петак, 18.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Зелена енергија не може да замени угаљ

Србија има обавезу да до 2020. достигне 27 одсто производње струје из обновљивих извора енергије, али је исто тако план да наша земља угаси осам ЕПС-ових термоблокова у електранама на угаљ до 2024. године
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићуторак, 08.01.2019. у 22:00
Термоелектрана Костолац (Фото А. Васиљевић)

Новим Законом о борби против климатских промена Шпанија је одлучила да затвори и последњу електрану на угаљ. У јуну 2020. године девет од 14 ових електрана биће затворено, јер неиспуњавају европске прописе о великим загађивачима, а осталих пет неће остати после 2030. најавио је државни секретар за енергетику те земље Хозе Домингес.

Истим законом Шпанија се обавезала да ће престати да издаје дозволе за истраживања нафте и гаса. Ова одлука је донета непосредно пошто се Мадрид рекао да ће радити на потпуно обновљивом систему производње струје.

И Србија има обавезу да до 2020. достигне 27 одсто производње струје из обновљивих извора енергије, али је исто тако план да наша земља угаси осам ЕПС-ових термоблокова у електранама на угаљ до 2024. године, који не испуњавају еколошке услове из Директиве о великим ложиштима Европске уније. Производња из ових електрана биће надокнађена градњом осам нових ветропаркова и две електране на гас и угаљ. Струја из угашених термоблокова требало би да се надокнади производњом из нових постројења. У плану је градња осам ветроелектрана, једне когенеративне електране у Панчеву и блока Б-3 у Термоелектрани „Костолац Б”.

Упитани да ли заиста „зелена енергија” може да буде замена угашеним термоблоковима у којима се из лигнита добије око 70 одсто електричне енергије, у Савезу енергетичара Србије, наглашавају да је Шпанија леп пример, али није ни близу Србије.

Наши стратешки планови су да 2030. произведемо око 45.000 гигават-часова електричне енергије и то 27.000 из угља, 15.000 из хидро и других обновљивих извора и око 2.500 из гаса и нафте. Нема чаробног решења којим би се наведени однос извора у производњи електричне енергије у Србији променио, реално гледано, не само до 2030. него и на дуже. И то не могу битно да промене ни нови, обновљиви извори, чак и ако се одрже субвенције на рачун свих потрошача електричне енергије.

Ако се последице структуре наше енергетске привреде не уклапају у планове глобалних промена, који су такви да не уважавају нашу реалну ситуацију, нека нам ти „планери” помогну (на несебичан начин а не кредитима), да брже достигнемо њихове планове. Та помоћ је могућа како у донирању средстава за обновљиве изворе тако и у чистој електричној енергији, поручују у Савезу енергетичара.

Са наше стране, неопходан је промишљен и доследан развој, у коме се неће смањивати потрошња природног гаса преласком на угаљ, а да се онда у шпицевима недостатак електричне енергије надокнађује најскупљим увозом, што је сада у фази озбиљних припрема.

Срећко Ђукић, стручњак за међународне енергетске прилике, објашњава да је одлука Шпаније да затвори термоелектране нешто што чека и Србију, како због еколошких разлога, тако и због приступања чланству ЕУ и довођења термоелектрана у прихватљиве еколошке оквире.

– Данас се о томе код нас мало или нимало размишља. То потврђује и чињеница да се не само ремонтују постојеће, него да се граде и нове термоелектране. На пример у Костолцу и то упркос упозорењима са еколошке и европске стране. Од близу 7.500 мегавата укупно инсталисаних капацитета за производњу електричне енергије у Србији, у термоелектранама се произведе чак 70 одсто струје (осам термоелектрана са 25 блокова), а тек око 30 одсто у 16 хидроелектрана. Ови подаци показују колико смо зависни од струје која се добија сагоревањем угља – каже Ђукић.

Србија је, додаје, електроенергетски потпуно зависна од термоелектрана и угља. Биће потребно много улагања у наше термоелектране да се оне учине еколошки прихватљивим, и да се смањи зависност од тог извора струје.


Коментари21
1a7e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Ako zapad bas toliko insistira na OIE neka nam daju pare za to jer ih mi nemamo.
FORum LIvii
Bugarska je ponudila Srbiji da zajedno izgrade nuklearnu elektarnu kod njih. Vlada Borisa Tadica je odgovorila u istoj sedmici negativno.Kao iz topa , bez rasprave na strucnom i politickom nivou.Da ta ponuda prihvacena , danas bi imali povoljnu energetsku ali i ekolosku situaciju. Sada se Bugarska opet sprema da gradi novu nuklearku.Mozda je momenat da sada SRbija ponudi Bugarskoj zajednicku gradnju? Nikad nije kasno!Nikad ne reci nikad !
Саша Микић
Е, да су дали новца да Тесла заврши своје експерименте не би сад имали проблема са загађењем!
Маки
Крајње је време да Србија почне размишљати да направи своју прву 1000 MWe нуклеарну односно атомску централу.... и тиме бар парцијално замени затварање бар неких термоелектрана....
Sasa Trajkovic
O i te kako razmišljaju pa bi da naše šume, čiste planinske reke bogate resurse pitkom vodom uništi u kreiranju nekakvih malih hidro centrala čak i u nacionalnim parkovima "Stara Planina" kako mi kao narod i kao država NE umemo da koristimo bogatstvo koje nam je priroda dala već glupošću i destrukcijom uništavamo sve. Autor teksta kao da ovo piše iz centra Berlina a ne Kruševca standardi EU ali i bogatstvo su NE merljivi sa opljačkanom i osiromašenom Srbijom mnogo veći problem EKOLOGIJE su divlje deponije zagađenje naših reka i nizak nivo ekološke kulture u Srbiji koji kasni ne 20 već 100 god. za EU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља