среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Дића са Газивода

недеља, 06.01.2019. у 12:07
Језеро Газиводе - Фото А.Васиљевић

Го­то­во у цен­тру Ибар­ског Ко­ла­ши­на, код се­ла Га­зи­во­да, се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка из­гра­ђе­на је нај­ве­ћа зе­мља­на бра­на у он­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји, чи­ме је ство­ре­но нај­ве­ће ве­штач­ко је­зе­ро у Ср­би­ји. Ра­до­ве су из­во­ди­ла бе­о­град­ска пред­у­зе­ћа, ко­ја су би­ла под ве­ли­ким при­ти­ском ко­смет­ских вла­сти. Био је ан­га­жо­ван и зна­тан број Ал­ба­на­ца. 

Сем не­ко­ли­ко се­о­ских ка­фа­на и гра­ди­ли­шних мен­зи ни­је би­ло дру­гих ме­ста за оку­пља­ње. Ипак, по­сто­ја­ло је јед­но ме­сто где је мо­гло ма­ло да се пре­дах­не и опу­сти. Би­ла је то бе­тон­ска ла­бо­ра­то­ри­ја, где су се оба­вља­ле све про­бе у ве­зи са спра­вља­њем и кон­тро­лом ква­ли­те­та бе­то­на. На ње­ном че­лу је био Тру­хар, по­ре­клом Чех.

Ту је ра­ди­ло и не­ко­ли­ко рад­ни­ка од ко­јих је био нај­по­зна­ти­ји ла­бо­рант Ди­ћа. Он је био при­у­чен рад­ник ко­ји је с гра­ди­ли­шта до­шао да ра­ди у ла­бо­ра­то­ри­ји. Пра­во име му је би­ло Сто­ја­дин. Био је ве­о­ма би­стар и бр­зо је на­у­чио све по­сло­ве у ве­зи са ис­пи­ти­ва­њем бе­то­на. Био је ро­дом из Ју­жне Ср­би­је. 

По­не­кад, ка­да је Ди­ћа био сам, при­јат­но сам ћа­скао са њим. Јед­на кћер­ка му је жи­ве­ла у Аме­ри­ци где се уда­ла за на­шег Ср­би­на. По­сле из­ве­сног вре­ме­на, ре­ко­ше ми да је от­пу­то­вао у Аме­ри­ку.

Не­ко­ли­ко ме­се­ци по­сле то­га, у кан­це­ла­ри­ји сам за­те­као ин­спек­то­ра СУП-а, утег­ну­тог и на­о­чи­тог Ал­бан­ца из При­шти­не. На бес­пре­кор­ном срп­ском је­зи­ку, са­оп­штио ми је да је Ди­ћа то ју­тро био ухап­шен и спро­ве­ден у по­кра­јин­ски за­твор у Ву­чи­тр­ну. Мо­рао сам да обе­ћам да ћу да ис­пи­там све Ди­ћи­не „суб­вер­зив­не де­лат­но­сти” у ла­бо­ра­то­ри­ји, као и о ме­ра­ма ко­је тре­ба да пре­ду­зме­мо у ве­зи са ти­ма и да ћу га о све­му оба­ве­сти­ти. Убр­зо сам са­знао да је не­срећ­ни Ди­ћа био ви­ше од ме­сец да­на у Аме­ри­ци код кћер­ке.

По по­врат­ку се по­хва­лио ка­ко се та­мо ле­по про­вео. Из­ме­ђу оста­лог, ис­при­чао је да се сли­као по­ред спо­ме­ни­ка Дра­же Ми­ха­и­ло­ви­ћа и да је по­нео ко­кар­ду ко­ју је по по­врат­ку у зе­мљу по­ка­зао јед­ном зе­мља­ку, ко­ји га је од­мах при­ја­вио. Пре­тре­сли су га до го­ле ко­же и из­гле­да про­на­шли сли­ку и ко­кар­ду, што је био нео­бо­рив до­каз о ње­го­вој „не­при­ја­тељ­ској” де­лат­но­сти. Та­ко су Ал­бан­ци до­би­ли свог Ср­би­на – до­ка­за­ног на­род­ног не­при­ја­те­ља. 

По од­ла­ску са гра­ди­ли­шта са­знао сам да је осу­ђен на де­вет го­ди­на ро­би­је и да је ка­зну из­др­жа­вао у по­кра­јин­ском за­тво­ру у Ву­чи­тр­ну. По­сле не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да сам се по­но­во рас­пи­ти­вао о ње­му, ре­ко­ше ми да га је у за­твор­ској ту­чи убио Ал­ба­нац. 

Ми­лан Цан­че­вић 

 

 

 


Коментари1
ad490
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Матејић
Срби ћуте на све и само савијају главу. Тако је барем већ један век. НЕ ТРЕБА ДА СЕ РАТУЈЕ, али НЕСМЕ ДА СЕ ЋУТИ. Испаштамо за сва та ћутања и пристајања на лажи, на прелажења преко чињеница и одустајања, бежања и прескакања. Неслога за нас као део свих Срба увек и свуда, нејединство и пристајање на губитке и убиства од поражених, самозаваравање и неиспостављање рачуна самопроглашенима. Прихватање страног и заборављање најбољег нашег, некритичка подршка протекцији уместо искључиво квалитету, непоштовање образовања, језика, историје, вере. Поткупљивост, каријеризам по сваку цену, наставак комунистичког начина мишљења, неодговорност, бирање истих уместо најпаметнијих, тражење решења од других уместо пошовања себе, свега својега и свих Срба, неспособност да издигнемо експерте у односу на власт просечних. Препуштање животу од данас до сутра. Неверовање у будућност и вредности, у породицу, васпитање, село и рад, већ у комерцијализацију. Бирање лакших путева од тежих и истински правих.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља