среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:01

Прекршили смо Немањин аманет о језику

недеља, 06.01.2019. у 12:10
Срђан Печеничић

Јед­но од основ­них обе­леж­ја на­ро­да је­сте ње­гов је­зик. Све­до­ци смо да је ста­ње у на­шем дру­штву, на­ро­ду те­шко и да мно­ги до­при­но­се то­ме. Та­ко је и наш је­зик из­ло­жен скр­на­вље­њу. Пре­пла­вље­ни смо стра­ним из­ра­зи­ма и ма­ло-по­ма­ло све те­же се се­ти­мо на­ших. 

По­зна­те су ре­чи мо­на­ха Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог, од­но­сно Сте­фа­на Не­ма­ње: „Чу­вај­те, че­да мо­ја ми­ла, је­зик као зе­мљу. Бо­ље ти је из­гу­би­ти нај­ве­ћи и нај­твр­ђи град сво­је зе­мље, не­го нај­ма­њу и нај­не­знат­ни­ју реч сво­га је­зи­ка. Знај да те је не­при­ја­тељ оно­ли­ко осво­јио и по­ко­рио ко­ли­ко ти је ре­чи по­тро и сво­јих по­ту­рио. За­то је, че­до мо­је, бо­ље из­гу­би­ти све бит­ке и ра­то­ве не­го из­гу­би­ти је­зик...” 

Про­грам­ски са­вет РТС ор­га­ни­зу­је јав­ну рас­пра­ву на те­му: „Је­зик и пи­смо на јав­ном ме­диј­ском сер­ви­су”, и то је и био по­вод за ово пи­смо. Тра­же са­ве­те, пред­ло­ге, при­мед­бе. То де­лу­је до­бро. Ме­ђу­тим, ка­да се чу­је на Ра­дио Бе­о­гра­ду 1, и то у еми­си­ји „Срп­ски на срп­ском”, ка­ко су из­ра­зи: ре­ге­не­ра­ци­ја (на на­шем – об­на­вља­ње), ул­ти­ма­тив­но (крај­њи услов), емо­ци­ја (осе­ћа­ње), еду­ка­ци­ја (уче­ње, обра­зо­ва­ње) и слич­но – срп­ске ре­чи, он­да чо­век ствар­но не зна шта да ка­же. 

(Да не при­ча­мо о оном, ско­ро сва­ко­днев­ном: „два ме­та­ра у се­кун­ди”, „три про­це­на­та”.) Из­гле­да да, уме­сто да се на пра­ви на­чин ба­ве сво­јим по­слом, тра­же­ћи са­ве­те на не­ки на­чин ски­да­ју од­го­вор­ност са се­бе, по на­че­лу „Бри­го мо­ја пре­ђи на дру­го­га”. 

Оно што го­спо­дин муф­ти­ја Му­ха­мед Ју­суф­спа­хић го­во­ри о на­шем је­зи­ку, о ре­чи­ма, за сва­ку је по­хва­лу. Мно­ги од оних ко­ји се ба­ве је­зи­ком: на­став­ни­ци срп­ског је­зи­ка у свим обра­зов­ним уста­но­ва­ма, од вр­ти­ћа до СА­НУ, но­ви­на­ри, уред­ни­ци у свим јав­ним гла­си­ли­ма, др­жав­ни слу­жбе­ни­ци и оста­ли ко­ји има­ју ве­ли­ки ути­цај на ње­го­во ква­ре­ње, мо­гли би да на­у­че не­што од овог чо­ве­ка. 

За по­че­так би мо­гли да се упо­зна­ју са из­у­зет­ном књи­гом Дра­га­на Ж. Ди­вја­ка „При­лог за­шти­ти срб­ског на­ро­да и је­зи­ка од ту­ђи­на и ту­ђи­ца”. На­слов го­во­ри до­вољ­но. Та­ко­ђе, у свим ре­дак­ци­ја­ма, нај­у­ти­цај­ни­јим по­себ­но, тре­ба­ло би вра­ти­ти лек­то­ре. 

Слав­ко Пот­па­ра, ака­дем­ски сли­кар и жи­во­пи­сац 

 

 

 


Коментари41
b7104
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slamkamenac
Slazem se sa clankom, jezik je zbilja jedan od stubova nacionalne samosvesti. Meni takodje smeta upotreba stranih reci, ali jos vise recni sastavi koje nisu u duhu jezika. Medjutim i tu treba imati granice. Postoje pojmovi za koje ne postoji srpska rec. Po mom misljenju, tada je opravdano upotrebiti stranu rec ako ne postoji kulturni konsenzus koja bi nasa rec trebala biti. Upotreba stranih reci postoji oduvek. Mnoge nase reci su Grckog porekla, neke Turskog. Na primer, rec hiljada je Grcka, vecina ostalih Slovena kaze tisuca ili slicno. Verovatno je i sam Nemanja govorio hiljada umesto tisuca.
Бранко Срб Козаковић
Немања је говорио тисућа, као и још неколико векова потом. Туђице нису спорне у смислу који наводиш, а чланак који хвалиш се заснива на једној сасвим спорној - аманет. Више о томе у коментарима ниже.
Препоручујем 0
Бранко Срб Козаковић
Већ су многи у доњим коментарима говорили о "цитирању" Стефана Немање, па нећу понављати то. Не знам како се заслужује право да се човек огласи у листу Политика и на њеној интернет страни? Брига за језик и писмо јесу важни - нагласио бих и најважнији - али поред дежурних саплитача (већ спомињаних покондирених тикви без корена, урбанштине и грађанштине, разних нијанси црвене које су предано радиле и раде на расрбљавању,..) српска култура има и већег непријатеља, а то су они који незналачки иступају у њено име. У њих убрајам острашћене турбофолк националисте, пошаст библијских размера у виду кренковштине (којекакви деретићевци, винчанци, аутохтонисти, етруристи,.. и бескрајно мноштво сличних "умника"), и сличне који србујући на такав начин само наносе штету српској ствари. Узгред, и реч "аманет" је део окупатоског наслеђа, реч за коју Немањићи нису знали - бесмислено је и тужно када се србује на турцизмима: са барјаком у руци, фесом на глави,.. у димијама лупајући дајире.
Djerdj Juhas
Srpski jezik je jedan od najboljih jezika u svetu. Praktican je. Dosta logican i ekonomican. Bolje od hrvatskog svakako! Meni je srpki drugi jezik. Prvi je madjarski. Srpskim jezikom mozete sve izraziti. Citajte Ducica! A cirilicni pismo je isto je dobro izmisljen, hvala Vuku Karadzicu. Volim srpski jezik. Ali svi Srbi isto treba da vole svoj jezik. Cuvajte ovaj dragi kamen !
Драгољуб Збиљић
Дакле, не постоји Немањин аманет о језику. А тај Милетов (Медићев) аманет о језику је превише фаличан јер је испустио значај писма. А без писма језик је могућ само у усменој варијанти. Без записа језика он је превише осиромашен јер губи комплетну временску димензију која захвата прошлост, садашњост и будућност. Језик без писма садржи тек једну димензију (садашњост). Најважнија димензија неговања језика и писма је њихово коришћење. Неговање језика је трајни процес, процес у непрекидном трајању. И без посебног његовог "неговања", сам језик ће се неговати његовим животом у употреби. Ако ми престанемо да користимо свој језик кроз своје српско (ћириличко) писмо,, као што је то данас око 90 одсто у српском језику, ту онда не може бити речи ни о кавом неговању српског језика и писма. са 90 одсто туђег (хрватског) писма у језику Срба, ту је готово крај сваког неговања српског језика и писма. Да би Срби неговали свој језик са својим писмом, најпре треба да имају нормалне лингвисте и државнике.
Миодраг Миленовић
Заиста је несхватљиво с каквом упорношћу се понављају тобожње речи Стефана Немање о језику. Нигде их ни у једном средњовековном рукопису нема, али их има код писца Милета Медића. И сам аутор и његова супруга су у више махова упозоравали на ову забуну, али не вреди. И даље ове лепе текстове нашег савременика приписују Симеону Мироточивом. И то чине они који настоје да ауторитативно говоре о српском језику. Докле!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља