субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:17

Лако до рехабилитације, дуг пут до некретнина

Никола Деспотовић из Шапца први је рехабилитован у Србији, али конфискована имовина није враћена наследнику
Аутор: Мирољуб Мијушковићнедеља, 06.01.2019. у 19:24
Ку­ћа Деспотовића у цен­тру Шап­ца (Фо­то: М. Ми­ју­шко­вић)

Шабац – Трговца из Шапца Николу Деспотовића (1893–1943) у логор су терали Немци, убили четници, а комунисти су га по доласку на власт прогласили за „народног непријатеља” и одузели му сву имовину. Никола је 2006. године рехабилитован – била је то прва правоснажна рехабилитација у Србији, о којој је „Политика” известила на насловној страни – али некретнине Деспотовића у центру града до данас нису враћене његовом наследнику.

„После четника – партизана, постали смо жртве и демократа, који су обећавали да ће историјске неправде бити исправљене чим буду дошли на власт. ’Све ће вам бити враћено’, говорили су овде, у Шапцу, док су скупљали потписе против Милошевића. Од тада је скоро па две деценије, а ја се и даље потежем по судовима”, огорчен је Николин син, глумац Слободан Деспотовић.

Саговорник „Политике”, који је као син „народног непријатеља” пропатио и у професионалном животу, у родну кућу у Масариковој улици број 4 улази као подстанар. И то у њен дворишни део, док за локал у приземљу и стан на спрату и даље важи закључак Среског суда од 17. априла 1946. којим је породици остала без ичега.

Кућа Деспотовића је саграђена новцем од мираза Николине супруге Милеве – Мице, којом се он оженио 1926. по завршетку Трговачке академије. Породица је до рата стекла вилу и имање у Јевремовцу. Приликом казнене експедиције у јесен 1941. због неуспелог покушаја ослобађања Шапца, немачки војници су спалили ову вилу.

Одузето и 70 ари у центру Шапца
Слободан Деспотовић реституцијом потражује и око 70 ари у најстрожем центру града, експрописаних без надокнаде од његове баке по мајци Марије Маре Ковачевић. Земљиште се налази иза стамбене зграде која је подигнута у Господар Јевремовој улици, на месту некадашње куће Поп-Луке Лазаревића, Карађорђевог команданта Шапца. На њему је јавни паркинг са којег већ неколико година приход убира град. На плацу се налази и кошаркашко игралиште, које је као и паркиралиште подигнуто у току судског спора и реституције. Градска управа се противи враћању ове имовине и пред Деспотовићем је још један дуг процес.

„Из штампе ових дана сазнајемо да је земља у Војводини враћена и наследницима активних припадника окупаторске војске”, подсећа наш саговорник на драстичну разлику с његовим случајем.

Николиној удовици, којој су нове власти одузеле и грађанска права, једино је било дозвољено да са децом, Слободаном и Маријом, живи у две собе у дворишном делу, и то до преудаје или смрти. Брат и сестра су до пунолетства могли да користе и по један хектар обрадиве земље у Јевремовцу, која им је после тога одузета.

По усвајању Закона о рехабилитацији, Слободан и Марија поднели су захтев Окружном суду за брисање љаге са очевог имена. У току процеса, судско веће којем је председавао Гојко Лазарев, саслушало је сведоке који су потврдили да Никола није био припадник ниједне политичке партије пре, а ни током Другог светског рата, као и да је 1941. са многим Шапчанима био отеран у злогласни логор у сремском селу Јарку. Касније, као таоца, Немци су га и више пута затварали.

„Затекао сам се у селу Маови, када је наишла група људи певајући четничке песме. Са њима је био и цивил везан жицом. Нисам га познавао, али је један од присутних, Чедомир Павловић, прокоментарисао речима: ’Одведоше газда Николу Деспотовића код Мине калуђера да га исповеди.’ Схватио сам да то значи да ће везаног човека ликвидирати, пошто је калуђер Мина био четник”, испричао је сведок, партизан Боривоје Савић, који је на Сремском фронту остао инвалид.

„У августу 1943. четници су тражили да им отац пошаље велику суму новца, што он није био у могућности. Убрзо, када је пошао да обиђе имање у Јевремовцу, пресрела га је такозвана ’летећа тројка’. Одвели су га у место Бобија на Церу, где су га изболи ножевима и преко тела набацали грање. Пошто се причало где је убијен, мајка је тамо 1945. пронашла кости, жицу и део рукава од кошуље, по чему га је препознала”, прича нам Слободан.

„Никола није био народни непријатељ, већ цивилна жртва рата, а ова квалификација била је резултат самовоље власти и потребе да се створе услови за одузимање имовине. Из списа се види да никакав поступак против њега није вођен, већ је само од стране Градског народног одбора у Шапцу предложено да се његова имовина конфискује”, наведено је у одлуци судског већа о рехабилитацији.

Трговинска фирма „Нама”, која је у прошлом веку добила на коришћење њихов локал, а стан на спрату чак успела да укњижи, покушала је да обе некретнине прода пре судске одлуке о рехабилитацији, што су Деспотовићи спречили. Слободан указује да општина није имала право да мења њихов стан за другу некретнину „Наме” (у транзицији добила приватног власника), јер је конфискована имовина могла бити пренета искључиво у власништво државе.

Марија Мара Деспотовић, која је до пензије радила као службеница судске управе у Шапцу, није доживела да види решење о враћању одузете породичне имовине. Преминула је на Митровдан 2010. године, па је Слободан наставио да се  сам бори.

„Кућу и кућиште ми не отимају ни Американци, ни Арнаути, већ ми отимају Срби. То је моја највећа бол”, истиче Слободан Деспотовић.


Коментари9
47e36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Jedan od velikih problema kod nas je ocajno stanje katastra. Veoma cesto je falsifikovan, pogresan, preradjen ili neazuriran. Savetujem svima da izvade vlasnicke listove za svoju imovinu i time provere stanje u katastru.
Сима
Мене интересује када ће комунисти бити проглашени за народне непријатеље и бити им одузета част и имовина пошто им је циљ био растурање Југославије ( 4. конгрес КПЈ )
nikola andric
Ko je ikad video lopove koji su vracali ukradene stvari njihovim vlasnicima? Kad bi to bio slucaj kradja ne bi postojala. To je glavni razlog da se politicari na sve moguce nacine trude da onemoguce nezavisno sudstvo. Za imovinske konflikte bi bio nadlezan gradjanski sudija koga ne bi interesovale ideolodke kvalifikacije kao ''klasni neprijatelj'' ,itd., nego samo dokazi o pravu vlasnistva. Ja se ogranicavam ne nekretnine posto je to jasan pojam iz stvarnog prva. U Srbiji se ne razlikuje izmedju svojine i imovine dok je jasno da potrazivanja spadaju u imovinu. Ali potrazivanja se ne mogu ukrasti posto ona vaze izmedju odredjenih lica tako da treca lica nemaju veze sa tim odnosom. Osim toga vecina gradjana je zavisna od potrazivanja po osnovu ugovora o radu pa su vise zavisni od mesecnih prihoda nego ''svojine na stvarima''. Dakle (nezavisni) sudija bi odlucio da se nekretnina ili vrati legitimnom vlasniku ili da drzava plati trzisnu vrednost nekretnine vlasniku. Ne drzavne obligacij
Ирена
Do oduzete imovine ne mogu ni potomci onih koje nije trebalo rehabilitovati...
Amir Čamdžić
U osnovi rehabilitacija takozvanih "narodnih neprijatelja i saradnika okupatora" dobra stvar da se skine nepraveda sa nepravedno osuđenog čoveks i naslednicima vrati imovina ali "krije i svoje velike opasnosti", da tim putem mogu krenuti i bivši Volksdeutscher a oni imaju mnogo veći uticaj, novac i podršku najmoćnije države u Evropi. Sa tim rehabilitacijama treba biti oprezan a radi zaštite srpskih nacionalnih interesa i države. I ne treba "puno galamiti oko toga", puno medijski davati značaja, da ne ode "do zla uva" da se i oni doseete istom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља