недеља, 21.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
НАЈВЕЋИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК У ЗАТВОРИМА СЛАВЕ СВЕЧАНО

На Божић затвореници траже опроштај

Дан Христовог рођења и Бадње вече и иза решетака се обележавају по обичајима – уз литургију, паљење бадњака, мирис тамјана и богатију трпезу
Аутор: Мирослава Дерикоњићуторак, 08.01.2019. у 12:00
Звонко Груловић, управник Окружног затвора у Београду, са свештеником пали бадњак (Фотографије Управа за извршење кривичних санкција)

Празник мира, праштања и љубави већина осуђеника у Србији прославиће како то обичаји налажу. Они који буду желели присуствоваће Божићној литургији у казнено-поправним заводима који у свом кругу имају цркву, а трпеза ће бити богатија него осталих дана у години. Свечано се обележава и Бадњи дан. У већини затвора пали се бадњак, а просторијама се шири мирис тамјана. Онима који посте обезбеђена су посна јела.

Много је осуђеника који, иако до сада нису ишли у цркву и исповедали се, на Божић иду на литургију, која се у неким заводима већ традиционално одржава.

Како је Божић, поред осталог и празник праштања, много је оних који полугласно у разговорима са затворским цимерима или припадницима затворске страже кажу да би волели да им они којима су учинили нешто лоше – опросте. А потом обећавају сами себи, често и другима, да ће се променити, да ће од Божића започети неки нови живот. Некада и буде тако.

У Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде кажу за „Политику” да свештеници обављају појединачне разговоре, обреде, службе, верске радионице и друге верске активности.

– Верске заједнице одређују и делегирају своје представнике који обављају верску службу у установама. Сви заводи имају одређене просторе искључиво за верске активности, у складу са могућностима установе, према броју припадника одређене верске заједнице. Како је процентуално учешће припадника Српске православне цркве највеће, у свим установама одређени су простори за обављање верске службе. Они су адекватно опремљени у сарадњи са СПЦ, често и уз добровољни рад самих осуђеника. У многим установама обновљени су и сазидани храмови и капеле. Активности које спроводе свештеници СПЦ многобројне су – од служења литургије, преко верских обреда, крштења, венчања, до разних предавања и верских радионица – кажу у управи.

Литургија иза затворских решетака: Свештеник СПЦ Глигорије Марковић 

Верске активности свих вероисповести, објашњавају надлежни, обављају се у складу са Законом о извршењу кривичних санкција и правилником о кућном реду установа. У складу са потребама оних који се налазе на издржавању казне, свештеници долазе бар једном седмично или више пута у току седмице, као што је то случај у Окружном затвору у Београду.

Када постоје законски услови за то, управа казнено-поправних завода дозвољава осуђеницима да празнике проведу у кругу породице.

– С једне стране, то је људски, а са друге помаже и социјализацији осуђених, нарочито оних на издржавању вишегодишњих казни – објашњавају у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде.

За празнике је осуђеницима и притвореницима дозвољено да приме додатни пакет од породице.

„Повечерје”, које је по затворском кућном реду у 22 сата, 6. и 7. јануара помера се на касније сате. Временски није одређено до колико сати могу да славе, већ се то процењује на основу ситуације у том тренутку. Ретко се, међутим, дешава да остају дуже од једног сата после поноћи. У овом „продуженом термину” дозвољено им је да гледају телевизијски програм, а шта ће пратити зависи искључиво од међусобног договора.

Поштовање свих вероисповести

Сви који су у притвору или на издржавању казне, кажу у Управи за извршење кривичних санкција, имају право на веру и верске активности.

Исламској верској заједници, у складу с њеним сопственим правилима и могућностима, обезбеђени су верски простори и неопходни услови, а посебне просторије уређене су у КПЗ у Нишу, КПЗ у Ваљеву, Окружном затвору у Новом Пазару, где се и налази највећи број осуђеника који су исламске вере. Њима је омогућено да, ако желе, остваре право на личну свакодневну молитву, као и на заједничку молитву петком.

– Особама римокатоличке вере омогућени су верски обреди и појединачни разговори сходно израженим потребама, што је случај и са припадницима свих других верских заједница – објашњавају у управи.

Када је реч о исхрани у складу са верским календаром, свима је омогућено пријављивање на посебан режим исхране, било да је реч о једној особи, било о великом броју осуђеника. Припадницима исламске заједнице омогућена је халал исхрана сертификованих добављача и узимање оброка према посебном верском времену. У складу са правилима православне вере омогућена је посна исхрана средом, петком и током свих обавезних вишедневних постова за све који се пријаве на такав режим.


Коментари0
9683f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља