недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:04
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА

Видра – пливач без премца

Аутор: Р. М.уторак, 08.01.2019. у 20:00
Уколико се припитоми постаје живахан и занимљив човеков пратилац и помагач (Фото: Пиксабеј(

Природа се увек сама најбоље постара за своје становнике. Добар пример за то јесте видра која припада породици куна и има тело прилагођено за живот и у води и на земљи. Она је уједно и показатељ успешног, мада не потпуног, повратка у средину у којој је првобитно живот и настао – у воду.

Видра има кратке и снажне ноге са прстима повезаним пловном кожицом, од 63 до 90 центиметара дугачко пљоснато тело, чврст реп који мери три до пет дециметара и малу главу са једва уочљивим ушима. Њено изузетно цењено крзно прекривено је сјајним осјем које спречава продор воде до коже. Тешка је шест до 15 килограма, а век јој је 15 до 18 година.

Видра је грађом тела прилагођена животу у води. Ногама снажно весла, реп јој служи као кормило, крзно јој је глатко и клиско, уши и нос се могу потпуно затворити и све то јој омогућава да лако плива или рони. Она је такав мајстор у овим „дисциплинама” да је једина предност риба у томе што поседују шкрге, док видра, пошто има плућа, мора с времена на време да истури њушку ван воде да би удахнула ваздух.

Ова животиња одлично се сналази и на сувом. Због кратких ногу креће се наизглед пузећи, али ипак прилично брзо. Има посебну технику клизања по снегу, леду и блату, и веома је занимљив призор ако гледате видру како се забавља спуштајући се низ природне тобогане.

У потрази за животним простором, видра уме да превали велика растојања, па чак јој ни планине не представљају препреку. Распрострањена је у више врста на свим континентима, изузев крајњег севера и југа и Аустралије.

Храни се углавном рибом коју вешто лови. Иако је због тога сматрају штеточином, са гледишта природне селекције, она је у ствари корисна јер хвата првенствено мање способне јединке, међу којима има и болесних риба. Њен јеловник употпуњују ракови, мекушци, жабе, чак и птице и ситни сисари.

Видра у лов креће ноћу, а дан проводи у припремању склоништа или у својој, вешто направљеној, јазбини. Улаз у њу налази се под водом на дубини мањој од метра. Када прође кроз дугачак ходник стиже у „котао” постављен сувом травом и маховином. Међутим, неки пут настањује и напуштене јазбине лисица и јазаваца.

Ова животиња може и да се припитоми и тада постаје живахан и занимљив човеков пратилац, а неки пут и помагач. У јужном делу Азије људи користе видру за риболов. Обично је вежу конопцем, пусте у воду, а она послушно донесе свој плен.


Коментари1
d9cf3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan bošković
"у средину у којој је првобитно живот и настао – у воду". Бесмислица траје ли траје. Све нађене фосилне видре су 100 % видре, као што су и примерци свих других фосилизованих врста 100 % идентични. (И оних 10-ак нађених археоптерикса су сви 100 % археоптерикси.)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља