уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:58

Затворска болница као уточиште за оне које породица не жели

Аутор: Д. Ј. С.недеља, 06.01.2019. у 19:08
Један од пацијената у Бачванској 14 борави чак 30 година јер ближњи не желе да преузму бригу о њему (Фото: УИКС)

Недавна вест на нашим странама о баки из Врања коју ниједно од деветоро деце није преузело из болнице изнедрила је причу о малишанима по које родитељи не долазе на клинике након лечења, али нас је довела и до информације да, нежељени од породице, пацијенти умеју годинама, понекад и деценијама дуже, да остану и иза решетака. Специјална затворска болница у београдској Бачванској улици постаје њихова друга кућа и, како запослени у овој установи воле да кажу, хумано уточиште за ту категорију болесних. Ових дана у постељама затворске болнице, која припада Управи за извршење кривичних санкција, лежи 750 пацијената, од којих је готово половина, односно њих 350, према одлуци суда на психијатријској мери обавезног чувања и лечења.

Од овог броја, суд је за 27 пацијената, поред те мере, изрекао и казну затвора. Број психијатријских болесника се из године у годину повећава, кажу у Управи, што отежава њихово адекватно лечење. Негативно по излечење четвртине таквих пацијената делује и чињеница да родбина једноставно не жели да их прихвати и брине о њима када болнички стручњаци процене да су се опоравили и да су спремни да изађу на слободу.

Таква је судбина једног од пацијената, који у затворској болници у Бачванској 14 борави чак 30 година. Поред породице, која се изричито држи става да не жели да преузме бригу о њему, што због болести, што због почињеног кривичног дела, није хтео да га прихвати ниједан од шест постојећих домова за душевно оболела лица.

– Свих шест домова су одбили захтеве које им је упутила Специјална затворска болница. Зато је судбина овог пацијента и даље везана за боравак у нашој установи. Слично је и са другим пацијентом који код нас борави такође три деценије. Стабилно је већ дужи временски период и могао би да изађе на слободу. Међутим, нико од његових ближих или даљих сродника за све ово време ниједном се није обратио болници. Таквих примера је, нажалост, много. Имамо пацијенте који код нас бораве по десет, петнаест и више година и све то време немају никакве социјалне контакте ван наше установе са породицом, пријатељима или широм фамилијом – наглашавају у Управи за извршење кривичних санкција и додају да, са центрима за социјални рад, за све пацијенте Затворске болнице које породица не прихвата покушавају да пронађу неко решење.

– Уколико пацијент нема адекватан породични прихват, у сарадњи са центрима за социјални рад покрећемо иницијативу за смештај у установу социјалне заштите, као и премештај у другу болницу где се наставља мера лечења – истичу у Управи за извршење кривичних санкција.

Препрека са којом се ту, опет, сусрећу је попуњеност психијатријских установа и домова за душевно оболела лица, тако да пацијенти чије се стање побољшало и за које је од суда затражен прекид мере лечења, у ствари, постају вечити станари затворске болнице. Овај хумани затворски кутак је у последње три године у потпуности реновиран и данас представља репрезентативну здравствену установу у систему за извршење кривичних санкција. У њему се примењују савремене методе лечења, уз употребу модерне дијагностичке и лабораторијске опреме.


Коментари6
1aba9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
U Nemackoj je Zakon,ukoliko Deca zaradjuju preko 100000 Eura godisnje, obavezna su da vode racuna o roditeljima,ukoliko to nije slucaj,Drzava preuzima obavezu.Zakon „Grundsicherung“ vazi za sve Gradjane preko 65,primenjuje se od 2002.
Dragoslav
@Zoran@ Ma tako je, ne trebaju deca da brinu o roditeljima. Prodate sve sto imate kada dodje trenutak i sve u banku a vi sa zenom u dom i to u garsonjeru i polako troskarite novac. Deca mogu da dolaze subotom od 11-11.15 h da vas obidju a unucici ne moraju da se ne potresaju i da ne prekidaju igricu na kompjuteru i da se smaraju. Mi zivimo ipak u nekim zajednicama gde drusto pokusavada utice na porodicne odnose pa kao sto roditelji imaju obavezu prema deci tako imaju i deca prema roditeljima. Raspitajte se malo i nekom od centara za socijalni rad. O obicajnom pravu da i ne govorimo. Ali svako ima pravo na svoj stav u zivotu, a i deca nisu za svakoga.
бата
Људи лако суде.Живимо у различитим околностима.Ако су деца у иностранству,ако им је радно време 10-12 часова,како год сте их васпитавали они не могу да вас негују.Уз једног болесног 24 часа мора да дежура један здрав.Они само могу да се постарају ко ће,где и како да вас негује.
Препоручујем 8
Саша Микић
@Бане Зоран живи у Америци и његово дете је васпитавано у сасвим другачијем духу. Ипак како сејеш тако ћеш и жњети. Деца виде како си се понашао према својим родитељима и онда не очекуј да се они боље понашају од тебе.
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
Zoran
Zena i ja ne pomisljamo da dete ima obevazeu da nas cuva kad ostarimo. A tu smo blizu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља