петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Добар рачун приватних пензија

Онај ко је пре 12 година почео са минималним неопорезивим уплатама сада у приватном пензијском фонду има готово два милиона динара, што је око 16.800 евра
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 07.01.2019. у 21:24
(Фото Д. Јевремовић)

Приватни пензиони фондови у Србији постоје већ дванаест година и сада већ око 190.000 људи уплаћује приватну пензију. То је тек око десет одсто свих запослених. Број оних који на овај начин обезбеђују сигурност у старости повећава се тек за неколико процената годишње упркос томе што је математика на страни приватних пензија. Јасно је, међутим, да је просечна зарада од само 420 евра ограничење да већи број људи о томе размишља.

За приватне пензије највише уплаћују послодавци за своје запослене што је и разумљиво, јер на овај начин запослени, односно послодавци штеде зато што је уплата доприноса у добровољне пензијске фондове из средстава послодавца ослобођена плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање. Сада је тај неопорезиви износ 5.757 динара по запосленом месечно. Иако постоји могућност и индивидуалних уплата доприноса сада тек око 5.000 људи на тај начин обезбеђује будућу пензију.

Према подацима Народне банке, у чијој су надлежности ове пензије, просечна месечна уплата доприноса је релативно константна и у септембру 2018. године износила је око 5.000 динара. Иначе, код нас постоје четири друштва која управљају имовином седам добровољних пензијских фондова.

У овим фондовима кажу да рачуница показује да су приватне пензије исплатива инвестиција. Онај ко је почео са уплатама 2006. године са минималним неопорезивим износом, који је тада био 3.000 динара, на крају априла 2018. године (за једанаест и по година штедње) на свом личном рачуну у приватном пензијском фонду има готово два милиона динара што је око 16.800 евра. Принос након умањења свих накнада износи више од 738.000 динара.

Уколико се остварени приноси индустрије пензијских фондова пореде са променом курса као и са кретањем инфлације, види се да је резултат позитиван. Просечан годишњи принос у последњих пет година био је 10,4 одсто, курс се мењао свега 0,8 одсто годишње, док је инфлација била 3,1 одсто годишње. Због стабилности курса и ниске инфлације у последњих неколико година резултати су још бољи зато што је повољнији однос између позитивних приноса фондова и кретања курса и инфлације.

У приватним пензијским фондовима објашњавају да је за радне људе значајније да имају редовне улате у дужем временском периоду зато што се „плодови” штедње у пензијском фонду посматрају у дужем временском периоду када је најизраженији ефекат приноса на принос. Другим речима, уз редовне уплате, које не морају бити велике, у дужем временском периоду, могуће је обезбедити адекватну додатну пензију. Они који почињу раније са штедњом остварују већу акумулирану суму, чак и са истом стопом приноса и износима уплате.

Досадашњи остварени резултати за чланове су веома позитивни и то не само због акумулиране суме, већ и зато што су приватни пензијски фондови до сада исплатили преко 70 милиона евра приватних пензија.

У „Ђенерали осигурању” кажу да људи још нису препознали предности приватних пензија.

– Њихов трошак за време радног века је мали у односу на крајњу добит. И ми морамо будућим члановима да предочимо неопходност штедње за треће доба. Штедња за пензију је искључиво лична одговорност, а када би у идеалном случају била праћена и додатним уплатама послодавца, једини је реалан вид задржавања животног стандарда на сличном нивоу као током радног века – кажу у овом осигурању. Такође рачунају на подршку државе у омасовљењу штедње и едукацији грађана о неопходности штедње за пензију.

Да ли има назнака неких нових стимулација за уплате приватних пензија од стране државе питали смо у НБС, а из њиховог одговора јасно је да нема.

– У складу са важећим Законом о порезу на доходак грађана, уплате пензијских доприноса од стране послодавца ослобођене су плаћања пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање за износе до 5.757 динара по запосленом месечно. Такође, уплате доприноса, које се обустављају и плаћају из зараде запосленог, ослобођене су плаћања пореза на доходак грађана до истог износа, одговарају у централној банци.


Коментари14
ed685
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Privatni penzioni fondovi rade na principu piramidalne stednje. Kad se dođe do vrha ruse se temelji. Ima tu jos puno ne resenih pitanja koja ce se resiti kad ljudi ostanu bez penzija....
Mile
ovi fondovi su fora za naivne .... vlasti koje nisu sposobne da upravljaju dravom , da organizuju ekonomiju , izmisljaju nacin da sklone neke obaveze kao sto su penzije , pa izmisljaju ove fondove ? Pitanje : -da li drzava garantuje sigurnost ulaganja u ovaj FOND? Vlasti su postale mehanizam vladanja nad drugima i u korist svoju ?To dovodi do revolucija .Danasnje revolucije mogu biti i masovne demonstracije ? Za Srbiju je potrebno promeniti izborni sistem u Predsednicki , time bi s esmanjile manipulacije i matematicke kombinacije uguravanja u vlast ?KO god misli Srbiji dobro podrzace promenu izbornog sistema u PREDSEDNICKI ?Tada ne bi gledali ove pojave n u javnosti , koji izigravaju politicki rijaliti .
Deki
Nešto mi nije jasno: Na ilustraciji piše da je ukupna uplata člana preko 1.200.000 što za 12 godina iznosi više od 8.000 mesečno. A u tekstu se radi o 3.000 mesečno. Molim objašnjenje.
Dijaspora Dipl. ing
Investicije mogu biti ovakvi i onakvi! Ako Kinezi zele uloziti u Srbsku privredu zasto nebi Nastace radnih mesta priliv poreza i paralelno izgradnja potrebnih infrastrukture! Kinezima PREPUSTITI bilo Sta od nacionalnoga blaga( plodne zemlje rudnike energetike ) je samoubojstvo! Oni imaju Miliard i Pol zitelja od kojih skoro miliard vise nisu gladni ali sa ocajno niskom zivotnom standardom koja je primärna briga kineskoj vladi a ne unapredjenje gospodarstva primera radi Sirbiji i slicnih ! Po mom misljenju ogromnu Rusku trziste treba focusirati kao cilj sa int.gospodarsku suradnju ( samo) u privredi!
Prva lihg
Ako uplaćujem privatnu penziju, da li sam obavezan da uplaćujem i državnu? Jesam. E, i tome je problem!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља