петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30
ПОГЛЕДИ

Нежно против дрскости

Свака земља која држи до себе морала би да одговори на овакве провокативне мере самопроглашене „власти” или макар озбиљно запрети, контрамерама које би ове ратоборне силеџије заболеле
Аутор: Владимир Првуловићпонедељак, 14.01.2019. у 18:00

Према изјави министра трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића, од увођења противправних такса од стране Приштине, на извоз наше робе на КиМ, од 21. новембра до 30. децембра 2018, Република Србија је изгубила 46,1 милион евра. То је ненадокнадива штета, противно прописима ЦЕФТА споразума, Споразума о стабилизацији и придруживању КиМ са ЕУ и међународном праву. О штети и патњама српског становништва на КиМ, недостатку лекова и медицинских средстава, топлих оброка у школама и др., да и не говоримо. Таксе од 100 одсто су проширене и на стране брендове и компаније које производе у Србији. Охрабрени безусловном подршком САД, самозвани властодршци из Приштине, пре свега ратоборни назовипремијер са потернице Интерпола – Харадинај, ликује и прети даљим рестрикцијама све „док Србија не призна Косово”. А шта на то каже и шта предузима тзв. међународна заједница? Шта предузима Европска унија као главни посредник у преговорима Београда и Приштине за успостављање правнообавезујућег споразума, као услова за даље напредовање Србије ка ЕУ. На млитаве изјаве Могеринијеве и портпаролке ЕУ да би Приштина требало да повуче те мере, као и на „савет” генералног секретара НАТО Столтенберга, да није тренутак за формирање тзв. војске Косова, Харадинај и екипа дрско одговарају да не долазе у обзир одустајања, јер Приштина жели да на силу дође до замишљеног резултата. Шта на то кажу?

Наравно ништа, сем офуцаних формулација да се „обе стране уздрже од провокација и једностраних мера”, како би се преговори, из којих ни после пет година Приштина није спровела једину обавезу – формирање Заједнице српских општина, могли да се наставе.

Како онда даље поступати? Да ли бити мазохиста, не освртати се на ове једностране мере и штету од разбојничких стопроцентних такса, која ће сваким даном бити све већа? Да ли има смисла и чему таква стратегија Србије води? Хоћемо ли добити добру оцену из владања и у ком преговарачком поглављу из агенде ЕУ?

Свака земља која држи до себе морала би да одговори на овакве провокативне мере самопроглашене „власти” или макар озбиљно запрети, контрамерама које би ове ратоборне силеџије заболеле. Хајде да их макар поменемо, као предлоге за размишљање.

На првом сусрету у Бриселу са делегацијом Приштине (у којој је неколико бивших бораца УЧК, што је, такође, провокација) и одлазећом Федериком Могерини, требало би јасно запретити да нема наставка сусрета, а камоли преговора, и да ће уколико се до тог и тог датума не укину ове таксе, Република Србија предузети контрамере.

 Мере којим Србија запрећује Приштини, између осталих, биле би: оштра рестрикција путовања Косовара преко српске административне границе, затим забрана сваког теретног саобраћаја за камионе с регистарским таблицама непостојеће „државе” Косова, блокирање имовине свих функционера „власти” у Приштини на територији Србије или у српским банкама, проглашавање персонама нон грата у Србији свих косовских функционера и низ даљих мера, које у овом тренутку Република Србија не жели да објављује.

На ЕУ и САД је да Приштину уразуме, да се ово упозорење уважи и контрамере избегну, како би уопште дошло до наставка преговора. Србија не може више да толерише разбојнички принцип понашања Приштине, уз истовремено инсистирање на преговорима који би, по њима, требало да се заврше у првој половини 2019. године!? Њима се жури, али на пружену руку одговарају уценама и понашањем несвојственим за данашњи свет и међународне односе. Република Србија се, до сада, стрпљиво и на своју штету, уздржавала од контрамера и за то добијала похвале из ЕУ и међународне заједнице, али свако стрпљење има крај. Србија ће се уздржати тих контрамера само ако јој ЕУ и САД гарантују да ће таксе које је Приштина једнострано увела бити укинуте.

Какве би штете од таквих мера Србија могла да има? Да ли ће то успорити, већ ионако успорен и потпуно неизвесан улазак у ЕУ? Да ли ће то погоршати однос становника Србије према показаној неефикасности ЕУ у процесу координације преговора са Приштином? На последњем анкетирању грађана које је извршила „Политика” и агенција „Фактор плус”, подршка грађана Србије уласку у ЕУ је пала на 34 одсто. Чак 38 процената анкетираних је сматрало да Србија не треба да буде члан ЕУ. Европска унија треба да се запита чему води њена неконзистентна и неефикасна политика према осионом и дрском понашању Приштине.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
52471
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља