља проширују.

Писац пише, али о писцима, и о вредним за ово, и будуће време, књигама се не пише. Пише штампа како је ове године на Саму књига највећу пажњу  привукла „списатељица” Кија Коцкар јунакиња из ријалитија. Списатељица је привукла највећу пажњу младих. „Није то надлежност владе, али влада ће после Сајма књига захтевати да се Кија Коцкар прогласи академиком у учлани у САНУ”, коментаришу на друштвеним мрежама. Ово је моје време, изјавила је, време Десанке Максимовић је прошло.

Јесте ово  је време лаке  забаве, време ријалитија, залуђивања и чега све не. Већ за идући Сајам се спрема нова звезда: Мобилка Фул. Пише  роман „Тотална жена”… Производња забаве за масе цвета.  „Удри бригу на весеље”. Па ко воли…

„То је перфидни начин удаљавања од духовности, који неминовно води у колективну покорност моћнима и богатима и у личну депресију”, пише Душка Врховац у књизи својих  мисли. Министар културе 30. окт. 2018. на ТВ изјави: „Ово није народ лакрдијаша и псовача…” И поново ћутање. Писац Синиша Ковачевић шаље поруку: – Уметници, спортисти, новинари, професори, академици, свештеници и други ћутачи. Одговорни сте за нестанак државе, нације, културе. Убили сте ћутањем… Нема ко да каже: „Востани, Сербије!” Мисао Његошева „Племе моје сном мртвијем спава” увек актуелна. Ово је изокренуто време.  И све је у духу народне: „Чега се паметан стиди, тиме се будала поноси”.  Зашто? Бора Чорба пева: „Ала је лепо бити глуп”.

Али и у овом времену има драгоцених особа које раде на ползу културе, има их што као појединци чине више него институције које су за то плаћене. Али они нису занимљиве штампи. Власти је потребна друга публика, и зато програмски васпитава  гласаче. Ријалити забавља, шокира, у ријалити се све претвара. Држава, народ… Да је потребно  друкчије штампа би писала, ТВ приказивала особе као што је Данијела Трајковић. Ово девојче из Врањето песникиња, преводилац, je у оквиру српско-индијског пријатељства на нивоу културе и  уметности у индијском часопису „Advaitam Speaks Literary” објавила преводе већег броја српских песника. Уредник часописа  Дебејсиш Парашар (Debasish Parashar)  индијски песник, певач, текстописац шири тако  добар глас о Србији.

Иду преводи песама као поруке у боци свету. Не пише се о томе, штампи су важније теме што шокирају, као да нас  за још теже садржаје припремају. Ћути о онима што треба да буду узор младима, понос Србији, о Данијели Трајковић, песникињи Вера Цветановић што у Бабушници ствара, врхунску поезију пише. Сликар Слободан Станић Џинги излаже слике у Ужицу тако што његова супруга подиже кредит. Нема пара за уметност, за лепоту, за оплемењивање. Има за ријалити заглупљивање. Ако се нешто не предузме  ријалити ће нас подавити, а све године бити крезубе. И зато треба се окренути правим вредностима, да би нам  у Новој  све било ново.

А прошла крезуба година остала у књизи Ранка Павловића и овом запису. 

 

*Књижевник, живи у Нишу и Трешњевици код Ариља 

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
 

Коментари2
80d04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... sta dodati na ovaj tekst ...nista ... sve je receno ... cemu da se nada provincija kad ova vlast zatvara u Beogradu glavnu zeleznicku i autobusku stanicu a aerodrom Nikola Tesla daje francuzima koji nas onako ponizise ...o prodaji i unistavanju svega sto je najvrednije sirom Srbije ne vredi vise spominjati ...kako mirnim putem sve ovo okrenuti ... tesko ...
Miladin
Svaka čast. Svaka ti je reč zlatna ali koliko će ljudi ovo uopšte pročitati.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља