среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Кроз теснаце српске одисеје

Аутор: Драгољуб Којчићпетак, 11.01.2019. у 18:01
(Срђан Печеничић)

Није неопходно доказивати да последњих стотину година историје нашег народа комплетно пресликава драмску структуру Хомеровог епа. Стварна искушења, ужаси и размере српског трагизма, додуше, далеко превазилазе домашаје античке маште. Али основни услов да се стигне на циљ јесте јасна представа о карактеру препрека. У завршном делу свога нововековног путовања Србији је потребна мудрост нијансираног разумевања међународних околности у којима наша барка треба да досегне сигурни залив на другој обали узбуркане воде.

Решавање суштинских питања за нашу земљу и наш народ у целини добрим делом одвија се у веома сложеним често непровидним и тешко предвидљивим слојевима међународне моћи. Отежавајућа околност је што се нови геополитички распореди тек уобличавају. Затечена интересна, безбедносна или идеолошка савезништва губе смисао у свету промењених вредности. 

 Индикативан је пример промена који на светској скали равнотеже представља Турска у своме новом самоодређењу. Њена данашња позиција и врло добри односи између наших земаља, међутим, не смеју да ставе у мртав угао перцепције разумљиву комплексност политике ове растуће силе према Балкану. Не можемо  да очекујемо да ће нас ближе или удаљеније окружење новом оптиком ставити у сам врх својих приоритета.

У међународним односима не постоји апсолутни хепи енд, па такво исходиште не могу приуштити ни дуготрајнији и културолошки и верски ближи партнери Анкаре. У таквим околностима Србија данас остварује максимум политичких, економских и безбедносних  интереса са Турском, укључујући пројекцију развоја која органски учвршћује партнерство и обезбеђује неопходан ниво турске објективности према неуралгичним питањима Балкана. Ово је регионални пример зрелости данашње српске политике.

Истовремено остваривање безбедносних и развојних  интереса наше земље  представља најсложенији прорачун који данас постоји у свету. Србија је прецизно одредила и успешно реализује сопствену политику у врло суженом  маневарском простору између Русије и Запада. Бескомпромисна подршка Москве у неколико важних ситуација у Уједињеним нацијама, пре свега када је предложено да будемо стигматизовани као геноцидни народ и када је недавно формирана војска Косова, само је показала озбиљност српског политичког субјективитета и подигла нам цену у свим аспектима преговарања са Западом. 

Војна неутралност Србије, упркос  искушењима која муте разум, показала се као респектабилна преговарачка позиција и као још један успешно савладани теснац. Економско партнерство са Кином  убрзано се развија, иако подстиче суревњивост у земљама окружења које су чланице ЕУ. Да подсетимо да су учестало повлачење признања државности Косова, случајеви Унеска и Интерпол, због чега је моћним албанским покровитељима излазила пара на уши, показали да је Србија данас поштовани и утицајни глас за повратак принципа у међународне односе.

Од највеће важности за Србију је да обезбеди разумевање Америке за наше аргументе. Трансфер власти са претходне америчке администрације на данашњу оставио је џепове такозване дубоке државе са инерцијом пристрасног односа према питању Косова и Метохије. Требало је пуно политичке интелигенције, стрпљења, опрезних и неисхитрених корака да се проникне и прође кроз вишеслојну и процесну природу америчких политичких институција и допре до пажње председника Доналда Трампа.

Требало је омогућити да се политика аргумената супротстави клијентелизму албанских лобиста који у будном или успаваном статусу постоје деценијама. Један од најделикатнијих успеха Александра Вучића у кормиларењу државним бродом Србије је рационална и карактерна политика према Вашингтону. Претходници су се инатили, понижавали или га игнорисали.

Показало се да је пут који нас води до пуноправног чланства у Европској унији сложен таман колико и њена политичка ситуација. Суочавали смо се често са неконзистентном и неодлучном политиком Брисела, са пристрасним арбитражама, са зловољним и необјективним проценама наше спремности за приступање и још много неправди које смо издржали.

Србија није тражила привилегије него принципијелност. Наша шанса је што  политички актери ЕУ, пред изборе за Европски парламент који ће се одржати на пролеће идуће године, у тренутку  делегитимизованих бројних политика па и кризе заједничких вредности, пред гласаче могу да изађу само са утемељеним аргументима и програмима који не кријумчаре туђе интересе – па шта грађани изаберу.

У говору на седници Савета безбедности УН поводом формирања косовске војске, Александар Вучић је изложио суштину српског становишта. Памфлетима опонената, од Хашима Тачија до његових заштитника, супротставио је политичку логику која даје предност поретку, праву, правди и миру над самовољом силе. 

Кроз „уска врата” пролази српски брод!

*Директор Завода за уџбенике

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
 

Коментари1
e05cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,Загреб.
Што даље од Турске. Турска политика је мирни улазак у зоне гдје је њихов културни,хисторијски и вјерски утицај снажан. И зато им је важно да се изгради ауто пут до Н.Пазара и Сарајева. Чине све да демографски и економски оснаже подручја на планираној зеленој магистрали. Дугорочно зелена магистрала од Црне Горе створити ће оток окружен исламским становништвом,а у Рашкој и Херцеговини нестати ће српско становништво.У Босни остати ће остаци остатака Срба,а Србија ће завршавати на Голији планини.То исто чека и Хрвате у БИХ. Снажан клин забити ће се у етнографско срце Динарида из којег су Срби и Хрвати црпили демографске вишкове и како су ови процеси у модерним временима убрзани опстанак ова два народа у будућности је упитан. Питање за коментаторе са обе стране,да ли тако мора бити?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља