петак, 18.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Тениска шљака од ситно млевеног црепа

Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 06.01.2019. у 19:15
Милорад Петровић у фабричком погону (Фото Ђ. Ђукић)

Решио је пре петнаестак година да прави тениске терене. Дуго година је радио у „Војводина путу”, фирми која се бавила грађењем и одржавањем путева. Ту је стекао Милорад Петровић прва искуства с различитим материјалима којима се пресвлаче коловози и тротоари и разне друге спортске стазе и рекреативна шеталишта. У приватни бизнис је ушао када је видео да у предузећима којима се спрема транзиција послови не иду како треба и да им је будућност неизвесна.

Бавио се разним пословима покушавајући да искористи своје вештине и марљивост како би обезбедио егзистенцију својој породици. У сенци наглог интереса за тенис у нашој земљи, посветио се изградњи игралишта и шљаке која се намењује за подлогу прилагођену одскакању беле лоптице и у том својству знају га многи посленици из овог спорта. Специфичност Петровићевог посла је у томе што је сам конструисао и уградио технологију у својој скромној фабрици и сам је, уз помоћ неколико радника, које повремено ангажује, опслужује с лопатом у рукама.

Милорад Петровић је рођен средином прошлог века на Златици, својеврсном и успешном пољопривредном имању на које су годинама у социјалистичком периоду одлазили запенушени репортери да најаве прву сетву, прву жетву, рекордне приносе. – Ту сам као дечак гледао како се тако добро радило и од тога рада лепо живело да смо, кад су се појавили први колор-телевизори, по глави становника, имали више тих модерних апарата него Зрењанин или Београд. Пази, још увек тамо стоји љуштара за пиринач јер се гајила и та култура – оглашава се Милорад и наглашава како је у таквом окружењу већ у детињству стекао радне навике!

Прве паре, додуше симболичне, зарадио је од фудбала: у Пролетеру, Хајдуку из Куле, Банату па стигао и до Карловца у Хрватској. Кад су наговештени проблеми у транзицији није седео скрштених руку. Основао је приватну фирму и радио свакојаке послове. У том периоду се сећа постављања паркета код тадашњег председника Узбекистана Ислама Каримова у његовим вилама и резиденцијама. Ту су радили неки Београђани, али лоше и нестручно па је један посредник позвао њега. С њим су Узбекистанци били презадовољни. Одлично се сећа анегдоте из таксија у Ташкенту. –Тамо свако може да таксира и тако је игром случаја зауставио бившег боксера који је победио чувеног Зрењанинца Звонка Вујина, некада неприкосновеног нокаутера. Кад је чуо да сам из Зрењанина, из Србије, тај таксиста боксер се одушевио и искористио прилику да још једном исприча причу о свом животном  тријумфу.

Сада се испоставља да је Милорад најбољи посао направио када је почео да се меље цреп и прави шљаку за тениске терене и трим-стазе. Сам је конструисао технолошку линију и стекао низ пословних партнера које снабдева својим производом. Ђоковиће, Јечменицу, шљака је доспела и на Кустуричин Дрвенград. – Има разних врста шљаке, само једна је најбоља. Ону коју ја произведем не односи ветар, има постојану боју која се не мења у било којим атмосферским приликама. Цреп се меље у гранулат од 0 до 8, за доњи слој, и од 0 до 2 милиметра за горњи, односно површински слој – објашњава овај стручњак за тениске терене који прави подлогу и по потреби гради игралишта све до постављања белих линија и мреже и подвлачи да игралиште мора да се одржава и обавезно једном годишње освежава. Милорад Петровић израђује цигле од млевеног црепа, као и масу за прекривање демит фасада и трим-стаза. Извози у Румунију, Хрватску и остале републике бивше Југославије. Посла има, мора и да га одбија јер нема довољно радника. Преко зиме створи залихе које распрода кад почне сезона. До сада му је највеће тржиште био Нови Сад, а тајна квалитета његове шљаке је изузетна глина од које се пече цреп.


Коментари5
b7098
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ima smisla, kuce sve praznije, bar za nesto da se iskoriste.
Нема ту ни "ш" од шљаке!
Забога, заборавите већ једном ту "шљаку" на тениским теренима. Подлога је тамо од глине, покривач од млевеног црепа. Шљака или згура је нуспроизвод производње гвожђа у високим пећима. Некад се користила за покривање атлетских стаза и спортских терена на отвореном. Најчешће су то били тзв. "мали спортови": рукомет и мали фудбал. Можда и кошарка, мада није лако водити лопту на ипак неравном терену чија оштра зрнца, поврх свега, могу да се закаче за лопту. Можда је шљаке некада давно и било на неком тениском терену али је сигурно већ деценијама тамо нема. Једном за свагда за тениске терене: "земљани" - да, "шљака" - не.
Милан Вискић Џакало
Скоро цели стари Нови Београд изграђен је од шљаке из ТЕНТ Обреновац.
Препоручујем 3
Mekintoš
Čim mi neko pomene "tenisku šljaku" znam da ne misli na zguru i to mi je dovoljno da razumem o čemu se radi. Isto tako, ne znam zašto i "mleveni crep" ili "mlevenu ciglu" ne bi trebalo zvati šljakom
Препоручујем 4
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља