уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Божићна побуна

Навршава се век од српско-српског династичког сукоба у Црној Гори, присталица Петровића и Карађорђевића, и сукоба две концепције српског и југословенског уједињења
Аутор: Др Александар Раковићуторак, 08.01.2019. у 12:04
Др Александар Раковић

Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори (Подгоричка скупштина) донела је 26. новембра 1918. историјске одлуке да се краљ Никола и династија Петровић Његош због капитулације збаце с црногорског престола и да се Црна Гора уједини са Србијом под династијом Карађорђевића, а потом тако уједињена ступи у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца. Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца је створено 1. децембра 1918. године.

Тиме су коначно срушени снови краља Николе Петровића да постане нови цар Душан, јер је свесрпски па потом и југословенски трон преузела династија Карађорђевић. Краљ Никола је из Нејиа код Париза очајавао над судбином Црне Горе, која је, према његовим речима, „прва развила заставу своју са Душановим бијелим орлом”. Међутим, савезници му више нису веровали. Капитулирао је, његова војска је у јануару 1916. положила оружје и Краљевина Црна Гора је, што се њих тицало, тада престала да постоји.

Илузије краља Николе и неких њему најближих људи да Црна Гора може бити Пијемонт српства биле су претенциозне. Било би апсурдно помислити да се његов апсолутизам и сердарски систем могу проширити на Краљевину Србију као парламентарну демократију. Таква Црна Гора је, пише Јован Цвијић, морала да заврши своју српску државну мисију, а велику част у тој борби нико јој није могао оспорити.

Но, Никола Петровић није одустајао. Његова влада у емиграцији пропагандно је тумачила српско и југословенско уједињење на простору Црне Горе као „србијанску анексију” и „србијанску окупацију”. Нису хтели да разумеју жељу већине народа Црне Горе – најчешће познатих као „бјелаши” – која је оличена у одлукама Подгоричке скупштине. Они нису разумели ни процес који се одвијао широм Европе, када је разграђиван стари а изграђиван нови европски, односно светски поредак, на новоустановљеним скупштинама и зборовима.

У почетку, пошто је створено Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Никола је наставио да србује и хвали југословенску идеју. Упоредо с тим, њему наклоњени људи радили су с италијанским агентурама на подривању српског и југословенског уједињења. Николина влада у емиграцији је то прихватала с одобравањем. Италијани су у децембру 1918. почели да шаљу новац Николиним присталицама у Црној Гори како би организовали побуну против новостворене југословенске државе.

Побуњеници, познати као „зеленаши”, 2. јануара 1919. опколили су Цетиње, а доживели су поразе код Ријеке Црнојевића, Вирпазара, Никшића и Подгорице. Борбе на Цетињу су почеле 6. јануара, на Бадњи дан. Југословенска војска и бјелаши су потукли зеленаше, а побуна је до 9. јануара 1919. угушена. Током тих сукоба, зеленаши и бјелаши су једни над другима чинили злочине, каткад бруталне, карактеристичне за простор на којем се сукоб одигравао. У тим обрачунима било је доста личних размирица, освета и бандитизма.

Побуна је доживела фијаско, поред осталог, и због тога што су италијанске агентуре својим властима слале лажну слику о бројности присталица краља Николе, које су у побуну ступиле кроз сушту импровизацију, па су чак и у Николиној влади то сматрали „лудачким подухватом”. Побуњеници су бројали између три и пет хиљада људи и били нејаки за Јадранске трупе југословенске војске и знатно бројније присталице безусловног уједињења.

С друге стране, те исте италијанске агентуре су убеђивале побуњенике у суштинску подршку Италије, која, међутим, никада није уследила. Италијани нису желели да се замерају ратним савезницима пред одржавање мировне конференције у Паризу. Италија се касније ограђивала од Божићне побуне у чијој је организацији учествовала.

Ни циљ побуњеника није био до краја јасан, осим што су тражили укидање одлука Подгоричке скупштине и одлазак „србијанске војске” из Црне Горе, потпуно без осећаја да је војска Краљевине Србије заједно са савезницима ослободила Црну Гору од аустроугарске окупације и да је већина народа желела безусловно уједињење са Србијом. Притом, неки побуњеници су били за „васпостављање” независне Краљевине Црне Горе која би после требало да одлучи којим ће путем поћи, а неки су били за улазак Црне Горе у југословенску заједницу са својом династијом према конфедералном или федералном моделу. И једно и друго било је наивно.

Црногорски побуњеници, зеленаши, били су Срби исто као и бјелаши који су бранили новоуспостављени поредак. Када је реч о зеленашима, политички организатор Божићне побуне Јован Пламенац говорио је 1920. да је Србија хтела да „за рачун Карађорђевића, завојује ону српску Црну Гору, која је вјековним војничким прегнућем Српство родила”. Исто тако војни лидер побуњеника Крсто Поповић је крајем 1919. писао да је „Црна Гора она земља ђе се чувала и сачувала искра слободе Србинове”. И остали учесници Божићне побуне су и након њеног гушења имали изливе српства који су, што се њих тиче, показивали супериорност српске идеје у Црној Гори над српском идејом у Србији.

Божићна побуна је, дакле, била српско-српски сукоб, династички сукоб присталица Петровића и Карађорђевића и сукоб две концепције српског и југословенског уједињења.

* виши научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд


Коментари23
75872
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boby
Jednom mi jedan Crnogorac, a ubijedjeni Srbin, pricao kako su poslije drugog svjetskog rata, komunisti isli od kuce do kuce i ubjedjivali narod da nisu Srbi nego Crnogorci. Tada je, rece on, njegov otac uvijek uzimao vile i tako ih otjerao. Danas se vidi proizvod tog komunistickog rada. A sjecam se dobro kada se JU raspadala imadoh priliku Matiju Beckovica slusati u Budvi. Okupilo se bilo mnogo slusalaca. Drugi dan me jedan muskarac, meni sasvim nepoznat, na ulici napade sa rijecima grdje jednog komuniste, jer odusevljeno aplaudirah. Odbrusih, mu, ali mi je ruka dobro drhtala od zelje da mu jednu iza uva zalijepim. Malo podalje u Becicima jedna poveca grupa omladine je iz sveg glasa pjevala pjesme ciste cetnicke, ratnicke, u stilu koracnica, o cetnickoj borbi u CG, meni do tada nepoznate. Jos tada mi je bilo jasno kojoj podjeli vodi CG. Bilo je to ljeto 1988.
Sreten Bozic -Wongar
Kao raseljeno lice u Parizi radio sam krajem 1950tih u restoranu na Sant Michelu kojeg je drzala Crnogorka Dara Bokserka. Na veceru je redovno dolazio jedan gospodin . Za njegovu uslugu kuvar be dobiao specijalnu narudzbinu : " Vienska snicla za Princa, ",Bila je to snicla izuzetle velicine, servirana bresplatno. Bio je to izuzetni gost koga je trebaslo posluziti sa postovanjem, mada sam o njemu znao jedino da pripada nekoj dinastiji van moga secanja.
stipe
i kakve to ima veze sa tekstom?
Препоручујем 1
Pott
Dzaba krecenja Rakovicu, Crna Gora je 1918 zbrisana, kralju je zabranjen povratak, dekretom(?!) je ukinuta priznata crkva, od Crne Gore nije ostalo ni imena ni pomena a posledice tog cina su i danas tu. Zlocin je to ogroman bio.
Милутин Осмајлић
Краљ Никола је сам себе детронизовао, након пораза црногорске војске, какве није било у историји Црне Горе, бацивши ратну заставу и династију пред ноге окупатора, а потом бекством у Италију покушао да се, преко "зеленаша" и авантуристе Крста З. Поповића, врати на трон. Није му више могао помоћи ни његов зет, италијански краљ Емануело од Савоје, нити ћерка "регина Елена". О међудинастичким сукобима две српске династије, Карађорђевић и Петровић, бар што се тиче Божићне побуне 1919. године, нема ни говора, из простог разлога што је регент Александар Карађорђевић био унук краља Николе, те је имао и династичко право, као победник у Великом разту, да заседне на престо свога пораженог деде, политички потпомогнут одлуком Велике скупштине српског народа у Подгорици о уједињењу Црне Горе са Србијом.
Crnogorac
1918 se nije desio "srpsko-srpski dinasticki sukob", bila je to okupacija Crne Gore od strane saveznicke i "bratske" drzave Srbije. Prestanite da nalazite raznorazne "naucnike", "naucne saradnike" i ostale koji ce raspredati price i bajke o "ujedinjenju", tricama i kucinama. I shvatite vec jednom, mi smo ponovo slibodna i nezavisna drzava kao sto smo bili do 1918-te i ni sto Amfilohija, ni hiljadu "istoricara", "profesora", ni "strucnjaka" to nece promeniti. A celoj Srbiji bi bilo bolje da se skoncentrise na poboljsanje uslova zivota svojim gradjanima i da se okane pretenzija na svoje susede.
Драган П.
Crnogorac: До 1918. нисте били никаква слободна држава, већ окупирана аустро-угарска територија, мада је јасно да такви као што сте ви окупацију уствари сматрају слободом. Слободна држава били сте до 1914, али нисте били ово што сте сада. Тада сте били српска држава, а сада сте срамота својих предака и потомака.
Препоручујем 14
Бранко Срб Козаковић
Да ли памтиш годину и дан када си се пробудио и схватио да си Црногорац а не Србин. Требало би да се лако сетиш, јер чини се то није давно било. Но, и није се десио "srpsko-srpski dinasticki sukob", већ црногорско-црногорски. Ни вама не мањкају "професори" и "стручњаци", а оно што мањка је Поштење и Искреност. У осталом, када се неки следећи пут будеш пробудио и схватиш да си (опет) Србин, забележи тај датум. У том камелеонском животу човек се лако погуби са (само)идентитетом. Што се мене тиче, срећан ви пут - за такве се и не грабим.
Препоручујем 25
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља