недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:54
ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД ШЕСТОЈАНУАРСКЕ ДИКТАТУРЕ

Краљева лична власт

На Бадњи дан, 6. јануара 1929, краљ Александар Први Карађорђевић укинуо је устав, распустио парламент, забранио рад политичких странака и синдиката и завео личну власт
Аутор: Јован Гајићпонедељак, 07.01.2019. у 21:11
Стјепан Радић, народни посланик, шеф хрватске сељачке странке. Упуцао га народни посланик Пуниша Рачић 20. маја 1928. године (Фотодокументација „Политике”)

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 6. јануара 1929. године десили су се крупни политички догађаји који су умногоме одредили њену судбину. Тога дана краљ Александар Први Карађорђевић укинуо је устав, распустио парламент, забранио рад политичких странака и синдиката и завео личну власт. Тако је, пре тачно деведесет година почела шестојануарска диктатура која је формално трајала до 3. септембра 1931. године, односно до доношења Октроисаног устава, а суштински до 9. октобра 1934, када је краљ Александар убијен приликом посете Марсељу. Како је до ње дошло?

Краљевина СХС, чија је стогодишњица оснивања недавно обележена, према Видовданском уставу (усвојеном 28. јуна 1921) требало је да буде модерна парламентарна монархија с династијом Карађорђевић на челу. Али, још од првих година постојања ова држава суочила се с бројним тешкоћама: владала је економска криза, аграрна реформа није била до краја спроведена, а парламентарни живот потресале су честе кризе, смене влада и афере.

Посебну тежину парламентарним сукобима давала је чињеница да су они углавном вођени на националној основи, односно да су у њеном средишту била неслагања око будућег уређења земље. Наиме, према Видовданском уставу Краљевина СХС била је организована на централистичком принципу, без унутрашњих граница или аутономија. Тај концепт подржавале су „српске” странке – Народна радикална и Демократска странка (мада је за њу гласали и припадници других нација), али и Словеначка људска странка, Југословенска муслиманска организација и неколики мањих странака.

С друге стране, Хрватска сељачка странка, за коју је гласао највећи број Хрвата, залагала се да унутар Краљевине СХС Хрватска добије висок степен самосталности, а за децентрализацију државе (додуше нешто умеренију) залагала се и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића. Сукоби и увреде на националној основи кулминирали су на заседању Народне скупштине, одржаном 20. јуна 1928, када је усред бурне скупштинске расправе Пуниша Рачић, посланик Народне радикалне странке, у афекту из пиштоља убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, посланике ХСС-а, и тешко ранио Стјепана Радића, вођу ове странке, који је од последица рањавања умро августа исте године. То је довело до немира и демонстрација у Хрватској, али и до стварања сељачко-демократске коалиције у парламенту, тако да се после овог догађаја Народна скупштина више није састајала.

Комунистичка партија је на првим изборима, одржаним у Краљевини СХС, била трећа по броју гласова, али је после Обзнане и убиства министра Милорада Драшковића њен рад забрањен, па је она прешла у илегалу. На Четвртом конгресу КПЈ, одржаном од 6. до 12. новембра 1928. у Дрездену, руководство је позвало чланство на устанак, уз признавање права свим југословенским народима на самоопредељење.

Ни спољне околности нису биле наклоњене младој краљевини. У Италији су на власти били фашисти, који су се залагали за ревизију поретка створеног после Првог светског рата, уз отворене аспирације према деловима Краљевине СХС, а ревизионистичке тенденције, у нешто мањој мери, осећале су се и у Аустрији, Мађарској и Бугарској. Поједини кругови у овим државама су у слабљењу и евентуалном распаду Краљевине СХС видели прилику за остваривање својих интереса. Све те опасности и тешкоће, уз још раније испољену склоност према аутократским методама владавине навеле су краља Александра да после дужег размишљања, али и добијања прећутне сагласности појединих држава, пре свих Француске, која је била стуб послератног уређења Европе – заведе диктатуру.

Његово величанство краљ Александар Први Карађорђевић  (Фотодокументација „Политике”)

Осим што је укинуо устав и распустио скупштину, краљ је забранио деловање политичких странака и синдиката, као и истицање националних симбола и амблема, а уведена је и цензура штампе. Краљ је био једини носилац власти, која је била неограничена, што се види и из Закона о краљевој власти, чије чланове је пренела и „Политика”.

Краљу је била потчињена и нова влада, на чијем се челу налазио армијски генерал Петар Живковић. Она је имала 13 ресора, а међу министрима су, поред Срба, били и представници Словенаца и Хрвата. Створен је и Суд за заштиту државе, који је деловао при Касационом суду у Београду, а основане су и нове организације, попут Народне одбране, Југословенске акције, Соко Краљевине Југославије...

За време диктатуре, у циљу јачања државе, као никада пре ни после ње вођена је политика „интегралног југословенства”. Истицана је теза да су Срби, Хрвати и Словенци један „троимени народ”, за шта су тражени и докази из прошлости, а једна од омиљених парола била је „брат је мио, које вере био”. У складу с таквом политиком, Краљевина СХС је 3. октобра 1929. преименована у Краљевину Југославију и под тим именом остала до Другог светског рата.

Шестојануарска диктатура је укинута септембра 1931, доношењем Октроисаног устава, после чега су одржани избори на којима је учествовала само једна странка – Југословенска радничко-сељачка демократија. О овом периоду наше прошлости историчари данас имају различите ставове. Мада је јасно да није остварила циљ јер није на дуже стазе решила национално питање, нити отклонила економске тешкоће, а за последицу је имала гушење демократских слобода, ипак је јасно да је један од главних мотива за њено увођење била жеља да се очува држава и спречи њен распад. Да је јака Југославија сметала свима који су желели ревизију послератног поретка у Европи говори и чињеница да је краљ Александар убијен 9. октобра 1934, приликом посете Француској, као једна од првих жртава надолазећег фашизма у Европи.


Коментари54
08994
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
@Decak - na zapadu je sve dozvoljeno kada se radi o njihovim propagandnim interesima. Osobe koje usvoje njihovo rasisticko stanoviste nisu sposobne da shvate da je "zapad", "medjunarodna zajednica" i ostali eufemizmi koji se koriste za njihov superiorno-izuzetan rasizam, samo manji deo sveta. Ne postoji ni jedan dokaz, osim masovnih vekovnih zlocina, koji bi potvrdio propagandu njihove superiornosti. Slika (image) koju oni lepe narodima sirom sveta radi pljacke je poznata. Dogadjaji koje pominjete (1903, 1914, 1928) su posledice austro-ugarske kolonijalne agresije na vekovne srpske teritorije iz 1878 a desili su se jer su morali da se dese (u protivnom ne bi). Niko ovde ne postavlja pitanje otkuda Svabama i njihovim egzekutorima (Hrvatima i drugima) pravo da ubijaju, pljackaju i proteruju Srbe nego je odbrana zivota Srba problematicna. Autosovinizam na delu a sledeci potez je prekrstavanje da bi se opravdao kukavicluk ostanka u svom identitetu.
Decak
U ovoj prici nisu vazni detalji ili izgovorene reci. Radi se o SLICI (imidge) koju su Srbi stekli u svetu : 1903 ubili svoga kralja i kraljicu. 1914 ubili austrougarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu. 1928 ubili 3 hrvatska poslanika u Skupstini.
Mike Kovian
@Budimo realni: Nije im ništa bolji (imidž) ali srpska "slika" je mnogo upečatljivija. I ne samo zbog Dečakovih navoda. Da li vi znate odakle potiče pojam "carski rez"? Na Zapadu se na medicinskim školama ovaj pojam odmah pojašnjava (da ne bude nikakve zabune) "velikim istorijskim događajem" koji se odigrao u Srbiji i sa srpskim akterima. Možda će vama ovo izgledati kao naš doprinos svetskoj medicini i nauci. Ja bih više voleo da ga uopšte nema.
Препоручујем 0
Budimo realni
Sta tek reci za hrvatski imidz .
Препоручујем 2
niko
Citam i pitam se da li smo ista naucili iz ovog ,dali smo iz prve Jugoslavije koja se u krvi raspala i sa toliko Srpskih zrtava opet isli da pravimo novu Jugoslaviju sa istim onima ,koji su tu Jugoslaviju vec rusili .I zasto se mi Srbi vracamo uvjek u nazad u neke propasti i sa narodima koji prema nama nemaju nikakvu ljubav vec nas samo vode u propast i na pocetak .Zavrsimo Srbi i smirimo se kao ljudi neke stvari nemozemo isprviti a onda bi konacno trebali sami sebe da ispravimo a drugima pozelimo srecu ,istoriju ostavimo istoriji jer je drugi tumace onako kako njima odgovara oni ce imati uvjek tj tumaciti onako kako oni to zele a mi imamo svoju .Ali zbog djece i drzave tj nase Srbije pocmimo misliti o buducnosti a istorija mora ostati ISTORIJI.Naravo ovo je moj komentar ali svatko ima pravo da misli drugacije vreme ce pokazati da ko zivi uvjek u proslosti da ce ga buducnost zaobici.Istorijske cinjenice su vazne ali zivot i vreme u kojem sada zivimo su sada vaznije za buducnost drzave.
Цицка
Радић је баш провоцирао и то после подне наставивши од пре подне рекао је Господа министри су по уставу дужни бити овде, имамо чланове владе који ту само завире, ако ви презирете парламент то може само онај који долази на гласање као стока, хоће ли стока остати , не долазите слободно у парламент . Па је онда постао још беснији и рече председнику парламентаЈсете ли ви господине председник паралмента или чувар стоке, а Перић му каже: Ја сам чувар реда и достојанства Народне скупштине, одмах наста лом и гужва , Селић, Поповић, и Пуниша Рачић су били баш онако , Селић рече Магарчино једна, пијаницо, главу ћемо да ти разбијемо па Тома Поповић зајуриша према Радићу али га спречише неки радикали , али му рече Пашће ти једном глава ту стока се батином мора научити памети, овде ће једног дана падати мртве главе али неће Срби бити криви него они. Седница се након тога закључила, али сутрадан Рачић даје потписан папир од стране 23 посланика са захтевом да се прегледа медицински С.Радић и да се
Mekintoš
Niste ništa bliže rekli o izvoru vaše besede pa da se i mi uverimo u "istinitost" tih priča. Ja sam čuo neke druge priče u kojima su Srbi stalno provocirali Hrvate ali ih ne navodim jer nisam siguran da su tačne.
Препоручујем 0
Darko Fiser
@Dečak: Mislim da ste potpuno u pravu. Nažalost, malo tko ovako razmišlja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља