недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.01.2019. у 19:21 Бранко Пејовић

Сплићанка оживела стари српски занат

Кад су ствараоци из света почели да обликују глину и користе грнчарски точак вођени уметничким поривима – онда су и житељи Злакусе решили да им се прикључе
Со­фи­ја Бу­нар­џић ствара у уметничкој колонији у Злакуси (Фото С. Јовичић)

Ужице – Годину 2018. уметница Софија Бунарџић, чији се пројекат „Керамика Злакуса” у свету прочуо, посебно ће упамтити по два за њу веома битна догађаја. Добила је награду Улупудса за животно дело, а након деценија чекања коначно је обезбеђен сигуран смештај за уметничке предмете настале на међународној колонији „Злакуса” коју Софија већ 23 године организује.

– Има ли шта лепше од сазнања да је дугогодишњи сан једног уметника, заљубљеника у своју струку, постао стварност – изјавила је на то ова ужичка уметница, Сплићанка родом, нарочито заслужна што се вековни српски занат, традиционална израда грнчарије у селу грнчара Злакуси, из заборава извукао и младе мајсторе стекао.

Софија је Далматинка, у Сплиту се школовала где је завршила школу примењених уметности, одсек графике. Потиче из фамилије Рађа, њен рођак је познати кошаркаш Дино. С Јадрана је дошла у Београд да студира примењену уметност, тада као стипендиста Титовог фонда. На студијама у главном граду упознала је Ужичанина Душана Бунарџића, колегу с Факултета примењених уметности. Заједно су по завршеним студијама дошли да живе у Ужицу.

Овде је Софија чула да је ужичко село Злакуса познато по грнчарском занату, привукла ју је та необична народна техника израде земљаних лонаца и другог посуђа на грнчарском колу. За грнчарију је, истина, знала од детињства, слична је постојала и у Далмацији. Али увидела је да ово занимање у Злакуси, старо више од три века, с почетка деведесетих посустаје. Индустрија је пре тога из села многе одвукла, па и занатлије. Злакуса је остала само с петорицом мајстора лончара.

Решила је средином деведесетих Софија Бунарџић да покрене уметничку колонију блиско повезану са старим грнчарским занатом. Окупила је уметнике из више држава, довела их код домаћина лончара у Злакусу да стварају уметничке предмете по технологији каквом су у селу одвајкада правили земљано посуђе. Одредила посебност ове колоније у грађењу финих спона традиционалног грнчарства, јединственог по материјалу и методу рада у овом делу Европе, са савременим тенденцијама у уметничкој керамици.

Вредело је. Кад су уметници из света почели да обликују глину и користе грнчарски точак, зарад уметности и стварања, онда су и житељи Злакусе решили да им се прикључе и обнове стари занат. Почели су за тржиште да праве и продају лонце, шерпе, сачеве, чиније, као што су радили њихови преци. Занат је оживео, посветили су му се и млади па и понека жена, тако да сада, кад је уметничка колонија напунила 23. годину постојања, већ око 40 мајстора грнчара у Злакуси прави земљано посуђе. Неким домаћинствима то је главни приход.

А страни уметници одушевљени су колонијом (која је увек у лето) и живописним селом. Овде је за 23 протекле године било укупно око 350 стваралаца из 33 земље, чак и са далеких континената.

– Сећам се да смо прву колонију одржали у домаћинству мајстора грнчара Милана Савића августа 1996. године. Већ су одржане 23 међународне колоније, у организацији Удружења „Керамика Злакуса”, уз покровитељство Министарства културе Србије и града Ужица, те уз подршку многих институција као што су Републички завод за међународну научну, културну и техничку сарадњу Србије, Балканолошки институт САНУ, Улупудс, Музеј примењених уметности у Београду и друге. До сада је на колонијама у Злакуси настало преко 1.000 уметничких експоната, чији се мањи број од 150 радова налази на изложбеној поставци у Потпећкој пећини – истиче Софија, по којој је овдашња уметничка техника названа „Софија Злакуса”.

Сви други овде настали уметнички предмети нису у дужем периоду имали „сигурну кућу”, погодан простор за смештај. Дуго се део радова налазио у стрељани ужичког ГКЦ-а, у лошим условима чувања, па је једном пао кров и оштетио неке експонате. Дуго и стрпљиво је Софија апеловала на разне градске власти у Ужицу да реше проблем смештаја те уметничке керамике. Минуле јесени актуелна локална власт пронашла је решење: Удружење „Керамика Злакуса” добило је око 200 квадрата простора у згради бивше ужичке касарне. Ту су унета уметничка дела настала у Злакуси, а Софијина жеља је да се овде уреди стална поставка за посетиоце.

– Пројекат „Керамика Злакуса” је вредан уметнички допринос модерној керамици, уједно и наш запажен културни искорак у свет. Утемељеност у народном стваралаштву знак је његове аутентичности, вековне потребе да се занати очувају, али и осмишљавају новим визијама људи од дара за лепо и вредно – напомиње Софија Бунарџић, данас директорка ужичке Уметничке школе, добитница мноштва награда и признања, упорна и неуморна у својој мисији дугој безмало четврт века.

Коментари6
b5f45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

вујица
Уместо да кажу,свака част Софија,неки коментатори би да пребројавају крвна зрнца.Какви смо то људи постали и тако нешто пишу на ове свете дане..'???
Zoran
Bazu imate, fali vam samo nadgradnja.
Milos Petrovic
Svaka joj čast. Uradila je za to selo više nego svi predsednici i maršali zajedno
DAN
Otkud je to samo srpski zanat ? Jedan je od prvih zanata u istoriji !!!
Djekna
Pa zar ti ne znaš da je i Adam bio cistokrvni Srbin? I Eva, naravno. Oboje su rodjeni od gospodina Boga koji je bio neviđena Srbenda, ono Zvezdaš u duši, kafanski čovek, boem.
Бане
Зато што су Рађе Срби, шта би друго били

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља